Forum za podršku u oporavku

srecan put... i dobar provod. NS je divan grad

A sta u tebi utice na tvoje izbore ? Bilo bi lijepo da je tako jednostavno.

sad kad sam procitala sta sam napisala, ni meni nije bilo bas jasno...

Ali je poenta da na kraju (ili kad ukapiramo, ili kad pocnemo da razmisljamo o "ozdravljenju" ili..),
kao i u svemu ostalom, ostajemo sami sa sobom i da su bitke samo nase. pa je, automatski pomalo besmisleno vracati se
na poreklo krivice. Bar se meni tako cini.

Da razjasnim neke stvari.Niko nije kriv,ni ja nisam kriv...desilo se ,sta se desilo.To je moj put...
Nemogu reci da sam zelio postati narkoman sa sadasnje tacke gledista.Bila je to neka poruka,koje nisam bio svjestan,tada.Radio sam uporno na skenjavanju sebe,a onaj instinkt za prezivljavanje,gajio sam iskljucivo radi jos jednog flash-a,i jos jednog,i jos jednog....Kasnije je nestao i flash i instinkt, i cesto sam se prepustao smrti,bez da prstom mrdnem,ali eto...nisam bio dovoljno kreativan ,pa me nisu htjeli primiti ni gore ,ni dolje...Dno dna.Pokupio sam sve bolesti narkomanske,ali sam za Hiv, izgleda bio previse jadan,pa me sazaljivo lobovala :)iako sam joj nudio boravak i udoban smjestaj Mnogo ljudi sam unesrecio(iz nehata,a ponekog i iz hate-a)Ali sam pokupio i mnogo stvari,koje su mi dragocjene u cistom zivotu.Razni karakteri,ljudske nesrece,male srece,patnje,nadanja...dragocjeno,iako morbidno zvuci.


Sanela

ovdje ulazimo u potpuno novu temu. Tako da ću ovdje stati.

ovo nije nova tema.Provlaci se od pocetka moje ispovjesti sto kroz kuknjavu,sto kroz ironiju,panoniju,izmedju redova,a bogami i kroz klipove koje mi ti htjede onako dushmanski... Bilo je sta je bilo.Tu sam gdje sam.Ko Heidi na planini.Imam svoj mali,za mene prvi put sretni zivotic,svoju predivnu djecu,...Znaci,kad sam stao sa drogom,ostali su svi problemi,koje sam spominjao ovde.Sam i naravno uz podrsku ove moje male-velike porodice,suocavam se sa svakidasnjicom,ekonomskim krizama,komsijskim posalicama i to...Za sada mi uspjeva sve to,i pored toga radim prekovremeno,(nocnu) na svojoj ovisnickoj licnosti...

Volim te citat,eto morala sam ti rec

Hvala Goldena volim i ja tebe citati,ali nepises brate...

na zalost, cini se da je odgovornost nasa.

roditelji, prilike, uslovi, odluke, a boga mi i bubuljice... sve je to doprinelo,
ali je MOJ uticaj na gene i mozak i MOJE donosenje odluka bilo presudno.

izvinjavam se na upadu

Sjelena,izvini ti na napadu ,ali nisam registrovao tvoj post...a kad sam ga procitao,shvatio sam poentu Lici mi na izjavu slavne Cece:''Ja imam osjecaj za feeling''

lizard wrote:Nikako mi nije jasno zašto se bjeli ljudi pozdravljaju sa hug. No nije bitno, dodao bi da želja malog čovjeka za slobodom seže još od vremena kad je nekom palo napamet da postavi tarabe ili ograde, valjda potaknut željom da kaže ovo je moje i tu će te se ponašati kako ja hoću.

Doviđenja i puno sreće!

To ti je po programu. Kad se zavrsi "12 koraka"onda moze grljenje. I meni je to presmijesno.
Vudd, care! zagrljaj iz dopgorice, a moje Podgorice.
Ja se nesto jutros osjecam eventualno.

Vlado_M wrote:
Ne vjerujem da psihoterapija ili AN ili komuna mogu bitnije uticati na karakter... Mogu promijeniti navike i obrazac ponasanja donekle (onoliko koliko to karakter dozvoljava), ali do sustine licnosti ne mogu doprijeti. Okej, ti se bavis tim poslom i normalno je da vjerujes da je drugacije.

Da je tako, nikada ne bih ni prestao da se drogiram. Da komuna ili bilo koji drugi iole ozbiljniji program uči samo ustajanju ranije ili površnoj promeni nekih navika, izlečenje ne bi bilo moguće. Srušilo bi se sve vrlo brzo. Ne postoji ta vrsta autosugestije, toliko jaka, da od nas napravi nešto drugo, samo zahvaljujući nekim novim obrascima ponašanja. Ali to i jeste najteže u procesu lečenja, na koji god se način odvijao, ta samospoznaja nesavršenosti svoje ličnosti, prihvatanje da nisam baš najbolji, najpametniji, najbrži...I onda dolaženje do želje da se to promeni. Moja narkomanska ličnost je bila užasna. I ona od pre narkomanije nije bila ništa bolja. Da me od toga deli samo par novih navika i malo glume, srušilo bi se sve za tren.

I naravno, kriv sam ja. Uz uticaj puno stvari koje su zaslužne za formiranje neke ličnosti. Slične stvari, uostalom, utiču i na većinu dece. Tako da mi to i nije neko opravdanje. A ni neki izvitopereni gen.

Heroina,primih zagrljaj,uctivo se zahvalih,i poslah put tebe isto,
i nesto o
eventualnom

Konstatujemo da bi pri konstantno visokim putnim brzinama eventualno dobro došao i šestostepeni menjač, s obzirom na još uvek solidnu rezervu snage

(Fap mashine)

Sasa,ex ili sadasnji.Rijec ''kriv'' ili ''krivica'' uvijek govori o nekom pravdanju.Ako o tome pricamo,roditelji snose najvecu odgovornost za svoju djecu.Ako se roditeljska uloga odigra na pravi nacin,sve drugo u zivotu je malo lakse.I nije uzalud ona''Svaka mana djeteta,poraz je roditelja njegovog.''Ako cemo o krivici,sto mi i nije bila prvobitna namjera,onda smo svi krivi.I roditelji i drustvo,i djeca buduci ovisnici.I krivica uvijek ima dvije,ili vise strana.
Krivica i razlog su dva razlicita pojma.Meni,kad sam stao sa ovim ludilom,nije bilo bitno ko je kriv,nego koji su razlozi,zbog cega sam poceo,i odakle da krenem.Kad sam shvatio koje su mi mane,koji strahovi,i kompleksi,sta je to meni bilo u realnom,''normalnom'' zivotu,toliko mrsko i strasno,da sam bijeg nasao u samounistenju,u umiranju na rate uz najnepovoljnu kamatnu stopu,nikako nisam mogao da izbjegnem cinjenicu da su roditelji odigrali veliku ulogu.Tako da je ta uloga njihova,pala meni na ledja.Da se po stare dane volim,pazim.mazim, postujem, i ucim vrijednostima ljudskog bica.Da sam sebi samo govorio ''ja sam kriv''vjerovatno bih pored narkomana ,postao i serijski ubica koji nocu izlazi obucen u maminu haljinu i davi nevine zenske duse
Ti kao covjek od vjere,i kao post-narkomanski intelektualac,trebao bi znati kolika je uloga porodice u zivotu ,i razvoju djeteta, buduceg ovog ili onog profila covjeka.Interesantno je da kod 90%narkomana,zivotne price imaju uvijek''roditelji rastavljeni,zlostavljanje u porodici,nedovoljno ovog-onog''a to su cinjenice,ne samo bijeg od odgovornosti.E sad sto je neki bajo,imao srece i iako je odrastao u sranju,a nije postao narkoman,pitanje je koliko se sam izgradio kao licnost,i sta ce sutra ponuditi svom djetetu.Jer da je to tako jednostavno,djecu bi radjale rode ,

Teško da sam neki intelektualac, samo sam čovek koji se više ne drogira...
Porodicu kao najvažniju "instituciju" u formiranju ličnosti samo budala može da ne vidi. Ali, pošto sam bio u situaciji da povedem 4 godina sa puno narkomana, negde me je baš zanimalo koliko je istinita ta premis, da narkomani potiču iz rasturenih porodica. Kad vidi iznenađenja...Gledano čak i statistički, bio je jednak broj onih koji potiču iz "normalnih" i onih koji dolaze iz porodica sa nekom dizfunkcijom. Tako da ta teorija baš i ne pije vodu u realnosti, više je samo još jedna predrasuda...E sad, moglo bi se nadugačko i naširoko pričati o tome šta je normalna porodica i da li je uopšte ima.
I naravno da je manje bitno ko je "kriv" a mnogo više ono što si i sam provalio, a to je da nismo narkomani postali samo zato što nam se droga dopala ili slučajno...već zato što postoje ozbiljni razlozi, na kojima treba raditi.

vudd wrote:

na zalost, cini se da je odgovornost nasa.

roditelji, prilike, uslovi, odluke, a boga mi i bubuljice... sve je to doprinelo,
ali je MOJ uticaj na gene i mozak i MOJE donosenje odluka bilo presudno.

izvinjavam se na upadu

Sjelena,izvini ti na napadu ,ali nisam registrovao tvoj post...a kad sam ga procitao,shvatio sam poentu Lici mi na izjavu slavne Cece:''Ja imam osjecaj za feeling''

..ili da je parfem puderast!

ali ne menja cinjenicu da je sve povezano, te da se "krivac" ili "odgovornost" ne moze bas tako pokazati. Sve zavisi od pozicije onoga koji o problematici govori.

a to se bas slikovito ovde pokazuje...

Nebih zelio Sasa,da rusim tvoj ugled covjeka koji je u svakom postu u pravu,jer si obicno poklopac svakom loncu,dok ushicene mase bivsih narkomana, klicu ime tvoje (ne ljuti se,iz najboljih namjera govorim)
Ipak, kad procitam ovo sto si sad napisao,kako samo budala moze da ne vidi porodicu kao najvazniju u formiranju licnosti, i ako tako formirana licnost postane narkoman,odgovornost je na....samim nama.?
U svoje ime pisem,ali i u ime ljudi koje sam poznavao,njihove zivote,porodice.
I ove normalne porodice sto spominjes iz statistika,da su normalne nebi bile pod navodnim znacima...Eh, te statistike,pisane rukom nekih strucnjaka,koji su, iz kojeg god razloga, dosli nenaspavani na posao

Tako da ta teorija baš i ne pije vodu u realnosti, više je samo još jedna predrasuda...E sad, moglo bi se nadugačko i naširoko pričati o tome šta je normalna porodica i da li je uopšte ima.

Ima je Sale, ,ali ovde bi vec zasli u neke stvari iz religije Ti znas i vjerujes,sta je dobro i kako treba,ako si spoznao Isusa Zivoga...

nismo narkomani postali samo zato što nam se droga dopala ili slučajno...već zato što postoje ozbiljni razlozi, na kojima treba raditi.

ovo je jedino sa cime se slazem