To su sumnje koje nikada ne prestaju. I nije samo sumnja, već strah kojeg roditelji teško mogu da se oslobode, sećajući se koliko smo ih pravili budalama dok nisu znali šta se dešava, a potom kad su saznali, takođe. Ne treba se buniti, svađati, već joj reći:"U redu je, znam da se plašiš, plašim se i ja , možda više od tebe, ali život ide dalje, moramo steći ti poverenje, ja samopouzdanje. Mene je mama do poslednjeg dana zagledala kad se vratim sa nekog zezanja ( hehe, ako se to tako može nazvati u mojim godinama) i što je najinteresantnije, nije se plašila kad idem kod nekih prijatelja koji su još uvek "aktivni" ali bi strepela ako odem sama bilo gde!
Bebo, pusti ožiljke, oni će proći! Šta bi radila da si nastavila? Kakve bi ožiljke tek tada imala?
I'm Free
Moderator: sanela
Jeah, stanje mi se malo popravilo od pre neki dan. Sinoć sam sedeo sa ortakom koji je obeležio moje tinejdž doba, on je iz potpuno druge priče. Čovek je oženen i ima dete, nije se zajebavao sa drogama, možda poneki džoint. Strašno mi je prijalo, sedeli smo na gajbi kod mog najboljeg druga Dalibora i zezali se. Pričali o politici, rock’n roll-u, poslu, by the way bavimo se sličnim poslovima, s tim što je Dalibor i filozof i moler.
Dalibor je nešto najbliže definiciji najboljeg druga. Priredio sam mu par ružnih stvari, ali mi se ipak znamo još iz zabavišta, sad je sve OK. Čovek je neverovatan. Ležim u zikri, raspadam se, on sedi u fotelji pored mene i govori mi kako je to sve potpuno normalno, kako čovek ima svoje uspone i padove i kako sam ja sad jako nisko, što ne znači da u dogledno vreme neću poleteti ka visinama, onako u grču slušam ga i mislim o kako je njemu lepo, kako mu zavidim i poželim da bar na tren budem kao on. To je prelomilo, neki dragi ljudi koje poznajem ceo život i moja želja, velika želja da im se vratim. A bežao sam, bežao i od njih i od sebe.
Pozdrav svima.
Dalibor je nešto najbliže definiciji najboljeg druga. Priredio sam mu par ružnih stvari, ali mi se ipak znamo još iz zabavišta, sad je sve OK. Čovek je neverovatan. Ležim u zikri, raspadam se, on sedi u fotelji pored mene i govori mi kako je to sve potpuno normalno, kako čovek ima svoje uspone i padove i kako sam ja sad jako nisko, što ne znači da u dogledno vreme neću poleteti ka visinama, onako u grču slušam ga i mislim o kako je njemu lepo, kako mu zavidim i poželim da bar na tren budem kao on. To je prelomilo, neki dragi ljudi koje poznajem ceo život i moja želja, velika želja da im se vratim. A bežao sam, bežao i od njih i od sebe.
Pozdrav svima.
-
perica
Trenutno vodim rat sa jednom flašom vinjaka, ludilo, vinjak sam počeo da pijem još dok sam bio na dopu, uvek mi je izgledao primamljivo. Nemojte me pogrešno razumeti, ne pijem ja sad mnogo, niti želim, ovo je mali poklon koji sam dobio za dobro obavljen zadatak, međutim, sad mi baš prija. Jedno vreme možda par meseci posle fizičke zikre koja je trajala par nedelja, pio sam baš mnogo. Lep je dan. Užas, niko ne radi, samo ja,... ni banke. A mislio sam da kupim nove patike. Treba mi keš. Gazda me ignoriše. Ma boli me uvo imam ovu flašu, poneću je kući i zezati se preko vikenda. ha Ha ha baš me je uhvatilo. Pisaću i o tome.
A iz razloga što osetim prijatnu toplinu u potiljku verujem da će se to desiti i pre.
Pozzzzzzz.
Jeeee, dobio sam 100 evriča, dovoljno za tikepa. Sad je već bolje.
Ponašam se baš budalasto.
A iz razloga što osetim prijatnu toplinu u potiljku verujem da će se to desiti i pre.
Pozzzzzzz.
Jeeee, dobio sam 100 evriča, dovoljno za tikepa. Sad je već bolje.
Ponašam se baš budalasto.
