O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[Frajla]

Ljudi , ja zaboravih na vas od ovog virusa i karantina.
Bukvalno se ne sjetih da udjem...
Drz’ te se!!

Da. Pomalo Ninocka. Cuvaj se.. Nije vise ovo zajebancija. Inace virujem da si ok. Sve pet.

I ja sam dva dana panicila i sada je sve leglo na svoje. Ta neizvesnost me slomila i sama cinjenica da od danas do sutra se sve zatvara, ceo grad staje... ali nije bas tako. prodavnice za namirnice rade, i kod vas ce raditi.
Ja izadjem svaki drugi dan na 5 minuta u nabavku. Jer i za te nabavke postoje pravila.

Sto pre shvatimo ozbiljnost situacije, tim pre ce proci.
U italiji je za ovo kratko vreme preminulo samo 1000 osoba manje nego u Kini za nekoliko meseci.
U žarištu smo totalnom.

[StopBup]

Kod nas je grad prilicno blokiran, pa ja uz oglase preko interneta, i sa stalnim musterijama radim dostavu robe na kucnu adresu. Jbt, danas pre oko dva sata kad sam radio isporuku na kucu adresu, zeni/devojci, koja me je nasla moj oglas na netu, deseila se da kazem malo nespeceficna situacija. Kako mi drogosi osetimo jedno drogo, pa to je cudo jedno. Obavimo mi transakciju kod nje u stanu, zovne ona na kafu, i ja pristanem, pricamo mi tako, gleda ona mene, gledadam ja nju, i pita ona da li ja znam tu i tamo da se zviznem nekom drogom, ja reko' prestao sam pre nekih mesec dana, a uzimao sam u glavnom kokain. Kaze ona da i ona po nekad uzima kokain, i da ima kod sebe, pa me je pitala hocu li da nam iscrta po liniju. Ja reko' necu hvala, i pitam je da li si sigurna da je to "po nekad" kao sto si rekla, posto vidim da ga eto imas i radim danom. Kaze ona onda onu standard pricu, sad sam se malo zavozala, pa uzimam cesce, ali cu prestati... Nista, pozdravimo se mi, i krenem ja dalje...
Nije da me nije vuklo, ali sam iskulirao, obavio jos jednu isporuku robe u gradu, pa bež' na selo, dok nisu krenula ona nepozeljna razmisljanja...
P.s. Zavisnost je cini mi se sve prisutnija i medju ljudima koji aj tako da kazem normalno zive, droge otkad sam ja u prici sa njom nikad nije bilo vise...

[Jurke]

Neznam ni šta bi napisao ni kako bih započeo ovaj post... Danima sam lezao i premeštali su me ukucani sa mesta na mesto po potrebi. Bukvalno mi je svaki dan protekao u nekakvoj povučenosti u samog sebe i potrebe da se ja sklanja od svih u kuci i samo da me niko ne dira i ništa ne pita.
Telefon koji mi inače zazvoni retko nisam ni gledao niti sam imao dovoljno koncentracije da se interesujem za bilo kakav sadrzaj... Pokusašavao sam sebe da nateram da izvirim makar u dvorište, ali bez uspeha, mada se nisam ni za to dovoljno trudio. Najednom mi je zazvonio telefon i moj matori koji me inače zove kada sam mu potreban za neke poslove oko kuce i dvorišta ili radnje me je isprozivao da se trgnem, da izadjem i sednem u dvorište, da se pokrenem jer kaze ucrvljacu se lezeci u kuci, a i do kad mislim tako... I izašao sam, sedeo sa njime, pričao i to me je prilično trgnulo... Prvo me je kao uvek odmerio i uverio se da sam strejt onako suptilno, ali uvek nepogrešivo... Kod njega nisam nikada mogao proci sa nekim pričama. Zatim smo pričali o ovim dešavanjima i ludilu koje nas je zadesila trenutno, ali se uvek vracali na to da moram dalje... Teško mi jeste, ali mi je prijalo to što me je on izmamio van i onako iskreno pričao samnom. Ovih dana cu se od ranog jutra više kretati i naci u nekom poslu kojeg uvek ima oko i u kuci, prijaće...

[Frajla]

Neznam ni šta bi napisao ni kako bih započeo ovaj post... Danima sam lezao i premeštali su me ukucani sa mesta na mesto po potrebi. Bukvalno mi je svaki dan protekao u nekakvoj povučenosti u samog sebe i potrebe da se ja sklanja od svih u kuci i samo da me niko ne dira i ništa ne pita.
Telefon koji mi inače zazvoni retko nisam ni gledao niti sam imao dovoljno koncentracije da se interesujem za bilo kakav sadrzaj... Pokusašavao sam sebe da nateram da izvirim makar u dvorište, ali bez uspeha, mada se nisam ni za to dovoljno trudio. Najednom mi je zazvonio telefon i moj matori koji me inače zove kada sam mu potreban za neke poslove oko kuce i dvorišta ili radnje me je isprozivao da se trgnem, da izadjem i sednem u dvorište, da se pokrenem jer kaze ucrvljacu se lezeci u kuci, a i do kad mislim tako... I izašao sam, sedeo sa njime, pričao i to me je prilično trgnulo... Prvo me je kao uvek odmerio i uverio se da sam strejt onako suptilno, ali uvek nepogrešivo... Kod njega nisam nikada mogao proci sa nekim pričama. Zatim smo pričali o ovim dešavanjima i ludilu koje nas je zadesila trenutno, ali se uvek vracali na to da moram dalje... Teško mi jeste, ali mi je prijalo to što me je on izmamio van i onako iskreno pričao samnom. Ovih dana cu se od ranog jutra više kretati i naci u nekom poslu kojeg uvek ima oko i u kuci, prijaće...

Ajmeee, kako sam pocela da citam, sjeban sam, zazvonio telefon .... vec sam mislila evo ga tresnuo je!

Dobro je zavrsilo, cuti, dobio si jednu bitku, idemo dalje i bice jos takvih situacija. To je nasa boljka najveca, mrzovolja i depra. Znas da se sa njom moras boriti kako si i ovaj put, ne dozvoli joj da te obuzme jer tu padamo sigurno na duze staze, a duze staze su nedelja, dve, tri.

Ali isto znas da i to ima svoj kraj i sa ce proci

Pijes terapiju od dr?

[StopBup]

Neznam ni šta bi napisao ni kako bih započeo ovaj post... Danima sam lezao i premeštali su me ukucani sa mesta na mesto po potrebi. Bukvalno mi je svaki dan protekao u nekakvoj povučenosti u samog sebe i potrebe da se ja sklanja od svih u kuci i samo da me niko ne dira i ništa ne pita.
Telefon koji mi inače zazvoni retko nisam ni gledao niti sam imao dovoljno koncentracije da se interesujem za bilo kakav sadrzaj... Pokusašavao sam sebe da nateram da izvirim makar u dvorište, ali bez uspeha, mada se nisam ni za to dovoljno trudio. Najednom mi je zazvonio telefon i moj matori koji me inače zove kada sam mu potreban za neke poslove oko kuce i dvorišta ili radnje me je isprozivao da se trgnem, da izadjem i sednem u dvorište, da se pokrenem jer kaze ucrvljacu se lezeci u kuci, a i do kad mislim tako... I izašao sam, sedeo sa njime, pričao i to me je prilično trgnulo... Prvo me je kao uvek odmerio i uverio se da sam strejt onako suptilno, ali uvek nepogrešivo... Kod njega nisam nikada mogao proci sa nekim pričama. Zatim smo pričali o ovim dešavanjima i ludilu koje nas je zadesila trenutno, ali se uvek vracali na to da moram dalje... Teško mi jeste, ali mi je prijalo to što me je on izmamio van i onako iskreno pričao samnom. Ovih dana cu se od ranog jutra više kretati i naci u nekom poslu kojeg uvek ima oko i u kuci, prijaće...

Jebeno, samo budi istrajan, teraj se i ne posustaj. Na mene je sad palo mnogo obaveza, mama i brat su kod sestre daleko, na ostrvu u Atlantskom okeanu, tamo je sve blokirano, i ne znaju kad će se vratiti u opšte. Ćale je do pre 3 dana ponovo pio, rekao je da mu je danas zadnji dan da se odmara/leči nakon cuganja, pa se i on uključuje u posao i život od sutra. Još ja u nekoj žurbi pre neki dan napravih udes, ali bar nije bilo ništa strašno. Jebem ti prokletu zavisnost, i nas budale koje smo joj se odali. Ne znam ni sam odakle sam našao snagu u sebi da ovo sve zadnjih dana izguram kako treba, a nije da mi nije padalo da pamet da se zviznem, ali nisam. Ima da izguram ovu moju borbu više do kraja, pun mi je ku*ac više sranja u životu, valjda je došlo vreme i da se i ja konačno skrasim.
Drži se Juriša, odlično znam stanje posle dugogodišnje zloupotrebe bupa, ali isto tako znam da se to da izdržati i rešiti. Ti si sigurno dobar lik, vredan čovek, i ne dozvoli da ti droga pojede celu mladost! Baš bih voleo da se do jeseni Xxxana, ti i ja prilično sredino(verujem da hoćemo), pa da organizujemo onaj kotlić koji smo planirali. Ajd srećno brate!
P.s. Još ovo da dodam, imaš moj veliki naklon pošto si uz svu ludost uspeo da održiš brak sa strejt ženom, i sa njom izrodiš decu! Ti si u velikoj prednosti u odnosu na mene. Meni je jedan od najvećih motiva porodica, a ja još ni devojku nemam, nađoh dobru devojku, i sutradan kretenčina, bolid, redak idijot se napijem, napravim sranje, i userem vezu koja mi toliko fali... Od tog pjanstva je i krenuo onaj moj zadnji recidiv...

[licaninsasela]

Neznam ni šta bi napisao ni kako bih započeo ovaj post... Danima sam lezao i premeštali su me ukucani sa mesta na mesto po potrebi. Bukvalno mi je svaki dan protekao u nekakvoj povučenosti u samog sebe i potrebe da se ja sklanja od svih u kuci i samo da me niko ne dira i ništa ne pita.
Telefon koji mi inače zazvoni retko nisam ni gledao niti sam imao dovoljno koncentracije da se interesujem za bilo kakav sadrzaj... Pokusašavao sam sebe da nateram da izvirim makar u dvorište, ali bez uspeha, mada se nisam ni za to dovoljno trudio. Najednom mi je zazvonio telefon i moj matori koji me inače zove kada sam mu potreban za neke poslove oko kuce i dvorišta ili radnje me je isprozivao da se trgnem, da izadjem i sednem u dvorište, da se pokrenem jer kaze ucrvljacu se lezeci u kuci, a i do kad mislim tako... I izašao sam, sedeo sa njime, pričao i to me je prilično trgnulo... Prvo me je kao uvek odmerio i uverio se da sam strejt onako suptilno, ali uvek nepogrešivo... Kod njega nisam nikada mogao proci sa nekim pričama. Zatim smo pričali o ovim dešavanjima i ludilu koje nas je zadesila trenutno, ali se uvek vracali na to da moram dalje... Teško mi jeste, ali mi je prijalo to što me je on izmamio van i onako iskreno pričao samnom. Ovih dana cu se od ranog jutra više kretati i naci u nekom poslu kojeg uvek ima oko i u kuci, prijaće...

Jurke ako citas ovo da ti kazem dobro je to. Uvik moze bolje al ok si ti. Napisa sam ti post na prijasnjoj stranici, konkretno tebi i ksani i probaj tako razmisljati ako mozes. To jebeno stojanje na mjestu ti ne moze doktor pomoci. On ce ti dati te lijekove koje pijes i to je ok. Ono sta ti sam moras to je da se tjeras pomalo pokretati. Idi kontra sebe. Vidim da je lirika odradila mozda tjedan dana i ona sad djeluje kako djeluje. Djeluje slabo. Nista. Nemoj je prestati piti a da se nisi savjetova sa doktorom. Ona radi svoje na tebi slab nacin ali bez nje bi ti bilo jos gore. Ako se sam pokrenes iz to mrtvila lirika ce opet djelovati. Ne razmisljaj na nacin da si u kurcini i da svi zivi oko tebe i sire to vide. To nije tako. Tebe tvoji vide da se boris i sretni su radi toga mada ti to mozda ne pokazuju zato sta si ih izigra milijun puta. Ali viruj da su sretni. Drugi ljudi o tebi uopce ne razmisljaju a pogotovo ne o tim crnjacima koji su sada u tvojoj glavi. Ti moras svaki dan da napravis neki mali korak naprid. Znaci svaki jebeni usrani dan ti moras nesto pozitivno odraditi. Tu sad nema, ja ne mogu. Moras se tjerati. To za tebe ne more ni jedan doktor odraditi. Razmisljas o subu dopu necemu sta ce ti olaksati dan. Nece. Reka sam u prijasnjem postu, samo ces se sjebati i griznja savjesti ce te pojesti. I ja nekad razmisljam o dopu. Nesmijem. Zasto? Zato sto cu si vec taj dan jebati majku sta sam pa i unazadit cu se godinu dana. Moras malim koracima ici naprid. Od sitnica kreni. Ne sad razmisljati ja cu sutra cuda napravit. Neces. Znaci samo sitne stvari radi jer ti je sad sve tesko. Ajde sad. Pamet u glavu. Razmisi sta sam ti reka i samo naprid hrabro. Nema sad vise uzmaka i cviljenja. Svaki dan se mi borimo. Ta borba ce uvik trajati. Samo posli to sve bude lakse. Bude dana i to puno da uopce ne razmisljas o tim prokletinjama. Kazem pomalo, malim koracima, ali svaki jebeni dan nesto dobro napravi. To je pravi put da se izvuces iz govana. Nadam se da si razumija sta san ti reka. Ajde bog sad i drzi se. Zapamti. Nema sad vise odustajanja. Zena troje dice... Ko ce njih dici odgojiti i od njih napraviti prave odgovorne osobe.

[licaninsasela]

RaZmisljam, cim se ne javljaju da je sve pod kontrolom

Eto Jurke je sasvim ok. Samo da se pokrene. Mislim da je i mala Ksana ok. Udaljila se sa foruma i ocito joj to odgovara jer ovdi ima svega dosta losega i bezveznog sta njoj dize zivac. Ok je je mala.

[Jurke]

Neznam ni šta bi napisao ni kako bih započeo ovaj post... Danima sam lezao i premeštali su me ukucani sa mesta na mesto po potrebi. Bukvalno mi je svaki dan protekao u nekakvoj povučenosti u samog sebe i potrebe da se ja sklanja od svih u kuci i samo da me niko ne dira i ništa ne pita.
Telefon koji mi inače zazvoni retko nisam ni gledao niti sam imao dovoljno koncentracije da se interesujem za bilo kakav sadrzaj... Pokusašavao sam sebe da nateram da izvirim makar u dvorište, ali bez uspeha, mada se nisam ni za to dovoljno trudio. Najednom mi je zazvonio telefon i moj matori koji me inače zove kada sam mu potreban za neke poslove oko kuce i dvorišta ili radnje me je isprozivao da se trgnem, da izadjem i sednem u dvorište, da se pokrenem jer kaze ucrvljacu se lezeci u kuci, a i do kad mislim tako... I izašao sam, sedeo sa njime, pričao i to me je prilično trgnulo... Prvo me je kao uvek odmerio i uverio se da sam strejt onako suptilno, ali uvek nepogrešivo... Kod njega nisam nikada mogao proci sa nekim pričama. Zatim smo pričali o ovim dešavanjima i ludilu koje nas je zadesila trenutno, ali se uvek vracali na to da moram dalje... Teško mi jeste, ali mi je prijalo to što me je on izmamio van i onako iskreno pričao samnom. Ovih dana cu se od ranog jutra više kretati i naci u nekom poslu kojeg uvek ima oko i u kuci, prijaće...

Jurke ako citas ovo da ti kazem dobro je to. Uvik moze bolje al ok si ti. Napisa sam ti post na prijasnjoj stranici, konkretno tebi i ksani i probaj tako razmisljati ako mozes. To jebeno stojanje na mjestu ti ne moze doktor pomoci. On ce ti dati te lijekove koje pijes i to je ok. Ono sta ti sam moras to je da se tjeras pomalo pokretati. Idi kontra sebe. Vidim da je lirika odradila mozda tjedan dana i ona sad djeluje kako djeluje. Djeluje slabo. Nista. Nemoj je prestati piti a da se nisi savjetova sa doktorom. Ona radi svoje na tebi slab nacin ali bez nje bi ti bilo jos gore. Ako se sam pokrenes iz to mrtvila lirika ce opet djelovati. Ne razmisljaj na nacin da si u kurcini i da svi zivi oko tebe i sire to vide. To nije tako. Tebe tvoji vide da se boris i sretni su radi toga mada ti to mozda ne pokazuju zato sta si ih izigra milijun puta. Ali viruj da su sretni. Drugi ljudi o tebi uopce ne razmisljaju a pogotovo ne o tim crnjacima koji su sada u tvojoj glavi. Ti moras svaki dan da napravis neki mali korak naprid. Znaci svaki jebeni usrani dan ti moras nesto pozitivno odraditi. Tu sad nema, ja ne mogu. Moras se tjerati. To za tebe ne more ni jedan doktor odraditi. Razmisljas o subu dopu necemu sta ce ti olaksati dan. Nece. Reka sam u prijasnjem postu, samo ces se sjebati i griznja savjesti ce te pojesti. I ja nekad razmisljam o dopu. Nesmijem. Zasto? Zato sto cu si vec taj dan jebati majku sta sam pa i unazadit cu se godinu dana. Moras malim koracima ici naprid. Od sitnica kreni. Ne sad razmisljati ja cu sutra cuda napravit. Neces. Znaci samo sitne stvari radi jer ti je sad sve tesko. Ajde sad. Pamet u glavu. Razmisi sta sam ti reka i samo naprid hrabro. Nema sad vise uzmaka i cviljenja. Svaki dan se mi borimo. Ta borba ce uvik trajati. Samo posli to sve bude lakse. Bude dana i to puno da uopce ne razmisljas o tim prokletinjama. Kazem pomalo, malim koracima, ali svaki jebeni dan nesto dobro napravi. To je pravi put da se izvuces iz govana. Nadam se da si razumija sta san ti reka. Ajde bog sad i drzi se. Zapamti. Nema sad vise odustajanja. Zena troje dice... Ko ce njih dici odgojiti i od njih napraviti prave odgovorne osobe.

Evo puna mi je glava i upravo guših sebe od 22h pa do sada u krevetu i pored lekova upravo ta moja jebena (naša, zavisnička ) psiha o kojoj mi pričaš mi ne da da spavam. Roje slike kroz glavu, trudim se da budu lepe, čak se i napinjem, pokušavam i da ne mislim u nekom momentu, ali iskrsnu sranja u glavi i propusti i repovi i guše.... Guše.... Guše... I reših da udjem na forum da bacim pogled kad ono ti i ovih par uopšte vaših postova... Prosto kažu da treba ići dalje, izvučem lepo ove moje jebeno spretne za sranja noge iz glupih betonskih kalupa i samo nastavim dalje. Guši i ovo stanje, komplikuje priču sa decom, školom i svim, ali hvala bogu posla ima... Ima se od čega ziveti, a kud i kamo se moze bolje sa novcem od poroka, koliko puta pomislim... Hvala Liko, osecam se nekako spokojnije, ti koji umeš da smračiš u stvari tačno i razumeš sve ovo i ti i Frajla... Sve je tako kako je napisano i tako mora ili nema napred, bez nekog tupljenja i dalje priče. Sitno, korak po korak, dok se ne uhvati zalet, a posle se i prepreke preskaču lakše...
PS Frajla nisam tresnuo, ali necu lagati da mi nije padalo na pamet, ali znam za jadac... Čemu inače sve ovo...
Laku noc, begam, ako uspim da na lepo mislim samo, ako ne, još jedno svitanje čekam...

[Jurke]

I čekam... I koliko vidim i ovo ću, pa neka... Kud onolike...!!??Nek ide i ova i ovaj nemir sa njom...

[StopBup]

I čekam... I koliko vidim i ovo ću, pa neka... Kud onolike...!!??Nek ide i ova i ovaj nemir sa njom...

Kod mene je noćas bilo dosta drugačije nego kod tebe. Odspavao sam finu turu, nekih 7 sati bez prekida, ali sam sanjao da se drogiram. Istripovan san jako je bio. U snu sam se baš bio skenjao. "Pa kako, pa zašto, otkud?", takve nekakve misli sam imao u toku sna... Težak skenj... Kad sam se probudio, baš sam bio srećan što je bio samo san, eto koliko je malo potrebno čoveku da bude srećan!