Forum za podršku u oporavku

simon_says wrote:day 05 - a song that reminds you of someone

Na ovo si naleteo na muzickom forumu?!

muzickom forumu? ne znam na sta mislis?!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=-nWp79oAO8c[/youtube]
Opet je duvao sever. Rukom je pridržavao šešir dok je stajao na raskrsnici ne obraćajući pažnju na trubljenje nervoznih vozača. Nešto mu je okupiralo um. Već pola sata je stajao tu i buljio u sopstveni dlan. Na žuljevitoj suvoj koži ležao je ključ. Ivice su mu bile neravne i nekako izlizane. Kako god da ga je okretao u ruci nikako nije odgovaralo. Nije mogao da oseti da odgovara njegovom dlanu. Okrenuo se i zaputio u poznatom mu pravcu, toliko poznatom da je mogao zatvorenih očiju da otpešači tamo. Ugao 6te i Orvelove, narezivanje ključeva.

Tog jutra je pokušao da ubaci ključ u bravu svojih vrata i nije uspeo. Kočilo je i škripalo kao da nije izbrušen. Ovo je već sedmi put da odlazi kod bravara da mu izglača i izbrusi ključ. Isti ključ, isti bravar, ista brava. Neko vreme ključ funkcioniše a zatim krene da koči i škripi, da se zaglavljuje. Nije mu padalo na pamet da promeni čitavu bravu. Lakše mu je bilo da pokušava opet i opet da popravi staro. Plašile su ga promene. Isti šešir i mantil nosio je već deset godina.

Otvorio je vrata radnje uz dobro poznatu škripu i ne gledajući u bravara zatražio da mu se izbruse ivice ključa. Umesto bravarovog promuklog glasa odgovorio mu je ženski:

“Dajte da pogledam.“

Prenuvši se iz svoje zamišljenosti prvo se zagleda u devojku a zatim kao omađijan njenom crvenom kosom napravi nekoliko nesigurnih koraka ka njoj i pruži joj ruku sa ključem.

Uzela je njegovu šaku, pogledala ključ i rekla mu:

„Ključ u vašoj ruci me podseća na jednu staru pesmu...

…O, Rose, thou art sick!

The invisible worm,

That flies in the night,

In the howling storm,

Has found out thy bed

Of crimson joy;

And his dark secret love

Does thy life destroy.”***

Uzela je ključ iz njegove ruke, bacila ga među otpatke, iz fioke izvukla novu bravu, naložila mu da izađe iz radnje, izašla za njim I zaključala.

“Mislim da je vreme za promene, zar ne?”-rekla je uz osmeh.” Ako vaš ključ ne odgovara vašoj bravi, onda je vreme da zamenite staro za novo.”

Ćuteći je lomio prste u džepu mantila. Mislio je o crvu iz pesme. Crv mu je potpuno ispunio um.



***The Sick Rose is a poem by William Blake.

Ja pokusavam danima nesto da napisem,al ne ide...Nalazim se na nekom čudnom mestu, kao da nije moja planeta. Kao da sanjam, a možda to i jeste. Gledam u svoja stopala a ono umesto njih samo korenje, sasušeno, mrtvo. Bojim se da takav napravim korak, slomice se i šta onda. Može se desiti da padnem jer oko mene je bezdan. Može se desiti da me povuče nazad ili da krene za mnom kao večiti okov. Tako ukopan osvrćem se oko sebe i dokle god mi dopire pogled nema tla. U daljini ima neba i horizonta ali sa čim se to nebo dodiruje ne mogu da dokučim. I ništa nije pravolinijsko a sve je u nijansama plavog. Čitav taj horizont mi izgleda kao Moebijusova traka. Zatvaram oči i pokušavam da se setim svog porekla , kako se moje korenje osušilo i zašto ovaj krajolik ima samo obris mene.

Svi oni klinci s kojima sam trčkarao, pravio bunkere od snega, vozio bicikl, gradio svetove iz mašte… su nestali. Većina ima neku tužnu ili mučnu priču. Samo što se ja tih priča ni ne sećam više. Svi ti ljudi iz ulice usahli su od pretakanja iz šupljeg u prazno od danas do sutra. Njihova priča je uvek ista izlizana ploča koja stoji u starom gramofonu i vrti se već toliko dugo da su žlebovi ravni a igla tupa. Kakva je to onda muzika? Jednolicnan zvuk nalik na onaj kog pravi usisivač. A šta se tek dogodi sa ušima koji jedino usisivač slušaju godinama? O čemu oni misle? Šta sanjaju i da l’ se sećaju snova? U krug tako dok neko od njih ne odluči da samovoljno prekine, ukljuci prekidač filma, stavi prst na okidač, povuce obarač jer je sve drugo probao i svega mu je dosta. Kao moj prvi komšija.


Reke mi teku niz lice. Grč mi steže grlo. Vrištao bih od muke a ne mogu ni usta da otvorim i samo se kupam u znoju i suzama. Kao čovek koji zna da ništa ne može da učini a ne može da se pomiri sa tim. Ja sam daleko odatle i povremeno dobijam dojave. Kad pogledam niz ono moje korenje samo smrt se vidi, stvarna ili mrtvi snovi, svejedno, ionako su ljudi bez snova jednako mrtvi kao i ovi u zemlji. Jedino što trenutno zauzimaju su druge koordinate u sistemu mrtvila. Čekaju na svoj red ili sami naprave preraspodelu vremena. Mrtvi ljudi čine grad mrtvim. Kao moje korenje umesto nogu. Ne mogu da ga presečem niti da ga oživim. Mogu samo da oplakujem umiranje.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OSY3WGvxUps[/youtube]

Juče sam mislio o njoj, prekjuče o započetoj jednoj priči pa završpenoj drugoj i umesto i ovu prvu da završim ja sam joj još i koncept zaboravio a nisam ga zapisao ili jesam? Ali ge nema ga medju my documents u folderu libraries...tema ženska prevara, uhodjenje prvo muža po primećenoj nelogičnosti, unajmljivanje privatnog detektiva, davanje novca da bi se neko nasladjivao sam svojom mukom, gledao slike koje će mu izazvati prezir, zbog kojh će mrzeti sebe a ja ću ga sjebati tako što će joj na kraju oprostiti i još je moliti da mu se vrati, jer je beskičmenjak, da tako ću da kaznim svog lika samo da još dobijem inspiraciju jer sam već danima počnem, stanem počnem, stanem i ništa nema smisla i ni jedna reč a kamoli rečenica niti naslućuje smisao niti ga dostiže aja nemo posmatram mučim se a ne moram i na kraju odlazim na jebeni city ville i tamo igram igricu i razmišljam kako mi je sada došla inspiracija ali nažalost usevi su mi stigli i ne mogu d apišem sada...posle ...naravno. Kao i uvek posle, kasnije ću, hej, može to i sutra a ne mora i nikada...Ma promenio sam broj fona makar nešto i izbacio sve ljude koji mi više ič ne trebaju ali ono baš, IČ... ŠTA HTEDOH?? Nemam pojma eto čisto nešto da kažem totalno bez smisla ali i da ubodem temu baš a kontempliraću u busu idem u maksi jebiga, moram...

Sanjarim otvorenih ociјu na klupi preko puta restorana Kan Manel, pogled obuhvata crne konture Kolumba i kupola MNAC- a spram vecernjeg neba boјe sljive, mirise so.. Otvaram pore, lenticele, razmicem zbiјene redove teskih misli i pustam da sve iz mene istece, sav bes prema drugima, ogorcenost, lose i zlurado..ostaјe kao talog sve neoprosteno sebi, gresi i zlobe, prihvatam sopstvenu odgovornost i mozda krivicu, mirimo se uz obecanja, vriste besovi, grme i tutnje, dok se konachno ne stisa..svaka mi celiјa svetlost..svaki molekul sunce..treperim u neodredjenosti svoјih elektrona..sopstveno sam disanje, nista vise.

Podizem sistem, ukljucuјem zvukove.. Raduјe mi se nebo i barke koјe mirno dremaјu ispod.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=B9txnHyxibY[/youtube]

nesto razmiljsam koja je droga najbolja ...definitivno mi je koka numero uno..
al' bas ispred svih i svega...e,pa nek' tako ostane...
inace,da napomenem,ja sam ok,osim sto imam uobicajene svkodnevne radosti i probleme,
cisto da neko slucajno nesto pogresno ne pomisli da sam na losem putu,sa losim drustvom.

i tako citah, ja ,malo pre, neke stare i zaboravljene(tudje) postove, i to me je i navelo da razmisljam o Top listi droga u mom izboru..DJ Move The Ground
1.koka -sex.....a ostalo je sve na istom mestu
2.stvarno ne mogu da (ne) stavim heroin na drugo mesto...(moja patologija).
3.opium(morfium sam probao samo jednom,znaci kao i da nisam,tako da stvarno ne znam)
4.hasis i mariuana
5.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=_0fgAfo-e3w[/youtube]

morao sam da izbacim ovo iz sebe
arrivederci al prossimo appuntamento

p.s a check021 one two one two gde je nestao? :drinkers:

Gde ste bili i šta ste radili na današnji dan, pre 12 godina?

sedam nula :finga:

simon_says wrote:sedam nula :finga: