Forum za podršku u oporavku

Poslala sam sponzoru veliki opsirni mail sa tim sta se danas desilo-nista meni licno.
ALi...da carobno ali koje prezirem.No ostacu kod reci ALI:

otisla sam kod drugarice na kafu.Nismo se videle od 27.12. sto je JAKO dug period.

Njen muz,prirodno,normalno debilno bice je uslo u kucu.Uglavnom kad bi on ranije dolazio-ja bi odlazila-nas dvoje nismo mogli za istim stolom.No-ovaj put nisam imala vremena da odem.

rekla sam:ona je dete.
Izasla napolje.Rekla sam samo dve proklete recenice...bila sam nemocna.Nisam mogla nista.NIsam mogla da je uhvatim za ruku i odvedem...kao sto ni mene niko nije mogao da izvuce od mog oca...

Presla sam nekih 5-6km u setnji.Vristala sam od plakanja.Vristala sam na sred polja,livade gde niko nije mogao da me cuje.Izbacila sam svoj dugogodisnji bol.Izbacila sam iz sebe svu bedu detinjstva...Dala sam zvezdama istinu koju nisam htela da kazem javno.Strahove,bol,patnju...Nisam pitala zasto...SAmo sam plakala i molila se....

Za cega da molim Boga?

Zelim i meni i njoj jedino miran san nocas...moja mala ljubicasta devojcica...

Ne zelim los osecaj.Ne zelim da se lupam po ledjima.Od svega loseg-uzecu ono malo dobrog.
Samo danas ne moras da budes lose.
I necu da budme lose.
Osmeh,
jos jedan
idemo...
Bitno je da JA ne radim niciji moralni inventar.
A ko ima vremena i zelje za moj moralni inventar-ha slobodno neka ga radi.
Mozda neko ne dopusti sebi iskustvo kakvo sam ja imala.
To je ok.

Nemocna sam i to je ok.
Ne mogu da menjam,mogu samo da prihvatim.
Ne zelim da patim-prihvatam.
I hvala Bogu na mojoj glavi danas.

Ne volim brisanje i ispravku postova.
Neki put jednostavno moram.
Sa jedne strane-zelim lepo u zivotu a cesto zaboravljam tu drugu stranu koja nije ruzicasta.
Ocekujem od sebe da uvek imam ljubavi i strpljenja-a zaboravljam da nisam Bog.
Ljuta sam na ljude a zaboravljam da nisu Bogovi.
Jbg...
Skidam ljubicaste naocare i zahvalna sam Bogu sto je Bog i ljudima sto su ljudi-ne zbog toga sto su ljudi i sto je ljudski gresiti-vec zato sto mogu da ih volim kao ljude i da ne budem besna vec da im oprastam.Nisam besna ni na sebe.
Volim sebe u svom ludilu,volim njih u njihovom ludilu.
Sve je ok.
Idem da radim moj korak.

Danas bolje.
Mirno.
Osecam kamen u stomaku i nesto se razmisljam da odem na sastanak sutra.
Nocas sam imala deljenje sa suncem i jedno od lepsih deljenja za ovih godinu dana.Tako se namestio da je ko mozaik leglo tacno gde je trebalo.Reci su popunjavale jedno po jedno prazno mesto a ja sam upijala i sklapala.
Eto,toliko od mene za sad.Sve je ok,devojcica raste i ide dalje.

Nemam sta drugo za reci sem da odustajem da kontrolisem trenutak.
Ovaj dan je jos jedan dokaz da me Bog voli,andjeli cuvaju i da sve ima svoj razlog.DEFINITIVNO IMA.
Bez reci i komentara sam.
Ne mogu cak ni da opisem jer ne verujem.Koliko je mozda ova situacija nekome normalna-meni nije.

Hvala NEBU.

Tuzna sam i razocarana.Ljuta sam na sebe i svoju nemoc.Besna sam na svoju neodgovornost.I muka mi je.
I hocu da pobegnem na Veneru.
I nije sve trenutak.
Trenutak po trenutak-i desava se zivot.
1000 trenutaka sa losim odlukama-dovode me do ovoga danas.Mrzim samu sebe.Mrzim tlo po kojem vidim svoju senku.Odvratno...
Hocu da pobegnem...
Fuj,fuj,fuj....

ne znam kako se kaze, pobegni ili spakuj kufer, ides na put za 36 sati Nemo te :axe:

dete svemira wrote:Tuzna sam i razocarana.Ljuta sam na sebe i svoju nemoc.Besna sam na svoju neodgovornost.I muka mi je.
I hocu da pobegnem na Veneru.
I nije sve trenutak.
Trenutak po trenutak-i desava se zivot.
1000 trenutaka sa losim odlukama-dovode me do ovoga danas.Mrzim samu sebe.Mrzim tlo po kojem vidim svoju senku.Odvratno...
Hocu da pobegnem...
Fuj,fuj,fuj....

Odlično! A sad pusti!
Dok je strah do puštanja onoga što i tako ne kontrolišemo veći od bola koji osećamo dok se za to grčevito držimo ništa se neće promeniti.
Da citiram ćaleta - da li ti je bilo dosta?!

Sve je ok.
Spremana sam za put manje vise.Ispeglala danas sve,samo da se poslaze i krecem.
Glava?tu je.Prati moje noge.
Da li je bilo dosta?
Ok sam.

Vidimo se.