O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[Nesa_neske_01]

Kod mene sunce sinulo!

Ajmo, prolecno razgibavanje!

When you grow up, livin' like a good boy oughta
And your mama, takes a shine to her best son
Something different, all the girls they seem to like you
Cause you're handsome, like to talk and a whole lot of fun

https://youtu.be/od7-fyGa9DQ

https://youtu.be/n-T0GjrMSs8

Hahaha
Ne zameri mi.

[Jurke]

Evo ja se dobro osjecam da se pohvalim. U principu obican i petak i subota za moju obitelj jer je njima to svakodnevnica a evo i ja sam se ukljucio u njihov zivot. Znaci ne onako povrsno u stilu sta ima, sta je bilo u skoli, kako si ili ste proveli dan. Od ujutro sam aktivan. Zajedno doruckujemo(sto je za mene novost) pa klince odvedemo u skolu i zajedno sa zenom provodim cileli dan. Mislio sam da ce mi biti bez veze, medutim zacudo koliko zena ima razumijevanja i strplhenja uputiti me kako ona sve to radi. Doslo mi je da ja probam onako kako ja znam ali pustio sam nek ide onako kako ona radi. Nisam bio niti mali zivcan, cak stovise reko bi spokojan i sretan. Sve su to sitnice da ne mislite da mi sad nesto veliko radimo ali za mene je to velika stvar. Sinoc sam tako lijepo zaspao od umora i svjezeg zraka. Tako i danas. Nema skole pa smo svi zajedno osli na utakmicu gledat malu, pa popodne rostilj radili. Bez gostiju. Samo mi. Uglavnom, kazem, to su normalnom covjeku normalne stvari i svakodnevnica, a meni je to novost jer se izgubilo sve to prije par godina. Ucim biti drustven i koristan. Pokusavam da mi problemi od djece i zene ne udu na jedno uho a na drugo da izadu. Slusam ih pozorno i ako je potrebno sudjelujem u rjesavanju problema. Uglavnom eto, to je vecini ljudi svakodnevnica a meni predstoji i dalje tako trenirati dok mi ne postane rutina. Od vecine tih" sitnica" ja sam bjezo jer mi kao djeluju glupo a kad sam nabuban onda bi ih sa lakocom rijesavao i obavljao. Uglavnom, znam da su to mali koraci ali isto tako osjecam u sebi tu promjenu. Nema one praznine i tuposti kao i nezadovoljstva vec osjecam puninu, srecu radost. Cak se tu i tamo slatko nasmijem a to je za mene mrguda stvarno nesto novo i stvarno dobar je to osjecaj. Ok, zelio sam ovo podijeliti sa vama jer sam stvarno mogu rec ok. Nastavit cu i dalje tako. Nema uzmaka.

Lepo je čuti od tebe Liko ovako nešto. Kada sam počeo čitati forum prvo sam čini mi se naleteo na tvoje postove. Tu si još uvek bio pod dejstvom nečega i nije se toliko osecao to tvoje mračenje koje te je obuzelo u zadnjih godinu ili koliko već, to ti najbolje znaš. Uglavnom vidi se da si prevalio preko pleca dosta staža i da je to kao i kod mene i još mnogih ovde uzelo danak, ali boriš se i to se primećuje, taj rad na sebi i sa porodicom. Meni tek predstoji borba i znam da i mene čeka suočavanje sa realnošću života. Danima vec se razvlačim po kuci, kljukam ovim lekovima i čekam da se nešto desi. Skontao sam da ništa nece da se desi samo od sebe. Moram sam da poguram priču, ali ne kao i do sada da se dopingujem nečim i organizujem neko zezanje sa porodicom ili sa nekim od svojih prijatelja. Danas sam iako je napolju usran dan prihvatio da kada supruga završi sa poslom odem po nju kolima do grada i da blejim sa njom po buticima i pomognem joj u odabiru krpica. Inače ona voli kao sve zene da zeva po buticima, ali najmanje stvari kupi sebi, a najviše deci i meni. Bude mi zao kada pomislim koliko novca sam spucao na dnevnom nivou svih ovih godina, a to nešto malo krpica što nisu njen hir već potreba zbog posla i uopšte pristojnog izgleda su jeftinije uglavnom od te sume koju sam trpao u nos... Lepo je videti kako male stvari čine čoveka zadovoljnim. Ona bude srecna kada kupi meni jaknu za proleće na primer i prosto se vidi u njenim očima to zadovoljstvo što uspeva da ona bude ta koja zna šta se meni od odece svidja i da to odabere....
Koliko sam samo sebičan i ne dostojan i nje i njene pažnje... Kontao sam nešto, da je ne dao Bog ona na mom mestu, a ja na njenom, bi li se ja tako borio za nju i njeno zdravlje... Nego opet kazem, imam srece i svakim danom mi život pokazuje koliko, iako sam se trudio da sam sebe satrem iz petnih žila... Zato cu sada kusati ovo što sam zakuvo, da bih mogao da njoj budem od koristi i budem u stanju da joj svakog dana pokazujem koliko mi znači. Da bi smo zajedno mogli da se bavimo decom i da ih ispratim u njihovim potrebama.
Inače juče sam išao kod doktorke na kontrolu i obzirom da sam u zadnjih par noci počeo da se budim od negde 03h ujutru sa žestokim nemirom u celom telu dodala mi je Pragyolu(pregabalin) capsule od 75mg jednu uveče narednih 7 dana, a onda po dve... Sinoc sam spavao kao beba bez budjenja i nemira. Za sada sem tih tegoba koje sam rešio ne mogu da se žalim. Osecam se pospano i umorno tokom celog dana, ali opet ni to nije strašno kako sam ja mislio da ce biti. Odlazak kod psihijatra je za mene makar za sada pun pogodak. Onako sam bi još ja cepao po bupu i planirao kako ću šatro jednog dana da prekinem, a trudio se i cimao da ga što više imam pri ruci...

[StopBup]

Hospitalizuj se negde. Bilo gde. Nije vazno.
Trenutno forum ti ne moze pomoci. Nemas iskustva niti znanja u lecenju.
Moje misljenje, mozda nije ispravno.
Vidim te u bolnici ili komuni, tako nesto. 2 godine konstantnog lecenja.
Sa porodicom.

Ma danas mi je tek 13.-i dan da sam čist, pa neću puno da pričam. Mislio sam da ni ne pišem ništa, nego me ovo zaintrigiralo što si spomenuo komunu? Zanima me razlog zašto si je spomenuo. Ja lično ne mislim da sam u problemu tih razmera da mi treba komuna. Opušteno, svako ima pravo da kaže šta misli. Ja kad bih otišao u komunu, samo bih izgubio mnogo toga što imam napolju da sačuvam. Ko bi radio u mesto mene? Nije fora pobeći negde, već se naučiti nositi sam sa sobom napolju. Drugo, mator sam ja za komunu moj Neške, ja sam rođen davne "86.-e. Treće, nisam ja navučen, drogirao sam se mesec dana, otprilike svaki drugi dan. Ja moram da rešim one stvari koje me navedu da se puknem, a to se ne rešava u komuni. Ništa, i glavnom kao što rekoh ranije, pisaću kad se skockam još malo, znam da mi forum trenutno ne može pomoći, u pravu si da treba duže vreme da se lečim, da radim na sebi, da se menjam, nego me zainteresovalo ovo što pomenu komunu?
P.s. Sanela je pomenula jednom da je rešenje najčešće u onome čega se najviše plašimo da uradimo. To me baš navelo na razmišljanje, a ja se upravo najviše plašim nekom nepoznatom da se otvorim o svom problemu. Zato MORAM čim se skockam da nađem dobrog psihoterapeuta, da skupim "muda" i otvorim se. Mislim našao sam doktorku, pa odustao, jbg, mislio sam da ću sam izgurati, ali nisam... Nemam više vremena za gubljenje, a može i Bog da digne ruke od mene. Do sad me stvarno dobro sačuvao, i hvala mu na tome. Sve u svemu, moram da rešim uzrok tome šta me tera da serem po sebi...

Izdvojicu sta ja primecujem, ti kako zelis:
Komunu spominjem iz jednom razloga. Tamo se radi na sebi. Na svojoj unutrasnjosti. Okruzen si ljudima sa istim ili slicnim problemima. U komuni bolno jeste, ali tako mora. Da bi dosao do sebe i svojih licnih problema. Zaista da sagledas i nadjes resenja kako ces izaci na kraj sa njima.
Tako nesto izvesti sa nekim psihoterapeutom, teze je. Moze, ali traje duze nego komuna. U komuni zivis. Kod psihoterapeuta ides kad ti zakaze.

Ovim zelim da ti kazem, da neko treba da te "načme", pokrene! Da dobijes neki pravac. Vrtis se sada u zacaranom krugu. Iz tog kruga nema izlaza dok ti neko sa strane ne pomogne. Mislim biraj sam, sta ces i kako ces. Sto vise cekas to ti vise vremena prolazi.
Video si sam, ovde si na forumu oko 1 godine. Tek si sebe malo dotakao. Zamisli koliko je potrebno da udjes u celu problematiku bolesti zavisnosti?
Iz tog razloga sebe treba da das nekom u ruke ko je "strucan" - poznaje problem.

"Sve u svemu, moram da rešim uzrok tome šta me tera da serem po sebi... skupim "muda" i otvorim se. " To je najteze. Zato ti pisem ovo u postu. Kada se otvoris bice ti laske i krenuces na bolje. Tako ide. Nema drugog puta. Jedini.

"a može i Bog da digne ruke od mene. Do sad me stvarno dobro sačuvao, i hvala mu na tome. " Bog milostiv jeste. Moze da digne ruke, onda je kraj zaista. Ne smem ni da pisem o tome, ja se tu ne pitam nista!
Eto i od mene nije digao ruke, inace mi niko ne bi pomogao.
Koliko razloga imas da konacno uradis nesto po pitanju lecenja. Pun rukav. Ne cekaj previse.

Ako mislis da za tebe nije komuna, imas grupe Anonimni Narkomani: http://www.na-srbija.org/
StopBup moras da pocnes! Hoce li biti psihoterapeut, komuna, neko bolnicko lecenje ili nesto cetvrto, ja ne znam sta je dobro za tebe. Bojim se da ni ti ne znas u celosti. Zato treba da krenes. Kako ti bude bice, nekada prosto pravila nema. Ne mozes da znas unapred!

Hvala na odgovoru. Heheh, eto nadjosmo konacno ti i ja zajednicki jezik. Za komunu jednostavno nisam, jer sam mator za nju, napunih krajem ferburara 34 godine, moram da radim, i da zaradjuem. Konacno sam poceo da se kućim. Ove godine imamo ozbiljan ulog i plan za nas privatni posao, a ja se 99% na prolece selim u grad, jer imam dve dobre prilike za ponovno zaposlenje u firmama od kog sam zbog skidanja pauzirao godinu dana, a vikendima cu moci solidno da ucestvujem i u nasem privatnom polsu. Za psihoterapije cu naravno imati vremena u poslepodnevnim casovima posle posla. Jos jedna stvar zasto ja nisam u komunu, jer se stvarno nikad nisam asocijalizovao, i izgubio vezu sa stvarnoscu. Dugo sam bio ni tamo, ni vamo, ni normalan, a ni narkoman u potpunosti. Jesam ja zavisnik od svoje 15.-e godine zivota, ali zavisnik i narkoman nije isto, ja sam postao narkoman tek kad se navukoh na buprenorfin, jer sam tek na buprnorfinu poceo da radim drogiran i normalne stvari, pre bupa, jako retko sam se kretao drogiran medju normalnim svetom, i ništa normalno i bitno za život nisam radio na gudri, a na bupu mi je to postala svakodnevnica, ništa nisam mogao bez njega da radim, čim otvorim oči, prva misao je bila bup, ako ga imam, mrvi, ako ga nemam, gledaj ćeš ga nabaviti. Drogiranje bupom je pakao, bup je zesca prevara, i po nemi najpodmuklija droga(u to ne racunam kad se ljudi sa njim skidaju, koriste ga pravilno i normalne doze).
Sad mi je najbitnije da razresim sam sa sobom, a to radim, javljali su mi se rovci, ali sam im se odupirao, i nisam pao, jer bas, ali bas hocu da konano budem ponovo normalan covek. Niko ti ne moze pomoci, dok pre svega ne pomognes samom sebi, i sam ne odlucis da neces da se drogiras, pa tek onda bilo kakva pomoc moze imati efekta.
Nisam zainteresovan ni na one NA AA sastanke, znam da to nekima pomogne, ali ja ne vidim sebe u tome. Meni treba dobar psihopterapeut, koji ce me saslusati i razumeti kao coveka, i uz njegovu pomoc da konacno postignem svoj cilj, a to je izlecenje od zavisnosti. Hocu i cigrare da ostavim, ali to kasnije naravno, jako hocu i zelim, da konacno budem ponovo potpuno nezavisan.

[Jurke]

Evo ja se dobro osjecam da se pohvalim. U principu obican i petak i subota za moju obitelj jer je njima to svakodnevnica a evo i ja sam se ukljucio u njihov zivot. Znaci ne onako povrsno u stilu sta ima, sta je bilo u skoli, kako si ili ste proveli dan. Od ujutro sam aktivan. Zajedno doruckujemo(sto je za mene novost) pa klince odvedemo u skolu i zajedno sa zenom provodim cileli dan. Mislio sam da ce mi biti bez veze, medutim zacudo koliko zena ima razumijevanja i strplhenja uputiti me kako ona sve to radi. Doslo mi je da ja probam onako kako ja znam ali pustio sam nek ide onako kako ona radi. Nisam bio niti mali zivcan, cak stovise reko bi spokojan i sretan. Sve su to sitnice da ne mislite da mi sad nesto veliko radimo ali za mene je to velika stvar. Sinoc sam tako lijepo zaspao od umora i svjezeg zraka. Tako i danas. Nema skole pa smo svi zajedno osli na utakmicu gledat malu, pa popodne rostilj radili. Bez gostiju. Samo mi. Uglavnom, kazem, to su normalnom covjeku normalne stvari i svakodnevnica, a meni je to novost jer se izgubilo sve to prije par godina. Ucim biti drustven i koristan. Pokusavam da mi problemi od djece i zene ne udu na jedno uho a na drugo da izadu. Slusam ih pozorno i ako je potrebno sudjelujem u rjesavanju problema. Uglavnom eto, to je vecini ljudi svakodnevnica a meni predstoji i dalje tako trenirati dok mi ne postane rutina. Od vecine tih" sitnica" ja sam bjezo jer mi kao djeluju glupo a kad sam nabuban onda bi ih sa lakocom rijesavao i obavljao. Uglavnom, znam da su to mali koraci ali isto tako osjecam u sebi tu promjenu. Nema one praznine i tuposti kao i nezadovoljstva vec osjecam puninu, srecu radost. Cak se tu i tamo slatko nasmijem a to je za mene mrguda stvarno nesto novo i stvarno dobar je to osjecaj. Ok, zelio sam ovo podijeliti suzmakajer sam stvarno mogu rec ok. Nastavit cu i dalje tako. Nema uzmaka.

Da znam da sam ovo sve vec pokusavo i islo bi par dana pa bi odustao. Ovaj put cu nastojati da ne odustanem i idem pobjedivati tu svoju lijenost. Necu ici linijom manjeg otpora i sebi naci opravdanja da opet lapim i zadovoljavam se samo osnovnim obavezama. Ispunjen cili dan kada nema praznog hoda kao ova dva dana su mi super bila. Neobicno je to sad i mojima da sad pokusavam maksimalno sudjelovati u njihovim zivotima. Cak imam osjecaj da sam malo naporan i dosadan djeci ali tu cu morati naci balans da taj odnos bude ok. Zasad neznam kako cu to uravnoteziti i porazgovarat cu sa zenom da vidim kako ona to uspijeva. Biti i roditelj i prijatelj i da te cijene. Moram se tu najvise truditi da ne bude kasno i djeca da ne odrastu. Znam da ovo sta sve pusem vecini zvuci smijesno i ne gledaju to kao probleme jer je to vecini ljudi sve normalno. Jebiga, za mene nije jednostavno i ono sta sam ireko Ksani, ne zelim vise ni jedan problem trpati pod tepih nego sve redom rjesavati.

Upravo to i jeste suština. Radovati se malim stvarima i ne očekivati nikakva čuda. Ja prosto nikad nisam video sebe u priči koju slušam izmedju kolega na poslu o rezultatima fudbalskih utakmica, cepanju drva i razno raznim temama koje "običnim" ljudima zaokupljuju pažnju. Još kad uzmem u obzir da su to ljudi mahom iz okolnih sela kojima je prva rečenica ujutru nakon "dobro jutro" , "jesi li se peo nocas"? Prosto mi dodje da se teleportujem u neki drugi deo galaksije. Zato se trudim odavno vec da te njihove diskusije isključim i pažnju usresredim na bilo šta drugo... Zato sam i voleo naradjen da odem na posao jer sam lakše podnosio tu moju sjebanu realnost da mesto uvaženog sportiste ili nekog inžinjera, što sam lagano mogao biti, ostajem verovatno šljaker "majstorčina" celi svoj život. Zato sada kada sam krenuo od početka, znači od skidanja okova koji su me sputavali da bilo šta promenim u svom životu na bolje kontam da cu mnogo šta moci da za početak postavim sebi kao cilj, a onda da se izborim za to. Prosto bih svisnuo kada pomislim na sebe kako za 20ak godina, ako bi i ostao živ pored droga koje sam trpao u sebe, ustajem i spremam se na robiju od posla gde me neki zatucani mentol pita jesam li se peo nocas.... I koliko puta...

[Jurke]

Nece, ne nadaj se

Videćemo, ako ne budem imao šta pametno da kažem, neću ni pisati. Odoh spavat', hajde laku noć!

Znas sto je... Sub , ti imas neku patolosku veznost za ovaj forum i ljude na njemu.
Zivota mi, sad nesto citam... tebi je vise nebitno sto ti se kaze, i kako to se kaze, hoces li ti primijeniti, ili ces ignorisati...
Neee, tebi je samo bitno da je “ raja “ da se sa tobom prica i to je to...
Kapiram , i ja sam vezane nedje na neki cudan nacin za ovaj forum, ali on meni samo sluzi da drzim pravac na auto putu - da ne zaspem, kapiras!!
Ti si bas druze moj presao u patologiju!!
Aj se malo trgni covjece...

Ja sam to primetio odavno. Isto i potrebu da pojedine stvari piše i ponavlja do iznemoglosti.

[StopBup]

Videćemo, ako ne budem imao šta pametno da kažem, neću ni pisati. Odoh spavat', hajde laku noć!

Znas sto je... Sub , ti imas neku patolosku veznost za ovaj forum i ljude na njemu.
Zivota mi, sad nesto citam... tebi je vise nebitno sto ti se kaze, i kako to se kaze, hoces li ti primijeniti, ili ces ignorisati...
Neee, tebi je samo bitno da je “ raja “ da se sa tobom prica i to je to...
Kapiram , i ja sam vezane nedje na neki cudan nacin za ovaj forum, ali on meni samo sluzi da drzim pravac na auto putu - da ne zaspem, kapiras!!
Ti si bas druze moj presao u patologiju!!
Aj se malo trgni covjece...

Ja sam to primetio odavno. Isto i potrebu da pojedine stvari piše i ponavlja do iznemoglosti.

Pukne se opasno kad bup batališ naglo moj Juriša, kod mene se tako odrazilo. Svašta pisah, ponavljah, pa i lupetah, nadam se da ćeš ti bolje proći u svemu tome.

[StopBup]

Videćemo, ako ne budem imao šta pametno da kažem, neću ni pisati. Odoh spavat', hajde laku noć!

Znas sto je... Sub , ti imas neku patolosku veznost za ovaj forum i ljude na njemu.
Zivota mi, sad nesto citam... tebi je vise nebitno sto ti se kaze, i kako to se kaze, hoces li ti primijeniti, ili ces ignorisati...
Neee, tebi je samo bitno da je “ raja “ da se sa tobom prica i to je to...
Kapiram , i ja sam vezane nedje na neki cudan nacin za ovaj forum, ali on meni samo sluzi da drzim pravac na auto putu - da ne zaspem, kapiras!!
Ti si bas druze moj presao u patologiju!!
Aj se malo trgni covjece...

Ja sam to primetio odavno. Isto i potrebu da pojedine stvari piše i ponavlja do iznemoglosti.

A imao sam do pre dve nedelje i seriju sa dopom, ne znam da li si me ispratio, naravno nagli prekid i naravno bez prelaska na drugo neko govno, tako da je opet naravno bilo glupavog pisanja. Ali sad sam već skoro pa dobro. Kako si ti?

[Jurke]

Hospitalizuj se negde. Bilo gde. Nije vazno.
Trenutno forum ti ne moze pomoci. Nemas iskustva niti znanja u lecenju.
Moje misljenje, mozda nije ispravno.
Vidim te u bolnici ili komuni, tako nesto. 2 godine konstantnog lecenja.
Sa porodicom.

Ma danas mi je tek 13.-i dan da sam čist, pa neću puno da pričam. Mislio sam da ni ne pišem ništa, nego me ovo zaintrigiralo što si spomenuo komunu? Zanima me razlog zašto si je spomenuo. Ja lično ne mislim da sam u problemu tih razmera da mi treba komuna. Opušteno, svako ima pravo da kaže šta misli. Ja kad bih otišao u komunu, samo bih izgubio mnogo toga što imam napolju da sačuvam. Ko bi radio u mesto mene? Nije fora pobeći negde, već se naučiti nositi sam sa sobom napolju. Drugo, mator sam ja za komunu moj Neške, ja sam rođen davne "86.-e. Treće, nisam ja navučen, drogirao sam se mesec dana, otprilike svaki drugi dan. Ja moram da rešim one stvari koje me navedu da se puknem, a to se ne rešava u komuni. Ništa, i glavnom kao što rekoh ranije, pisaću kad se skockam još malo, znam da mi forum trenutno ne može pomoći, u pravu si da treba duže vreme da se lečim, da radim na sebi, da se menjam, nego me zainteresovalo ovo što pomenu komunu?
P.s. Sanela je pomenula jednom da je rešenje najčešće u onome čega se najviše plašimo da uradimo. To me baš navelo na razmišljanje, a ja se upravo najviše plašim nekom nepoznatom da se otvorim o svom problemu. Zato MORAM čim se skockam da nađem dobrog psihoterapeuta, da skupim "muda" i otvorim se. Mislim našao sam doktorku, pa odustao, jbg, mislio sam da ću sam izgurati, ali nisam... Nemam više vremena za gubljenje, a može i Bog da digne ruke od mene. Do sad me stvarno dobro sačuvao, i hvala mu na tome. Sve u svemu, moram da rešim uzrok tome šta me tera da serem po sebi...

Moj savet ti je da prvo prizna sebi da jesi zavisnik. Onda da lepo odeš kod psiho terapeuta kojeg pominješ odavno, ali odlažeš i bežiš od toga da se suoči sa samim sobom. I sam sam dugo odlagao odlazak kod doktora i uvek lako nalazio razloge da to izbegnem. Počeo si da se rasipa, makar to tako ovde izgleda, da pokušavaš da deliš savete i tražiš da te mi ovde razumemo i iz kritikujemo kada se ne ime zavozaš, a onda da sve bude ok i onda da pričamo ko se kako i čime rokao po žurkama i tako to... Znači svi imamo razloge koje mozemo navesti da bi izbegli suočavanje sa realnošću i mahom ljudi kao mi to i rade, ali kada se jednom realno suočiš sa problemom i o njemu porazgovaraš sa nekim kome je posao da se time bavi, tada ceš moci da raspetljavaš čvor u koji si se uvezao....

[Jurke]

Znas sto je... Sub , ti imas neku patolosku veznost za ovaj forum i ljude na njemu.
Zivota mi, sad nesto citam... tebi je vise nebitno sto ti se kaze, i kako to se kaze, hoces li ti primijeniti, ili ces ignorisati...
Neee, tebi je samo bitno da je “ raja “ da se sa tobom prica i to je to...
Kapiram , i ja sam vezane nedje na neki cudan nacin za ovaj forum, ali on meni samo sluzi da drzim pravac na auto putu - da ne zaspem, kapiras!!
Ti si bas druze moj presao u patologiju!!
Aj se malo trgni covjece...

Ja sam to primetio odavno. Isto i potrebu da pojedine stvari piše i ponavlja do iznemoglosti.

A imao sam do pre dve nedelje i seriju sa dopom, ne znam da li si me ispratio, naravno nagli prekid i naravno bez prelaska na drugo neko govno, tako da je opet naravno bilo glupavog pisanja. Ali sad sam već skoro pa dobro. Kako si ti?

Uhhh brt, svakako sam. U principu i nije loše kako sam očekivao. Pokrivaju me medikamenti, a predhodnih par večeri sam se budio noću sav u nemirima kroz celo telo. Doktorka mi je dodala zato Pragyolu 75mg i sinoc sam odspavao bez budjenja do ujutru. Počeo sam da navijam alarm da zvoni od 7i30 na svakih 20 min ne bi li uspeo da se probudim pre 9h. Znam da sam sa njom imao ispade ranije, taj lek je u stvari isto što i lirika, ali vrši mi posao ovako kada popijem jednu kao što je prepisano. Kada sam je koristio na svoju ruku kao nešto čim sam pojačava rad bupa i po tablu do dve dnevno napravio sam sebi tada zestoku zavisnost od nje, a ona kao što reče Lika pre meni, zestoko sjebe psihu za kratko vreme, ako se zloupotrebljavaju, a ja sada to ne radim....Sve prepisao pijem isključivo kako je rečeno jer želim stvarno da se izborim za normalu u životu.

[StopBup]

Ja sam to primetio odavno. Isto i potrebu da pojedine stvari piše i ponavlja do iznemoglosti.

A imao sam do pre dve nedelje i seriju sa dopom, ne znam da li si me ispratio, naravno nagli prekid i naravno bez prelaska na drugo neko govno, tako da je opet naravno bilo glupavog pisanja. Ali sad sam već skoro pa dobro. Kako si ti?

Uhhh brt, svakako sam. U principu i nije loše kako sam očekivao. Pokrivaju me medikamenti, a predhodnih par večeri sam se budio novu sav u nemirima kroz celo telo. Doktorka mi je dodala zato Pragyolu 75mg i sinoc sam od spavao bez budjenja. Znam da sam sa njom imao ispade ranije, taj lek je u stvari isto što i lirika, ali vrši mi posao ovako kada popijem jednu kao što je prepisao. Kada sam je koristio na svoju ruku kao nešto čim sam pojačava rad bupa i po tablu do dve dnevno napravio sam sebi tada zestoku zavisnost od nje, a ona kao što reče Lika pre meni zestoko sjebe psihu za kratko vreme, ako se zloupotrebljavaju....

Koliko si bez bupa? Čuo sam da je zajebana ta lirika, ali ako ne vijaš rad, onda pomaže, čuo sam tako. Samo ne treba dozu povećavati. Odoh buraz, pa se čujemo kasnije ako budeš tu, imam još nekog posla.