bad luck ili bedak?

[raskorak]

Danas je Uskrs. Uvek sam voleo ovaj praznik. Prvo, lepo je vreme. Drugo, mrsi se neka jagnjetina (uglavnom), na koju sam ja izrazito slab. Treće, cirka se špricer (ok, i na njega sam slab).

Danas je nedelja. Beograd je nedeljom u lako poslepodne lep i pust, bez obzira na godišnje doba i modne trendove. Nakon one flaše fina i gomile mesa izašao sam u centar koji mi je blizu.

Šetajući praznim ulicama sretao sam po jednog prolaznika na svakom drugom ćošku. U Knez Mihailovoj usamljeni čovek sa violinom je svirao za svoju dušu.

Bilo je mirno – nadam se uzbudljivijim događajima koji će tek uslediti.

Ovoga trenutka sedim za kompjuterom ne bih li izmaštao noćni život ove prestonice.

Maštam kako me iz sna budi lupanje na vratima, a na vratima moj drug Viktor - Vile i dve devojke, sa tri flaše vina u ruci.

„Upoznaj Slađanu – Slađu i Mirjanu – Miru“, kaže mi Viktor ushićeno, ali i veoma, veoma, pripito.
„Marko, izvini što te budimo i što ovo nije npr. Don Perinjon, ali ti si maštovit dečko, te možeš zamisliti...“

Taj „dečko-osoba“ može zamisliti i da oni više nisu na mojim vratima i da se ja vraćam u svoju toplu posteljinu sa čudnim aplikacijama, ali snaga volje, jednostavno, ponekad nije dovoljna.

Svi se već osećaju kao kod svoje kuće. Slađa je već zaboravila da sam ja samo jedan oronuli tip, a Mira pažljivo sluša Viletov koncept života, jer on ima koncept posle pete čaše alkoholnog pića.

Situacija nije idealna, ali je verovatno povoljna da se vlasnik stana povuče u neki ugao sa tom Slađom...

... kada se u nekom momentu začuje konstatacija „Pa ti uopšte nisi debela!“, koju Viktor saopštava Miri, gledajući je pravo u oči. Od besa, vilica joj se trese, i sve se za tren zaustavlja, a onda Slađa uzima stvari u svoje ruke, ipak je čast ženskog roda u pitanju. Svađa... Ljubazno ih molim da napuste moju jazbinu...

Eto, ne umem ni da maštam kako treba. Umesto da dođe do nekog najdivljeg seksa, ja imaginarne goste sa gomilom pića teram napolje.

Ako izmaštam nešto bolje, javiću se. A možda mi se ipak smeši neka avantura... Kao što rekoh, Uskrs je, tu je jagnje, lepo vreme, a i ono vino...

Sve najbolje forumu.narkomanija.ba

[raskorak]

Čitam ovaj forum ovih dana. Baš ste nešto zakuvali... situaciju. Toliko da bez problema možemo da snimimo neku telenovelu.

Ja sam danas bio sestričini u gostima. Posle sam se video sa svojim silnim drugarima. Od 20h uveče smo na uranku. Ja sam uzeo jedan kratak time out (a treba mi i sna, da se ne lažemo). Gomila mesine, alkohol u potocima, logorska vatra, akustična gitara... Bolje je da ovde stanem, već se osećam kao neki matori i nostalgični hipos.

Osećam se baš... pjano... „Sve je to od lošeg vinaaaa“. Ima malo i toga. Razapeli moji dobri pjanci šator, raskokodakali se... a, ja... čučim u nekom ćošku nad onom flašom i razmišljam o ničemu. Kada sam bio sam i želeo nekoga, tog nekog nije bilo. Kada sam želeo samoću, nisam bio sam. I, sedeo sam tako miran, i pjan, i sva bih blaga dao da sam bio kadar da se infiltriram u celu tu priču, ali nisam mogao... Nabacim neku pljesku preko hleba, pijuckam vino, s vremena na vreme pokušavam da kažem nešto, ali tada provalim da niko to ne sluša, jer svako ima svoju priču, a niko ne sluša tuđu... Ne, nisam usamljen, a i dobar sam sa svima njima. Ali samo u užem krugu. Kada nas je više od troje, ja sam negde daleko i ćutim. Neki misle da sam tih i povučen. A, možda ne znam šta bih tada rekao? A možda nemam šta da kažem tada? Možda je suviše reči i priča oko mene, a ja se u njima ne vidim i ne snalazim...?

Izjutra ustajem i idem na još jednu proslavu onog famoznog dana posvećenom radu, kada zapravo ništa ne radimo. Imam neki osećaj u stomaku da ću opet biti tihi ćošak boy... ali sutra neću piti. Ne, sutra sam u društvu onog malenog stvorenja koje ne zaslužuje prisustvo jednog pogubljenog krelca. Sutra sam u društvu svoje sestričine, one do koje mi je svaki naredni put teže da se odvojim. To malo nevino biće mi daje tu preko potrebnu snagu da budem fin i miran u njenom prisustvu. Za vreme poslednjeg rercidiva sam izbegavao da je vidim. To je iz razloga što me je bilo sramota da je dodiruje jedan prljavi narkoman i alkos. Nju, tako malu i tako nevinu i čistu.

Da li sam lud? Neki koji me znaju površno, kažu da jesam. Oni koji me znaju malo bolje, kažu da sam samo sjeban. Oni koji me znaju kažu da sam to ja. Nedavno mi je ortak rekao da se neki plaše mog pogleda, jer deluje suviše psiho. On kaže da je to jednostavno moj signature pogled, koji je takav kakav jeste. Ja ne mogu da pobegnem od sebe, a i bežanje sam uvek kapirao kao akciju kukavica. Pa šta sam onda? Marko. Kratko. Jasno.

Marko se suviše ponavlja. Marko suviše stagnira. Marko je suviše... Marko.

Idem da spavam. Tamo ću biti neko drugi, neko bolji. Umoran sam. I od današnjeg dana, i od prethodnih godina.

Srećan vam prvi maj, dan koji ništa ne znači ništa radnicima, ali ga svi masno i besno proslavljamo.

[Vlado_M]

Provalio sam da se u Srbiji ozbiljno dozivljava i proslavlja 01.05. (Za mene taj dan danas nije nista posebno, osim sto cu igrati singl na Fiorentinu protiv Rendzersa...). Imam te neke jarane sto su cak iz NS-a dosli ovdje da studiraju i vazda me dave pricom u uranku na Frsukoj gori i potocima alkohola i mirisu rostilja, gitari i urlicima i pijanim izvalama... Okej, spominju se i neke pijane Beogradjanke i sumica ili satori koji se tresu, ali ne bih o tome... Lijepo je to. Kad se omladina druzi i zajebava u prirodi.

Ja sam bio u slicnoj atomsferi prosle sedmice i mogu ti reci da sam se slicno ponasao... Jebiga. Vjerovatno smo obojica ludi. I sjebani.

Dobro se provedi. Valjda ces znati kako.

[Zona Sumraka]

uopste nemas psihotican pogled...

[bojanol]

Ja uopšte nemam trip prvomajskog uranka, ili kako ga već zovu, čak ni kad sam bio mlađi. Uvek mi je išla na k. seljana i glasna muzika, i sex pod šatorima i pijana gomila željna svegaaaa.
Ja imam dvorište i svake nedelje pravim uranak, naime, ustanem malo ranije, raspalim vatru, a ako se ima, raspalim i vutru, kupim si piva, vina i rakije i prži. Tako je bilo i danas, i traje još uvek, svratio sam da se istuširam, pa reko da vidim šta se dešava.
Anyway, danas me uhvatio autonomaški trip, jako volim Vojvodinu, mislim da ne bih mogao da živim u brdima, a možda i bih, ma ko zna, uglavnom.... Vojvodina Republika.
Losos na roštilju je ekstra. Pobijasmo se kao tiranosaurusi u vreme parenja. Baš je dobro. A Crvene ljute papričice razbijaju. Smrdi i buni se ceo komšiluk.
Pozdrav. :finga:

[bojanol]

I da, sestra mi je doktor, uvek sa sobom nosi aparat za merenje pritiska, raspadam se. 130 sa 90, ali biće da je od prvog maja. Lagana hipertenzija.
No, što bi rekao moj brat Ajzak, bole me brige.

[adam*]

Palicka Suma puna rastamana.........przi LET 3 ko nikad'.......pasulj,gulas........frizbi,lopta.......deca zapenila.....

.....................SJAJNOOOO................

[raskorak]

... a večeras Partibrejkersi sviraju za džabe u Beogradu. JEA!

Odo’ da se spremam.

[adam*]

... a večeras Partibrejkersi sviraju za džabe u Beogradu. JEA!

Odo’ da se spremam.

O Yeaaaa......slusao sam na radiju......stara garda......i kod nas u sumi je veceras ista garda-DISCIPLINA KITCHME- samo sto nije dzaba........ali ja sam se nekako dokopao svemocne narukvice za sve dane!!

Odo' da se spremam.~~~~~~~~~~hahahahahahahahha~~~~~~~~~~~

[raskorak]

Pojede me neka depresija danas... „Ili ćeš me pojesti, ili ću te pojesti“... neko mnogo pametan rekao. Šatro ne znam ko, a u stvari znam, ali crvena praznina ispunjava grudi, te neke stvari, prosto, ne izlaze iz usta. Usta zašivena, ali uši k’o radari.

Bog blagoslovio internet i download. Ako nekome manjka teške depresije (što meni nikako da pomanjka) neka presluša Radiohead – Amnesiac. To je nešto toliko čudno, da ja i dalje ne mogu da se načudim kako je neko uspeo da napravi takav album.

Ne znam više šta da kažem. Nisam se oženio juče na Partibrejkersima, ali jesam ludovao. Živeo Cane, poslednja faca Bg rokenrola!

Idem ja sad lagano, a i neće me biti puno u narednom periodu. Bliži se jun, a tada je, kao što znamo, ispitni rok.

Pozzdravko Čolić