Forum za podršku u oporavku

Uzasno

Takodje, ali bice bolje

Tamara86 wrote:Takodje, ali bice bolje

Nakon tvoje surove iskrenosti, meni je vec mnogo bolje. Nevjerovatnoll

I meni je odmah bolje, ako sam nekom pomogla, pa bilo to i ovako, samo napisano nesto.

Danas tmurno kao i vrijeme,ali sutra konacno krecem kod psihologa pa cemo vidit oce li me malo "iscupati" tj pomoci da se osjecam manje depresivno i jadno.

Osjecam se high mozak bye bye

iskreno da imam pištolj sad bi sebi pucao u nogu koliko se glupo osjećam.

Ne znam dal sam posao ili dosao,dal se trenutno skidam ili navlacim...
Malo besnim na sebe,malo na druge,malo se plasim,malo snage imam i jos manje pameti..
Po ko zna koji put opet na istoj raskrsnici,na istom mestu,opet ja tu nesto lutam a svestan sam da sam bas na toj raskrsnici doneo svaku pogresnu odluku,
da sam bas na toj raskrsnici otisao u pogresnom smeru,uvek se lutajuci u krug vracao na nju...
Cak je i sanjam u nekim polusnovima,kao iz filma,mrakcina pusta,na jednom cosku moja porodica svi nekako mladji skupljeni oko necega pricaju tiho,kao da ja ne stojim na sredini ulice,sa druge strane staro drustvo,iz prosloga veka,zamisleno gledaju i to samo oni sto nikad nisu ni isli ovim putem,tu su i drugari koji odavno vise nisu tu i odjednom ja kapiram da sam na toj raskrsnici sa mojih tek punoletnih 18 ili 19 god....
Uglavnom tu se kroz maglu cuje neka recenica i glas koji nisam cuo skoro 20 god...Postaje nejasno i budim se...
Budim se i razmisljam zasto uvek taj deo sna sanjam i samo te ljude??
Kapiram da je to trenutak kada sam sve te ljude izneverio,da sam ja njih napustio a ne oni mene i da su to ljudi do kojih mi je jedino i stalo u zivotu...
Skoro ce 20 god od kako neke nisam video,neke necu nikada ali zasto uvek sanjam dok je sve bilo bezbrizno...
Zadnje vreme skoro samo da sanjam taj period,probudim se,razmisljam dosta i uglavnom sam besan...
Besan na sebe i na to sto mi se to vraca kao da mogu da promenim nesto,i to mi se desava sad najvise od kada se skidam sa bupa..
Nemam pojma sta znaci sve to,da li mi pomaze ili odmaze ali znam da u sebi mi budi bes i ogorcenost na nesto cega se mozada vise nikada ne bih ni setio,i odlicno je sto mogu da kazem kako se osceam a da me ne pita niko...

Osećam se bezvredno.Zato što sam sam.Nemam posao(ali hoću da radim ali nemam gde).Jedino društvo i prijatelji ste mi Vi poštovana gospodo na forumu i moj pas Lesi(mešanac)ali tako ga zovem.Prošle godine sam bio na letovanju u Trogiru(Marina mesto se zove)sa mojom sestrom od strica(pokojnog Bog da mu dušu prosti)i proveo sam se fenomenalno.Pomagao sam mu dosta na izgradnji kuće pa me je častio letovanje.Jeste put malo duži ali vredelo je.Čisto more,čist vazduh,ljubazan narod sve je bilo ekstra.Nikada nisam bio u Hrvatskoj tj.jesam kao klinja redovno smo išli na letovanje u Makarsku(bio sam klinja baš) ali sam se oduševio kako je čisto sve i kakvi su putevi i infrastruktura.Posebno mi se svideo onaj put Dalmatino( no cooment).Zašto sam ovo napisao zato što upravo gledam fotografije sa tog letovanja.Moj zet ima tamo tetku pa nismo plaćali smeštaj.Karlovačko pivo No.1.(bar za moj ukus).

Hocu da se ubijeeeeeeeeeeemmmmmmmmm

Hocuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu