Evo i mene, sa još jednim pokušajem oglašavanja. Nekako sam izdržao sa ovom silnom inostranom rodbinom. Stigao sam i da odem na neku žurku u subotu, juče popodne se vratih... Kako sam se dobro proveo! Svi hepi, cirkaju, muvaju se... a ja izolovan u zasebnoj prostoriji čitam po ko-zna-koji-put knjigu „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova. Eto meni zanimacije. I svaki put saznam nešto novo kada je pročitam. Genijalno! Nisam se zapio. Nisam razgovarao sa ljudima, a ni sa samim sobom.
Narod je valjda za svaku priliku smislio po jednu bisernu. U ovom slučaju to je: Izdao me prijatelj, izdao me brat.
Hajde da pokušam da sastavim koju i na tu temu. Nadam se da će pripovedanje, koje u ovom slučaju ne servira sveznajući pripovedač, biti što objektivnije.
Dakle: Kroz celu moju ispovest se provlači i jedan „prijatelj“. Imali smo veliki, i ne tako kvalitetan uticaj jedan na drugoga. „Prijatelja“ sam upoznao davno, pre devet godina, kada sam upisao srednju školu. Upoznali smo se sasvim slučajno; on se nekada družio sa jednim tipom iz mog odeljenja. On je tada bio bucmasti geek, sa kojim se jedino moglo pričati o računarima. Ja sam tada bio tupavi tinejdžer koji je počeo da jede trodone. Tada nisam obraćao pažnju na njega. Javljali bi se jedan drugome tek ponekad, u prolazu. Nije mi bio zanimljiv.
Došli smo do druge godine, godine kada sam ja već počeo da se ponašam pristojno i da se interesujem za muziku. Preko noći, „prijatelj“ postade zli punker obrijane glave. Postojala je tada neka interna ekipa koja je pila pivo ispred obližnjeg dragstora. „Punker“ je počeo da pije sa nama. I nikada mi nije bilo jasno zbog čega su ga svi maltretirali i tukli, a on bivao sve tvrdoglaviji. Bilo mi ga je žao. Iz sažaljenja sam počeo da se družim sa njim, da ga branim u školi... On je počinjao da svira gitaru, a mene pozvao da pravimo bend. Pristao sam. Izlazili smo zajedno, pili pivo zajedno, ponekad i pušili travu zajedno. On je pao godinu, ja položio. Došlo je leto.
Na mom 17. rođendanu on je prvi put bio sa ženom. Da, skinuo je junf na mom rođendanu. I uvek je pamtio moj datum rođenja, i uvek bi me prvi zvao da mi čestita. Tada je došlo do još jedne promene.
„Prijatelj“ se tada zasitio punka. Smršao je. Sjebao se zbog te devojke sa kojom je bio na mom rođendanu. Počeo je da duva i da tu činjenicu svakome dokazuje. Izbacili su ga iz naše škole. Prešao je u drugu. U drugoj školi upoznaje dečaka koji je radio hors. Postao je veoma znatiželjan kada su droge u pitanju. Naravno, ostali smo u kontaktu, ali sada nismo toliko pričali o muzici, najviše su ga zanimala moja iskustva sa drogama. Blenuo je u mene i upijao svaku reč koju bi mu rekao. Prepotentno zvuči, ali ja sam tada zaista bio njegov idol. Za svaku stvar u životu je tražio moj savet.
Prvi ekser je pojeo u mom prisustvu. Počeo je da se interesuje i za opijate. Došli smo do teme „trodon“.
- Vauuu, to je baš kul. Hajde sutra posle škole da se zgutamo!
- Nemoj samo to, odgovorih mu. To je jedina droga nad kojom baš nemam kontrolu.
- Ma daaaj, šta se foliraš??? Ajde jednom, molim te.
- Ne, ostao sam nepokolebljiv.
Trodone je završio sa tim tipom iz svoje nove škole, škole gde je mogao biti neko drugi i neko koga niko neće ponižavati. Počeo je često da ih jede. U tom periodu sam i ja ponovo počeo da ih gutam, povremeno.
Došli smo do teme „heroin“. Prvi heroin je šmrkao u mom prisustvu. Sada već nije bio onaj bucko koji davi, sada je bio dečkić za koga su zainteresovane curice.
Heroin se šmrkao sve češće, a mi se nismo toliko često viđali. U idolopokloniku se javio još jedan kompleks – kompleks idola. Sada kada je toliko kul, mora pokazati svom idolu da je bolji od njega u svakom segmentu! Idol nije dobar, ako ga učenik ne prestigne, govorio je tada. Zaista nisam imao želju da se takmičim sa njim. On jeste. Nakon toga, uvek je naš odnos posmatrao kroz takmičarsku prizmu. Uvek se trudio da bude gori od mene, koliko god to imbecilno zvučalo. Tada se nakačio na dop, a ja se radio povremeno. Često bi se dešavalo da zavrne rukave i da svima pokazuje tragove svojih uboda. Mene je to žešće smaralo, ali smo se ipak viđali povremeno. Viđanje se svodilo na zajedničko gudranje. Sada kada razmislim, mislim da se dobrih 6 godina nismo videli, a da smo oboje strejt.
Kompleks se toliko razvio, da je sada on bio taj koji se trudi da ponizi i spusti. Ne znam zašto, ali sam prelazio preko toga. Verovatno zarad starih dana. Uvek se trudio da se postavi kao neko „iskusniji“ od mene. U SVAKOM pogledu iskusniji. Sada znam da ga je to najviše bolelo: nismo bili zajedno na dnu, a ja sam, sa druge strane, SVE u životu probao pre njega. Malo polupana logika, zar ne?
Pisao sam ranije u svojoj ispovesti kako mi je iste večeri ukrao 50eu i pljuvao me pred devojkom koju sam tada voleo. Ni danas mi nije jasno kako i zašto sam prešao preko toga. Nekoliko meseci kasnije, ja sam bio sa nekom drugom devojkom. Ostala je da spava kod mene. On je tada bio u nekoj fazi „nisam na dopu, ali se urnišem spidom“. Tako i bi. Rano izjutra mi je došao u posetu sa tipom koji je valjao taj isti spid i sa devojkom tog tipa. Naravno, nisam želeo da ih pustim u stan. On je burno negodovao. Toliko burno, da je došao ispod mog prozora i razdrao se: „Samo da poduvamo džoint i idemo!“ Nakon tog džointa se opet drao: „Srećno ti jebanje!“ Naravno, devojka je sve to čula. I keva koja je spavala u susednoj sobi je sve čula. Ponovo nisam reagovao.
Ponekada bi se desilo da ga ja i moj kum podsetimo ko je on zapravo. Podsećali bi ga tako što ga kum šutne u dupe i isproziva ga onako pijan. Ma, koji đavo da se ja toliko spuštam?
Došao sam do dela kada smo svi bili navučeni: i on, i kum, i ja. Sve se zaboravilo. Zajedno smo se talili, zajedno smo se radili. Naravno, ja sam i dalje posmatran kao lud čovek. Nikada ne bi propustio da nekome kaže kako sam ja poludeo od previše trodona, a moj kum uvek drogiran ili pijan, te ne bi trebalo suviše obraćati pažnju... On je bio propovednik, a mi drogirane budale. Jednom prilikom je propovednik meni, drogiranoj i pijanoj budali, izdrobio blokator, koji je ubacio u moje pivo. Jeste, bilo je mučno, ali sam, kao što možete primetiti, ipak ostao živ. I opet sam iskulirao.
I sve se vrtelo u krug. Ja sam bio lud i drogiran tip, a moj kum seljak iz Mirijeva. Prošle godine sam bio strejt, kao što znate. Znao sam kako bi se završavali naši susreti, te sam ga kulirao. Video sam ga jednom, kada je došao kod mene u neko doba. Trebala mu je cigara. Nisam ga video do marta ove godine.
„Prijatelj“ je dobio nervni slom, prebio kevu i devojku, polupao stan... Po ko zna koji put je bila i murija. Ovog puta su ga odveli. Mislim da je proveo 8 meseci na mardelju. Kum ga je video istog dana kada je izašao. Sve što mi je rekao je bilo da ne želim da ga vidim. Bio je u pravu. Ja sam bio drogiran ovog marta. Videh ga slučajno. Raspravljao se u apoteci koja je valjala trodone. Nakon toga mi se hvalio kako su ga silovali u zatvoru; devojka sa kojom je bio tri godine ga je ostavila zbog njegovom cimera; osim dopa, navukao se i na lekove. Pričao je kako je imao gadne halucinacije u zatvoru, a često je tripovao i kako razgovara sa mnom i sa kumom. Žalio mi se kako je sam i kako sam mu ja jedino preostao...
Dođosmo i do mog drugog recidiva ove godine. Ona ista devojka, na koju sam potrošio previše reči, bila je prisutna kada smo se ja i „prijatelj“ videli. Njegove prve reči su bile: „Gde si našao ovu seljančuru??? Šta ona kuka na krizu, ona mora da igra moju igru!“ Narednog jutra je došao kod mene. Bili smo drogirani. Počeo je da priča o njoj, naravno u negativnom kontekstu. Pričao je kako nikada ne bi mogao da bude sa devojkom koja se radi; čiji roditelji ne žive zajedno... Hm... tražio mi je i njen broj telefona, koji nije dobio.
Naredni put smo se videli svi zajedno. Znao je šta osećam. Poklonio joj je svu pažnju ovog sveta, a kasnije, na prevaru ukrao njen broj.
Nakon nekoliko dana je počeo da je zove. Nju je on podsetio na neku staru ljubav. Hteo sam da ga pozovem, ali me je sprečila. Tada se prvi put, istina stidljivo, pomenuo i novi dečko. Naravno da sam nazvao prijatelja.
Pre desetak dana sam saznao na krajnje neobičan način da su se „prijatelj“ i ona videli. Naime, telefon me je razbudio u neko doba. Dobro poznat glas je, na dobro poznat „mutav“ način postavio pitanje:
- Je l’ si me ti prvi ufiksao?
- A???
- Je l’ si me ti prvi ufiksao?
- Odjebi. Spavam.
Hm... o čemu se radi? Radi se o tome da smo ja i ona jednom prilikom urađeni razgovarali na temu „prijatelja“. Pomenuo sam joj kako je on prvi heroin radio u mom prisustvu, i kako me je on prvi rokao. Nije najbolje razumela moje reči, pa je samo konstatovala: „Ahaaa, vi ste rokali jedan drugoga prvi put...“ Mrzelo me je da joj objašnjavam, te sam i ja suvo konstatovao „Da.“
Nedavno smo razgovarali telefonom. Ona mi je rekla da nije želela da saznam da su se videli. On joj je rekao da ja to nikako ne bi trebalo da saznam „jer me on mnogo gotivi i ne bi želeo da se ja sjebem“. „Ne znaš ti neke sitnice kada je on u pitanju...“ Biće da sam ipak lud. Ja, koji ga poznajem više od bilo koga na svetu, ne znam sve sitnice... On ne želi da me povredi, a to je radio nebrojeno puta?! Opet dolazim do polupane logike.
Lagao bih kada bih rekao da me ne zanima šta se sve desilo među njima. Lagao bih kada bih rekao da me sve to ne boli. Boli me, a ja sve to držim u sebi. Eto, malo sam tu bol podelio i sa vama...
Želim Vam prijatno popodne.
. Eto, ispostavilo se da znam i Nacinog sina. I on ima pozdrav.