Forum za podršku u oporavku

hvala na podrsci, po stoti put! nekako mi lakse kad vidim da me neko ovdje procita. naravno vidi se da je narkomanija izljeciva bolest, kako samo vidim to po tebi, ti si tako razuman i smiren, dajes takav utisak! cujemo se!

Ima nas mnogo, koji ne samo da citaju i razumeju, vec i podrzavaju!
Iako nisam cesto pisla, svakog dana sam na forumu, od kada je moj decko otisao u komunu i ovaj forum mi je mnogo pomogao, da naucim i shvatim neke stvari. I davao mi snage da izdrzim i da se borim! I znam da ni mojoj borbi nije dosao kraj, zato sam i dalje ovde! Mada mislim da i kada sve ovo bude deo davne proslosti i dalje cu dolaziti, da pokusam da pomognem nekom, kao sto su i meni pomogli!
Drzi se i veruj da si jaca od njega samog i da mu mozes pomoci...
Pozz...

Ima nas mnogo, koji ne samo da citaju i razumeju, vec i podrzavaju!
Iako nisam cesto pisla, svakog dana sam na forumu, od kada je moj decko otisao u komunu i ovaj forum mi je mnogo pomogao, da naucim i shvatim neke stvari. I davao mi snage da izdrzim i da se borim! I znam da ni mojoj borbi nije dosao kraj, zato sam i dalje ovde! Mada mislim da i kada sve ovo bude deo davne proslosti i dalje cu dolaziti, da pokusam da pomognem nekom, kao sto su i meni pomogli!

Mislim da je ovim sve receno,meni je mnogo drago kad pricitam ovako nesto Znaci da ovaj forum itekako pomaze odredjenim ljudima na ovaj ili onaj nacin ali ipak svako dodje do informacija koje su mu potrebne i sto je najbitnije postoji podrska drugih ljudi. Pozdrav ljudi i srecno

hvala vam svima!!! ja pokusavam da ga malo na drugi nacin "razgovorim", rasteretim-ne znam ni ja sta vise, stalno pricamo, puno pricamo i to mu itekako pomaze, njegovi sad sve znaju i brinu se. ja se cujem redovno sa njegovom mamom, on malo zna o tome. i totalno mi je neugodno da joj govorim kako ce se ophoditi prema svom sinu! ona je prema meni super i imamo dobru komunikaciju. ja sam i njoj cak rekla da bi ga ja cekala koliko god je potrebno. ne znam ni sama.

Ima ljudi kojima je metadon pomogau,ukoliko su to iskreno želeli.
Ipak,ne uzima ga on na svoju ruku...

Jako je bitno da razgovaras sa njegovim roditeljima i da saradjujete, jer ste vi oni koji imaju najveci uticaj na njega...ako ga pritisnete sa obe strane to ce biti produktivnije!
Nemoj da ti bude glupo da joj govoris sta mislis, iako je ona starija, mislim da ti bolje mozes da shvatis njegov problem a i mozes biti koliko-toliko objektivnija!

sinoc nakon mog zadnjeg komentara, zvoni telefon i on mi govori kako ce da se skida na suho kod kuce!!!!!!!!!! ja ovaj izraz lica! i govori mi kako je dosao kod njega neki stari drug koji je bio u komuni i pricali su njegovi roditelji i on o tome, i on je prihvatio da se skida kod kuce na suho, jer ovaj strajk ne prestaje! i nece imati telefona niti kljuc od auta niti ce moci izlaziti! iskreno da vam kazem, ja mislim da nece uspijeti, ali mu to naravno nisam rekla! podrzala sam ga i rekla da cu ga naravno posjetiti jer je to zelio, al imam neki glup predosjecaj da nece uspjeti! nemam pojma zasto! koliko ce mu trebati, 15 dana? sta onda? nemam pojma nece u komunu! nista neznam. samo nek se skine... zasad!ipak molim boga da uspije!

To je pozitivan korak u svakom slucaju!!! Verovatno je i njemu pocelo sve to da se gadi, a dok se njemu samom sve ne smuci, vase price nisu od velike koristi!
Nakon skidanja na suvo, kada (ako) ne uspe, budite tu da mu kazete-ok probao si ono sto si mislio da bi ti pomoglo, i nije ti uspelo, ajde sad ti poslusaj nas! Dobar korak je to sto je pricao sa nekim ko je bio u komuni!
Idi kod njega, budi uz njega koliko god mozes, to ce mu mnogo znaciti!

e fazon je sto on uopste nece da prica o mogucnosti neuspijeha! ok, rekla sam, u redu. kaze mi samo, ako ne uspije-ubice se! doduse, samoubice nikad ne najavljuju svoje ubistvo! tako da donekle sad pozitivno mislim. a stalno mislim o tome svemu, kao da je to moj licni problem. dobro, ok, emotivno sam vezana za njega, ali previse mislim na njega, jel to lose? ne znam ni sama, sto se tice mojih emocija, nije za forum, ali me je pomalo strah sad svega toga.... na pocetku se nisam bojala nicega, ali sad sam u nekom cudnom raspolozenju a sve u vezi sa njim i njegovim stanjem. ovo mozda nikoga nece zanimati, ali ja moram negdje da ispisem ovo iz sebe! nesto se cudno nakuplja u meni, nije ni bijes, ni tuga, ne znam sta se desava, mozda samo previse mislim na njega...i pocinjem da se previse vezujem za njega!

Citam tvoje postove vec duze vremena i sjecam se svog iskustva sa pomaganjem narkomanu da se makne od droge. Mislim da djevojka (neznam kakva da je) ne moze uraditi skoro pa nista da bi pomogla tom covjeku. Ono sto ona vrlo solidno moze uraditi jeste da svoj zivot detaljno unisti time sto pokusava da stvori zivotne opcije za tog momka. To je barem sto se desilo meni. Ne ocekujem da ces me poslusati kada ti kazem da se maknes od tog momka pod hitno, jer nisam ni ja slusala nikoga kada mi se to govorilo. U svakom slucaju razmisli o posljedicama koje to silno iscrpljivanje ostavlja na tebe. Najveca ironija je ta da (kako se meni cini) to iscrpljivanje ne donosi neke rezultate ni za tog narkomana.