Forum za podršku u oporavku

Znaš šta-kapiram ja da nije ona kreten.
Iskreno verujem da ume ona da ceni ono što je dobila od tebe...Iako tebi možda to ne znači...
Ono malopre je đavo progovorio iz mene...

raskorak, mislim da bi ti tu svoju bol trebao da podijelis i sa svojim "prijateljem" i to tako sto ces ga nalupati ko' praznu kantu..

E bravo Zona...i to

iz ovog posta sam saznao da si ti jedan neverovatno tolerantan lik...stvarno,svaka cast kako si samo mogao toliku kolicinu kompleksa i zlobe da iskuliras...

paramparcad wrote:iz ovog posta sam saznao da si ti jedan neverovatno tolerantan lik...stvarno,svaka cast kako si samo mogao toliku kolicinu kompleksa i zlobe da iskuliras...

Ja sam samo budala. Tako to ide sa budalama.

hehehe...
Znam-i kod mene isto...
Dođe mi sad celu gajbu da razbijem -između ostalog

Nisi ti BUDALA,
ti si CUDO Babino!

Super si takav kakav si i ako si sve to izgutao cutke,
TO NE MOGU SVI,
po mom misljenju to je jedna fantasticna osobina.
Ko zna zasto je to dobro, ali vreme leci sve, majkemi.
(P.S. Opet ta moja majka, koju nemam)

Slazem se sa bakom...
ali ostajem pri tome da bi trebao da olesis od batina tog mamlaza...

Zonche, mori,
I JA CE GA OLESIM AKO TREB.

Ljubim Zonche

Cudo i to nevidjeno!

Pa gde si mi se ti sada sakrio Cudo Babino?
Kako si, kako se osecas danas, sta ti se dogodi?
Vracaj se ovamo, aj polako.....

Još jedna mrtva nedelja je završena. Sve ima svoj početak, sve ima svoj kraj. Ja svoj ne nazirem.

Danas je jedan od najgorih dana u istoriji raskoraka. Evo zbog čega.

Došla je ona devojka. Zvala me je da izađem ispred zgrade i da razgovaram sa „prijateljem“. Naravno, rekao sam joj da ne želim da ga vidim više. Uzgred, pre nekoliko dana su pale neke teške reči među nama. Stekao sam utisak da ona želi da je zamrzim. Ne znam kako, ali pročitali su ovo što sam pisao na forumu. Optužila me je da sam je predstavio kao monstruma i najgoru kučku. Zaista nisam imao nameru da je vređam. Zar je greh pisati o svojim osećanjima? Da li je greh biti emotivan? Tako ispada. Tu smo nekako raščistili račune i složili se da prekinemo svaki kontakt.

Međutim... Nakon što sam joj stavio do znanja da nemam nameru da trošim svoje vreme na njih, desile su se neke stvari. Ubrzo sam napustio svoj stan. Išao sam da kupim cigarete. Video sam je u blizini svoje zgrade. Video sam i njega. Vrištao je iza mojih leđa. Rekao sam mu gde da se nosi. Ušao je zamnom u pasaž zgrade. Ponovio sam mu da ne želim da ga vidim. Nije želeo da izađe. Odgurnuo sam ga. Udario me je u glavu. Uzvratio sam. Razmenjivali smo udarce neko vreme. Onda je sve stalo. Svestan besmisla, sklonio sam ruke i dozvolio mu da me udara. Rekao sam mu da ide do kraja. Rekao sam mu da udara jače. Želeo sam da osetim miris sopstvene krvi, krvi koja je odbijala da poteče i da mi se sliva niz lice. Nakon nekoliko udaraca je i on stao. Zatim me je zagrlio uz reči: „Jebem ti mater, ti si kriv za ovu tuču!!“ Pitao me je zbog čega sam kivan na njega. Rekao mi je da me voli!? Govorio je kako ona nije vredna toga; kako se mi znamo mnogo duže i kako ne trebamo dozvoliti da se neka devojka ispreči među nama. Ne trebam se ljutiti na njega, jer se on njoj dopao još prvog trenutka. Da, ja sam luzer. Ušavši u zgradu, susreo sam se sa svojom majkom i njenim prijateljem. On je bio ispred. Raspravljali su se, a on joj je rekao kako ne želi da nam pravi probleme; rekao joj je kako me mnogo voli; rekao joj je da smo se svađali zbog devojke. Njen prijatelj mu je pretio. Nakon nekog vremena se vratio. Izgubio je telefon koji je tražio u mom dvorištu. Ponovo je usledila rasprava. Kaže da mu je ispao telefon u tuči. Zatim sam optužen da sam ga ukrao „jer ga mrzim“.

Majka, njen prijatelj i ova rodbina iz Nemačke su pošli na večeru. Ona i on su bili ispred zgrade. Opet rasprava. Majka ju je upitala da li je ona ta. Nakon potvrdnog odgovora je usledilo još jedno pitanje, odnosno zahtev. Zatraženo joj je da vrati novac koji joj je dat pre mesec dana. To je onaj deo novca koji je otišao na metadon. Umešao sam se u raspravu rečima da ona ne treba da vrati novac. Ja ću ga naći i vratiti.

Pre nekoliko trenutaka smo razgovarali telefonom. Tražio sam prijateljev broj, jer želim da pronađem telefon i da konačno završimo celu priču, priču za koju sam nekada smatrao da obećava. Ovog puta sam je zaista uvredio. Rekoh joj da mi njen novac ne treba. Pomenuo sam joj da tim novcem obriše dupe, kao što je i sa mnom učinila.

Zaboravih da pomenem još jednu „sitnicu“ u celoj ovoj besmislenoj priči. Završio sam polutku. Nisam imao pribor, te sam je pošmrkao. No, dobro, rekoh već da sam luzer.

Od sutra ponovo brojim. Iz početka. Sada iščekujem kraj ovog dana.