Forum za podršku u oporavku

Izgleda da je kod mene upravo to poenta u ovome trenutku. Prevazici strah od rada, institucije, drugih ljudi i naci posao. Koliko god da to na ovome forumu zvuci neverovatno ali meni nije bas neki veliki problem da se skinem. Da ne ponavljam citavu pricu. Jednostavno nemam mamu i tatu koji ce biti sretni jer im se sin skinuo pa mu sada greju mleko i cekaju da se mali vreti iz grada cist. Realnost je da sam ja tata koji bi valda trebao da greje mleko svome sinu i radi nesto legalno za pare. Eto prevalih preko usta i to po mene tako strasno priznanje. Jos da to stvarno prihvatim i da uz Boziju pomoc postanem najzad uniformisani sindikalac.

Jebes skidanje...pregrmis 10 dana,prvi mjesec...godinu.
Prevazidjes strah od rada,institucija,ljudi...postanes ugledan uniformisani sindikalac,cak uspijesniji od drugih sindikatlija...Mlijeko grijes sinu ,mnogo bolje od strejtera mnogih.I onda jednog dana ti postane uzasno dosadno sve to..
Vracas se ''Sebi''...a tamo svega,kao na vasaru

Procitah da me se uzima kao primjer da se moze sam skinuti.Na prvu mi se svidjelo i porastoh sam sebi u ocima...Ali ,ako je to bilo samo da se opravdaju neuspjesi sa komunama,i ako se davljenici za vudda hvataju...e onda cu se osjecati poljuljan u svojoj apstinenciji,i to pred ove silne praznike

Nazalost ljudi su sami. Bar ja mislim tako. Razne grupe za podrsku stvore iluziju u coveku da nije sam ali ta ilizija je kratkog veka. Sta kada posle te iluzije opet shvatis da si sam? Pa jbg. nije to tako strasno. Ako je to konacna istina onda je treba prihvatiti i sam se skinuti. Na kraju evo jednog citata iz knjige Anonimnih Narkomana:

Sad kada smo nabasali na prostorije oporavka, možda smo u iskušenju da se oslonimo na drugo ljudsko biće da ispuni naše potrebe. Ovo možda očekujemo od svog sponzora, ljubavnika ili najboljeg prijatelja. Ali oslanjanje na ljudska bića je rizično. Ona nisu savršena. Mogu da budu na odmoru, da spavaju ili budu loše raspoloženi kada nam trebaju.
Naše pouzdanje mora da se oslanja na Silu veću od nas samih. Nikakva ljudska snaga ne može da nam vrati zdrav razum, da se brine za našu volju i naše živote ili da bude bezuslovno dostupna i brižna kada god nam je potrebna. Polažemo svoju veru u Boga kako smo ga shvatili, jer nas jedino ta Sila nikada neće izneveriti.

Drugim recima...SAMI SMO...to ja dodajem...

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=33wcNkXMWtU[/youtube]

E moram da se pohvalim. Bio mi malopre opet onaj od juce. Doneo 50e. Oce i da idemo ako treba po ovome snegu na shemu. I ja mu rekao da nema. Kao nemam shemu. Kao juce mi javio covek da nema nista. Slagao sam ga naravno ali sta cu drugo. Jbg. sad mi se po stomaku kotrlja kamenje ali rekao sam NE. Cak sam mu i rekao da sam cist i da najverovatnije necu imati gudru posto trazim posao. Ejj, trazim posao chovece, zamisli to. Uhhh...

p.s Ladno je popravio onaj mob. sto je juce dobio od mene. Mada mu nula i dalje ne radi. Okrenuo je naravno drugog i nabo cuku za 20 mina. Ma daleko mu lepa kuca.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=5Hg2NOGWP2o[/youtube]

Kiša je padala ceo dan. Uveče se pretvorila u ledenu kišu. Zatvoreni fijaker me dovozi do vile Hadži Popovića. Iznosim drvenu kutiju sa bojama i štafelaj. Otvara mi debeljuškasta sluškinja.
- Vi ste gospodin slikar?-
- Da ja sam.-
- Gospođa je u sobi. Čeka vas. - uz kikot nestaje u hodnicima meni nepoznate kućerine.
Ulazim u sobu. Ispred mene mlada žena spava na dvosedu. Pokrivena je tankim ćebetom.Telo kao u nekom polu grču. Neudobni položaj joj uopšte ne smeta. Kao da spava na čarobnom ležaju. Ležaju na kom je nemoguće ostati budan. Najrađe bih legao pored nje.
Bolje bi mi bilo da rasklopim štafelaj. Dobio sam četiri dukata. Dobiću još dva ako gospodin Hadži Popović bude zadovoljan mojom slikom. Naručio je akt svoje supruge. Kočijaš mi je objasnio da to treba da bude jako lepa slika. Gospodin namerava da je drži iznad kreveta u svojoj spavaćoj sobi.
Čija je umetnost? Čija je lepota? Onih koji imaju para da je kupe. Najrađe bih besplatno slikao po ulicama, zidovima, ogradama. Na taj način bih oslobodio umetnost. Na taj način bih oslobodio lepotu ove devojke. Lupkam dok nameštam štafelaj.
Probudila se. Gleda me sva u čudu. Kao da vidim sebe u njenim bistrim crnim očima. Kristalno jasno vidim sliku koju bih do savršenstva naslikao. Ona i ja zagrljeni. To bi bila harmonija. Balans. Ona ovako misteriozna, crna i ja plavook sa svetlom kosom nalik slami.
- Gospođo Hadži Popović ja sam...- ostajem bez teksta.
- Renata. Zovite me Renata. -
Nikada ja neću osloboditi tvoju lepotu Renata...razmišljam dok ugljem počinjem da skiciram obrise njenog tela.

-------------------------------------------------------------------

Kiša je padala ceo dan. Uveče se pretvorila u ledenu kišu. Ulice su prazne. Vozovi kasne. U podzemnoj stanici metroa samo jedna devojka. U ruci drži mobilni telefon. Šeta. Pokušava da nađe mesto gde ima signala. Džaba. Čak su i mobilni telefoni izgubili domet. Moraće da izađe gore na ulicu. Možda gore uspe da uhvati signal. Staje na pokretne stepenice. Telefon je i dalje mrtav. Stepenice su dugačke. Ulica daleko. Kao da se na trenutak upalila jedna crtica na telefonu. Stavlja ga na uvo ali ništa. Tišina. Lagano se penje. Na vrhu svetluca neon koji se prelama kroz led.
Sve je pusto. Čuje se samo brujenje pokretnih stepenica. Kao da je sama na svetu. -Kada bi bar ovaj telefon proradio - proleće joj kroz glavu. Gore u daljini primećuje mušku siluetu. Žmarci joj se penju uz kičmu. Nepoznati muškarac joj se približava na stepenicama koje idu na dole. Instiktivno pravi korak u nazad ali shvata da će pasti. Električne sprava je neumoljivo nosi ka njemu. Sve mu je bliže i bliže.
-Šta on to radi? Hoda u nazad i nešto crta po zidu. Ima sprej. Hoće nešto da napiše.-
Već mu je sasvim blizu. Pogledi im se ukrštaju. Kao da vidi sebe u njegovim bistrim plavim očima.
-On i ja zagrljeni. To bi bila harmonija. Balans. On ovako plavook sa svetlom kosom nalik slami i ja.
Renata...napisao je moje ime.

malmase wrote:hrana nije losa, to je preseravanje...
centar dobija hranu u donacijama od velikih trznih centara kojoj jest rok istekao 2,3 dana, mozda i vise...al od svega toga se spremaju super jela. I niko se jos nije otrovao. Pa sta mislis kako svima rastu stomacine?

Synthu nije paslao to sto su banane malo crnije nego obicno samo zato sto se ne zeli lijeciti...i to ti je to.

Dobro, kriza bi ti bila malo teza, ali nebi bila jedina koja bi dosla i na metu i na dopu, a i koki u isto vrijeme...
Malo duze ne mozes spavat,al prezivis...
Naravno, ako tebi nije do skidanja..onda kontam sto nebi izdrzala...
Ali i pored svega, imas i tu opciju..detoks, pa komuna...ali pretpostavljam da onda momak bio razlog sto se nebi lijecila, jel tako?

Pa dobro Selma , sto si tako cinicna jeli??prema svima???Sto mrzim ljude koji se izljece pa misle da svi to mogu ,da i nije bilo tako tesko,ko da su su se oni odlucili lijeciti i odmah izlijecili,a mi necemo....Misle da su mnogo jaci od onih koji jos nisu poceli sa novim lijecenjem...Nisam nigdje napisala NIKAD da se ne zelim lijeciti.Niti da ne zelim u komunu.Samo diskutujemo,ovdje..zelim otkriti sto je istina a sto nije.Nit imam nesto protiv komune,nit protiv ljecenja.,niti nalazim zamjerke,samo kazem da mi je lose zdravlje pa ne bi se mogla skidat na suho,to mi je ljekar reko,tako bi prvo morala na detox..-.Al ti volis donositi tvoje zakljucke..i koje su to sve pogodnosti lekovi i cigare?,pa i bez lekova bi mogla,a cigara se ne bi odrekla..sta sad ja necu da se skidam ako ocu u komunu gde se pusiti moze...ma tako je..znas ti bolje od mene

Sto rece Vudd,svaka mu se pozlatila....

kako sam glup...nisam skonto da je malmase Selma ustvari...a spržila mi droga mozak jbg....na onom havy shatrovackom bi to ovde zvucalo uma-salnje...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=afMAYYq4aBU[/youtube]