Re: YugoStar
Posted: Sat Nov 21, 2009 3:23 am
e druze moj kako je danju sve lepo a noc pokvari sve.
guram pokusavam borim se ali ubi me noc i samoca, ubi me onaj nemir koji svi smo osetili. jos danju i zaspim kako tako ali noc jos kad pored mene spava ljubav mog zivota zdrava cila, zaspala za tri sekunde a ja blejim i pokusavam da se namestim, mozda ce mi biti u ovom polozaju bolje pa zaspim. medjutim veceras sam popio pola poslednjeg formidala i iskreno me strah sta ce biti sutra. uvek su me ubijale neprospavane noci i tada sam najcesce padao. Kreten kao pocetnik progutam ono pola formica i ne odem leci odmah nego kao ajde sex ajde mazenje pazenje samo mog Djoleta nigde zovem ga a on/a u bg da mi da onaj mir u kostima. uvek sam mrzeo taj osecaj u kostima nemira ocaja jada, sreca i hvala Dragom Bogu nema fucking dlake u grlu jos mi je ona nocas falila i onim vozom iz Bara koji ide za nekih sat vremena isao bi za bg. ne necu boricu se, najgore je sto joj ne smem reci sta je problem mada mislim da naslucuje, nije glupa crne fleke od kasika po peskirima u kupatilu. prazne table suba svuda okolo. iskreno sjebo sam se po ko zna koji put kao da sam juce poceo a ne joj ne smem ni reci davne 93 kada je usao u mooj zivot. voleo sam ga sta reci ko mi kaze ovde da ga i sad ne voli sere folira on je deo nas iako nas je unistio i postali smo ma ne znam ni ja sta, mesecari bolidi ili kako je sad nek me izvinu oni svrseni englezi ali ne mogu da se setim kako se pise Alister Crowley u svom opisu svitanja u heroinskoj izmaglici i pogleda na cini mi se Azurnu obalu. jbg meni je ista ta azurna obala ostala u secanju u krizi i terajuci vozaca autobusa da vozi brze prema majci srbiji ili makar prema Milanu. No eto i ja sada blejim u prozor kada ce da svane, cujem voz ode za Beograd, ja sam tu, neci spasti djubre pokupiti se i nestati. ne boricu se.
moram za sve nas jer kada jedan od nas uspe to znaci da ima sanse i za nas ostale posrnule
yugo drzi se brate znas da te gotivim a ako te put nanese na zlatibor javi se
guram pokusavam borim se ali ubi me noc i samoca, ubi me onaj nemir koji svi smo osetili. jos danju i zaspim kako tako ali noc jos kad pored mene spava ljubav mog zivota zdrava cila, zaspala za tri sekunde a ja blejim i pokusavam da se namestim, mozda ce mi biti u ovom polozaju bolje pa zaspim. medjutim veceras sam popio pola poslednjeg formidala i iskreno me strah sta ce biti sutra. uvek su me ubijale neprospavane noci i tada sam najcesce padao. Kreten kao pocetnik progutam ono pola formica i ne odem leci odmah nego kao ajde sex ajde mazenje pazenje samo mog Djoleta nigde zovem ga a on/a u bg da mi da onaj mir u kostima. uvek sam mrzeo taj osecaj u kostima nemira ocaja jada, sreca i hvala Dragom Bogu nema fucking dlake u grlu jos mi je ona nocas falila i onim vozom iz Bara koji ide za nekih sat vremena isao bi za bg. ne necu boricu se, najgore je sto joj ne smem reci sta je problem mada mislim da naslucuje, nije glupa crne fleke od kasika po peskirima u kupatilu. prazne table suba svuda okolo. iskreno sjebo sam se po ko zna koji put kao da sam juce poceo a ne joj ne smem ni reci davne 93 kada je usao u mooj zivot. voleo sam ga sta reci ko mi kaze ovde da ga i sad ne voli sere folira on je deo nas iako nas je unistio i postali smo ma ne znam ni ja sta, mesecari bolidi ili kako je sad nek me izvinu oni svrseni englezi ali ne mogu da se setim kako se pise Alister Crowley u svom opisu svitanja u heroinskoj izmaglici i pogleda na cini mi se Azurnu obalu. jbg meni je ista ta azurna obala ostala u secanju u krizi i terajuci vozaca autobusa da vozi brze prema majci srbiji ili makar prema Milanu. No eto i ja sada blejim u prozor kada ce da svane, cujem voz ode za Beograd, ja sam tu, neci spasti djubre pokupiti se i nestati. ne boricu se.
moram za sve nas jer kada jedan od nas uspe to znaci da ima sanse i za nas ostale posrnule
yugo drzi se brate znas da te gotivim a ako te put nanese na zlatibor javi se
.