Forum za podršku u oporavku

xxxana wrote: ↑Thu Mar 12, 2020 2:58 pm Liko, izbegavam bespotrebne rasprave, licemerje.. Skrenem u deo sebe koji mi se ne svidja, eto to moze da mi bude neko merilo da li se menjam.. Bacim pogled, izadjem, ostavim tel.,bolje tako..
Ok sam,da kazem..Dobila sam nesto kuci da radim, kao neki dnevnik da vodim, ali ono kao da sam bila u amneziji i ne secam se zivota,pisem neke svakodnevne aktivnosti i jos nesto licnije prirode i tako.. Ugl. sve mi deluje prosto da ne znam sta ja od toga imam da izvucem, ali aj, postujem..I tako ubijam vreme, moram da obavim ono sto pisem,teram se.. Imam svoje trenutke, naidje mi kad bas ne mogu, bude mi posebno tesko.. Ne mogu da se organizujem, desava mi se da za proste stvari nekad moram da se organizujem u glavi, naidje mi period kada se zbunim, kako bih objasnila, kao da mi je sve na nekoj pauzi,a ako preskocim jednom ,preskocicu opet..To tako kod mene ide i samo tovarim ono sa cim ne mogu da se nosim.. Valjda me razumete, koliko ja to mogu da objasnim..
Ali imam i boljih dana, a to su oni kad se malo nateram i mogu i posle se lepo osecam zbog toga,malo ih je, ali meni svaka sitnica znaci..Nemam balans o kom prica Frajla, sve mi je na klackalici, nadam se da cu jednog dana i to nauciti..
I eto za Jurketa se nadam da mu zena ucestvuje u lecenju i da ne preteruje sa lirikom, da ne juri rad.. Za mene je bolje da se drzim dalje od foruma, setih se Atmana kad je pisao o tome kako ga forum baca u recidiv, meni se desavaju pogresne reakcije u nekim situacijama, budi mi neki nemir, tako da cu poslusati Frajlu za sada i povremeno samo..

Ja sam trenutno nekako pao i fizički i psihički, ono početno stanje koje me je nosilo jenjava i jedva se krecem ova dva dana. Liriku ne konzumiram osim po jednu pred spavanje jer znam koja je navlaka... Nemam trenutno snage ni da pišem tako da eto toliko od mene... Liko pročitao sam te i hvala na podršci...

Jurke wrote: ↑Mon Mar 16, 2020 8:10 pm

xxxana wrote: ↑Thu Mar 12, 2020 2:58 pm Liko, izbegavam bespotrebne rasprave, licemerje.. Skrenem u deo sebe koji mi se ne svidja, eto to moze da mi bude neko merilo da li se menjam.. Bacim pogled, izadjem, ostavim tel.,bolje tako..
Ok sam,da kazem..Dobila sam nesto kuci da radim, kao neki dnevnik da vodim, ali ono kao da sam bila u amneziji i ne secam se zivota,pisem neke svakodnevne aktivnosti i jos nesto licnije prirode i tako.. Ugl. sve mi deluje prosto da ne znam sta ja od toga imam da izvucem, ali aj, postujem..I tako ubijam vreme, moram da obavim ono sto pisem,teram se.. Imam svoje trenutke, naidje mi kad bas ne mogu, bude mi posebno tesko.. Ne mogu da se organizujem, desava mi se da za proste stvari nekad moram da se organizujem u glavi, naidje mi period kada se zbunim, kako bih objasnila, kao da mi je sve na nekoj pauzi,a ako preskocim jednom ,preskocicu opet..To tako kod mene ide i samo tovarim ono sa cim ne mogu da se nosim.. Valjda me razumete, koliko ja to mogu da objasnim..
Ali imam i boljih dana, a to su oni kad se malo nateram i mogu i posle se lepo osecam zbog toga,malo ih je, ali meni svaka sitnica znaci..Nemam balans o kom prica Frajla, sve mi je na klackalici, nadam se da cu jednog dana i to nauciti..
I eto za Jurketa se nadam da mu zena ucestvuje u lecenju i da ne preteruje sa lirikom, da ne juri rad.. Za mene je bolje da se drzim dalje od foruma, setih se Atmana kad je pisao o tome kako ga forum baca u recidiv, meni se desavaju pogresne reakcije u nekim situacijama, budi mi neki nemir, tako da cu poslusati Frajlu za sada i povremeno samo..

Ja sam trenutno nekako pao i fizički i psihički, ono početno stanje koje me je nosilo jenjava i jedva se krecem ova dva dana. Liriku ne konzumiram osim po jednu pred spavanje jer znam koja je navlaka... Nemam trenutno snage ni da pišem tako da eto toliko od mene... Liko pročitao sam te i hvala na podršci...

Sve pet Jurke. Dobro je to. Pokusaj se tjerati pomalo nesto raditi. Nesto sta te je prije veselilo. Samo nemoj posustati. Rjesavaj se lirike jer ces se fizicki navuci na nju. Ne razumijem zasto je ne pijes ujutro da lakse dan izguras. Samo hrabro.

licaninsasela wrote: ↑Mon Mar 16, 2020 9:13 pm

Jurke post wrote:

Ja sam trenutno nekako pao i fizički i psihički, ono početno stanje koje me je nosilo jenjava i jedva se krecem ova dva dana. Liriku ne konzumiram osim po jednu pred spavanje jer znam koja je navlaka... Nemam trenutno snage ni da pišem tako da eto toliko od mene... Liko pročitao sam te i hvala na podršci...

Sve pet Jurke. Dobro je to. Pokusaj se tjerati pomalo nesto raditi. Nesto sta te je prije veselilo. Samo nemoj posustati. Rjesavaj se lirike jer ces se fizicki navuci na nju. Ne razumijem zasto je ne pijes ujutro da lakse dan izguras. Samo hrabro.

Ne znam sta pametno i napisati, osim da nema nazad i stajanja!
I ja kao da sam u zoni sumraka, treci dan u karantinu, ovde gde zivim je zivot stao! Ne smemo da mrdamoniz kuce! Sta ti je sloboda kad naviknes na nju.
Juce sam na krako izasla iz kuce do prodavnice ( gledam 1 nedeljno da izlazim) i samo sam se ukocila po sred iste. Moj pts od rata je proradio i blokirao me. Puste ulice, pola rafova prazno!
Sad je cilj samo ostati smiren!

Jurke wrote: ↑Mon Mar 16, 2020 8:10 pm
Ja sam trenutno nekako pao i fizički i psihički, ono početno stanje koje me je nosilo jenjava i jedva se krecem ova dva dana. Liriku ne konzumiram osim po jednu pred spavanje jer znam koja je navlaka... Nemam trenutno snage ni da pišem tako da eto toliko od mene... Liko pročitao sam te i hvala na podršci...

Ja sam se jutros probudio u nekoj depresiji, a u toku noći imao sam neke baš uvrnute košmare.
Kasnije me zvala neka žena, koju snandevam robom, pa sam joj to isporučio i malo se razmrdao, pa mi je sad već bolje.
Inače sam trenutno u sranju. Pre neki dan, napravio sam udes u saobraćaju prvi put u životu, naravno, ja sam bio kriv, a pošto nisam vlasnik auta, nego je ovlašćenje na moje ime, koje je moja mama slučajno bacila sa nekim papirima, a nemam broj čoveka na čijem imenu se vodi auto, i nisam još izvadio duplikat ovlašćenja kod notara, da bih izbegao veliko cimanje, platio sam štetu na licu mesta, i nismo zvali policiju. Zvali smo majstora, da proceni štetu, i ja sam platio toliko koliko je majstor procenio. Moj auto može da ide, a drugi mi nije registrovan, tako da hvala Bogu, mogu da radim posao dok ne popravim auto. Eee kako se za čaš, u trenutku nepažnje napravi sranje, hvala Bogu bar nije bilo povređenih, ili ne dao Bog poginulih, ovo se sve da ispraviti.
Za čas ode dosta novaca, plus koliko će trebati za moj da se sredi, jbg, ali kao što već rekoh, najbitnije je da nije bilo ljudskih žrtava ..

Jurke wrote: ↑Mon Mar 16, 2020 8:10 pm
Ja sam trenutno nekako pao i fizički i psihički, ono početno stanje koje me je nosilo jenjava i jedva se krecem ova dva dana. Liriku ne konzumiram osim po jednu pred spavanje jer znam koja je navlaka... Nemam trenutno snage ni da pišem tako da eto toliko od mene... Liko pročitao sam te i hvala na podršci...

Da i ovo da dodam. Ma znas ti to i sam naravno, samo eto da kazem. Koliko god da ti bude lose, NEMOJ uzeti jebeni bup, ili neki drugi opijat, proci ce to, samo nemoj da legnes, nego se kreci, makar prosetaj. Nemoj ni trodon da ti padne na pamet, moze i on da ti probudi zver u glavi...
Hajde bre Jurisa da mu jebemo kevu ovo prolece/leto! Ja sam bio malko prolupao, pre 10-ak, 15 dana, sad sam dosta bolje, mada naravno, jos sam u nekom sranju, bez obzira na saobracajku od pre neki dan, i tako to, ipak napredujem iz dana u dan. Rekoh ti, jutros se probudih u nekoj depresiji, ali se pokrenuh, pa je prosla.
Nadam se da je Xxxana dobro...

Ljudi , ja zaboravih na vas od ovog virusa i karantina.
Bukvalno se ne sjetih da udjem...
Drz’ te se!!

Boga mi stanje postaje kaoticno ovdi kod nas. Idem juce u trgovinu kupit neke sitnice ono police prazne. Tijo kupit sebi zvakace i tik tak bonbone ono samo par komada. Vidim zene pomahnitale. Po cetiri pet pakova wc papira nose u rukama. Ko da seru po cili dan. Dodem kuci ono zena iz auta koji je bija pretrpan sa svime i svacim vadi te stvari ko da ce treci svitski rat. Nista mi nije bilo jasno jer ne gledam puno tv a posebno vijesti. Zove me zena u kucu i pokaze mi snimke iz venecuele sta joj je obitelj poslala. Tamo nema lijekova nema opreme ljudi bez para, teska panika. Ljudi ne znaju sta ce. Svi na ulicama. Uzas jedan. Onda pogledam vijesti. Italija u teskoj kurcini. Spanjolska isto. Kod nas zatvorili skole. Sve sam mislija da je teska sve to navlakusa od strane farmacije a sad bogami ni sam neznan sta bi mislija. Opet gledam vijesti pa vidim da je HR vlada uvela dodatne mjere zastite pa ce sve pozatvarati kroz par dana. Danas bicilkon se vozan po mjestu. Vidim apoteke kroz resetke na prozoru ljudima daju ljekove. Odem do pazara jer je danas srida kad i tamo nema ljudi. Jebo te bog di god se okrenem nema nikoga. Samo po gradu tumaraju dankiji i vidija sam par dilera. Znaci dop se i dalje valja bez problema. Malo me zagolicalo sve to, nekako kako kaze Frajla, sve pusto ka da je rat. Podsjeca bas na rat i kako kazem sve me sad nekako stislo u prsima. Vracaju mi se scene iz rata. Mrtvi ljudi, zene, djeca mrtva po ulicana. Ja u uniformi kad bi dosa doma sa linije u prognanicni stan kod stare majke. Srce me odjednom zabolilo. Jebem ti i rat i sve skupa to. Nabijem na kurac i koronu ko ju je izmislija. Rat sam prezivija na dopu. Pomogo mi je da se manje bojim biti tamo sa puskom u ruci. Nisam zeni nikad prica o ratu i kako je meni bilo tad. Ona to ne razumi. Iz druge sredine je di je vecina sirotinja i bore se kako znaju i umiju da prezive. Vidija sam tu borbu tamo. Neprica ni ona o tome kako je odrasla. Izmedu nas postoji jedna ponaosob tajna koja se neprica. A vidim ja da joj nije bilo lako. Vidi i ona da sam u kurcu kad se rat spominje. I tu nastaje jedna rupa. Nasi nepoznati dijelovi zivota koji nebrazumimo i ne znamo.
Mogu rec da sam unazad dosta vrimena ok. Trudim se ici kontra mog karaktera i uglavnom mi uspijeva. Dosla je pozitiva u nas dom mogu reci. Gledam klince. Mali isto pomalo raste i ajmo rec da je u svemu samostalan. Male je vec velika. Gledam ju i danas ko da je malo dite. I danas mi zna sjesti u krilo i pomaziti se sa mnom. Neki dan je odvela materi i meni decka da ga upoznamo. Proradila mi neka ljubomora odmah. Neznan kako da se postavim. Smatram i gledam ju ka da je malo dite a nije. Odrasla cura je vec. Pubertet je valda prerasla pa je sad adolescent ako se to tako kaze. Sportasica je. I decko joj je spirtas. Zajedno idu i u razred u skoli. Zena mi tek sad kaze da ta njihova veza ako se to uopce moze nazvati vezon jer su klinci srednjoskolci, traje skoro godinu dana. Ja to uopce nisan zna. Bojale su se moje reakcije kad saznam jer tada sam bija u kurcu totalno sa psihom( nisam se drogira). Eto sad znan i upozno dam ga pa prvo sta san mu reka je : eto dobija ja joj jedno dite na grbaci. Izletilo mi, a u stvari je tako. Bar meni. Eto drustvo. Znaci jebe me sad i psiha radi korone jebene, jebe me ta panika, ne volim kad je sve pusto i mrtvo, razmisljam, odnosno vracaju mi se scene iz rata a tako je puno godina proslo al sve mi se vraca to ctnilo, a jebe me sad jako i sto mala ima decka. To znaci da ja starim a ne vidim to. Tek sad kontam da godine lete. Ne treba se ljudi drogirati. Godine ce proci a stajat ce te na istom mistu i tapkati u mraku. Treba zivit kvalitetno. Svaku sekundu iskoristit na dobre stvari. Pomagati drugima na razne nacine onako kako je ko sposoban. Prvenstveno srediti svoju glavu a da bi u buducnosti mogli pomoci drugima. Stojati voljenima uvik tu uz njih i pokazati koliko ti znace. Ovaj jebeni virus od gripe je meni lose napravio u glavi ali trudit cu se uzdici uznad toga, ostati priseban i naravno ne drogirati se. Eto malo san se mora isprazniti. Cuvajte prvenstveno sebe da bi tako sacuvali i svoju obitelj i ljude koje volite.

Ninocka wrote: ↑Wed Mar 18, 2020 11:23 am Ljudi , ja zaboravih na vas od ovog virusa i karantina.
Bukvalno se ne sjetih da udjem...
Drz’ te se!!

Da. Pomalo Ninocka. Cuvaj se.. Nije vise ovo zajebancija. Inace virujem da si ok. Sve pet.

I virujem da ljudi koji se ovdi skidaju da to ide kako treba. Naravno uz pomoc doktora jer vidite i sami da se samo svojom voljom niste uspili srediti. Drzite se tih doktorovih uputa i pijte samo one lijekove koje su vam prepisali. Nemojte glumiti doktora i piti nesto sta vam nije prepisano. Pokusavajte i te lijekove sta pijete smanjivati uz blagoslov doktora i psihologa. Ne bojte se onih psihickih rupa i crnjaka jer su prolazni. Nemojte sami sebe sada degradirati i umisliti da ste losiji od drugih ljudi. To nije tako i sigurno niste u centru paznje kod ljudi oko sebe. Vi ste to sta jeste, onakvi kakvi ste bili u proslosti i ne mozete sada odjednom biti najgori u svemu. Znam da dolazi do takvih razmisljanja i misli kad se organizam cisti od svega ali ti crnjaci su prolazni i uz veliku volju to morate sami prevazici i uzdici se iznad toga. Tu vam ne moze nitko pomoci nego sami to morate odraditi. Zato Ksana i Jurke glavu gore i sta se ksze pamet u glavu. Recidiv ako uopce vam pada na pamet u ovoj vasoj fazi bi samo doveo do velike griznje savjesti i ne bi bilo ni malo olaksanja sad na njemu. Vitujte mi da je to tako. Kada stvari pocinju sjedati u glavu kako treba i kada upoznate sebe na pravi nacin onda drogi vise nema mjesta i drogiranje vise nece nikada biti isto ka prije.. Kazem, samo ce vam doci velika griznja savjesti i uzasan osjecaj ponizenja samog sebe.
Jos jednom, pamet u glavu vas dvoje jer ste na dobrom putu ka boljem zivotu.

RaZmisljam, cim se ne javljaju da je sve pod kontrolom