Forum za podršku u oporavku

Heroin story 3

Nakon tog testa koji je bio negativan sve se izmenjalo munjevitom brzinom. Pojavljuje se D drug M. koji donosi heroin. Svako vece nas je castio, davao nam koliko nam dusa pozeli. Bio je dezurni koji nas je sve drogirao, i ja i D smo poceli zajedno da uzimamo heroin. To u pocetku i nije bilo toliko strasno, bilo nam je lepo, a M. koji je tada bio jako dobar drug sa mojim deckom, davao je i na ler i uvek vise nego sto treba. Nama je bilo super. Ziveli smo tako iz dana u dan drogirajuci se. Ne secam se lepo tog perioda, imam cudne rupe u glavi. Mesaju mi se secanja i desavanja....Dugo smo se drogirali, celu jesen i celu zimu svakoga dana. Bilo nam je bitno naci heroin, a M. koji je vec ispipao situaciju poceo je iz nas da izvlaci maximum para, a mene je najvise nerviralo sto mu se D bukvalno uvlaci u dupe.Ja sam kod D provodila svo vreme ovoga sveta, pocela sam da spavam kod njega, vracala bih se ujutru kuci, bila sam nezainteresovana za sve oko mene, svaki dan drogirana i ustondirana ali je bilo i onih jadnih dana krize kad sam se znojila i ponasala kao kreten.
M1 je uveliko pocela sa svojim momkom Du da se drogira exerima i kokainom,a on je nekada bio heroinski zavisnik. M1 mene nije htela da slusa, ni jedan moj savet nije shvatala ozbiljno a ja sam pokusavala da joj objasnim dokle ce doci ako nastavi sa tim sto radi. Ona mi je govorila da sve drzi pod kontrolom i da je sve kako treba.
Negde na prolece je moja majka zelela da okrene novi list i strasno smo se posvadjale. Ponasala sam se odvratno prema njoj, vredjala sam je, i bila sam najgori skot na celom svetu.U stvari to nisam bila ja, bio je to heroin koji je govorio iz mene. Nikada to sebi necu moci da oprostim.
Rekla mi je da ili zivim po njenim pravilima, i da zivim normalno kao normalna osoba ili mogu da se spakujem i da idem gde god pozelim. Naravno izabrala sam da odem jer sam imala 100eur a i imala sam kod koga da budem – kod svog momka. Mastala sam da cu kao Madonna poceti lep zivot, jer je i ona pobegla od kuce sa 100 dolara u dzepu. E gluposti!
Znam da je u to vreme dok ja nisam bila kod kuce moja majka zvala D majku i rekla joj za moje i njegovo stanje, znam da je terala zenu da me izbaci iz kuce, znam da sam joj nedostajala i da se sekirala za mene. Ja sam od para sto sam imala naravno zavrsavala samo heroin, i drogirala se kao budala.
Kad su izvori novca presusili, i kad jednostavno vise nisam znala sta da radim ja sam se vratila kuci i odlucila da budem normalna osoba, rekla sam da se vise necu drogirati, da cu ici na tesove redovno i da cu biti normalna i poslusna osoba. Tako je i potrajalo neko vreme ali je meni bilo jako tesko. Nisam smela da zavrsim ni trodone zbog testa, i bukvalno sam se skidala na suvo. Pravila sam se kao da sam o.k. glumila sam do maximuma, i samo sam se alkoholisala. Tada sam i pokusala da se ubijem,jedne veceri kada sam se pijana vratila kuci sa rodjendana...Jednostavno se sav bes i bol skupio u meni i trazio da izadje na povrsinu, zelela sam samo da nestanem i da me nema, u glavi mi je tih dana samo bio heroin i secanja naono sta sam postala i sta sam radila, razmisljala sam o D koji se jos uvek drogirao, osebi koja ne znam da li cu izdrzati da ostanem str8, o svojoj majci i baki kojima sam priredila samo sekiraciju i bolove.
Majku sam izdala jos pre nego sto sam otisla od kuce, izdala sam je tako sto sam se vidjala sa njenim bivsim momkom koji nam je ranije pravio puno problema, ali mi je tada kada sam se vidjala sa njim davao novac koji mi je bio potreban za heroin. Bukvalno sam prodala majku za heroin i to sebi nikada necu oprostiti.
Otisla sam u kadu i skinula sav nakit, uzela zilet i recnula se dva puta na levoj ruci. Onda sam se ipak osvestila i zapitala samu sebe – Sta ja to radim?? Nisam zelela da umrem a zelela sam u isto vreme da me jednostavno nema. Placuci sam pozvala majku da mi pomogne da izadjem iz kade...Jednostavno sam prsla tog momenta, plakala sam i stalno ponavljala da ne mogu vise.....I stvarno...od kad sam pocela da se drogiram sa D proslo je mozda godinu dana,mozda i manje, imam rupu u secanju, i sve je bilo divno u pocetku a onda je nastao pravi pakao. Problem oko novca, stalno smo se svadjali, bili mirni jedino kada smo imali drogu a droge je bilo sve manje i manje, nisamo uspevali da se snadjemo..Sve se to lomilo u meni i jednostavno sam zelela da me nema....
Kad sam posle nekog vremena, prebrodila krize i sranja koja idu uz njih mama me je odvela kod lekara na test i ja sam od lekarke trazila da mi prepise blokatore. Vec dva puta pre toga sam probala Nalorex koji mi je dao Du,M1 decko. Osecala sam da mi odgovaraju i neverovatno sam zelela da ih pijem,zelela sam bilo sta samo da me ne vrati heroinu. Doktorka nije htela da mi prepise blokatore uz izgovor da ja nisam intravenski narkoman i da meni blokatori nisu potrebni. Moja majka ju je slepo poslusala i moje molbe za blokatorima su bile strucno ucutkane. A to sa mojim probanjem Nalorexa da napomenem da sam par puta pokusavala da prestajem sa drogiranjem i zavrsavala trodone zajedno sa D, pokusavala sam nekoliko puta da se otkacim od dopa i jednostavno padala i vracala mu se svaki put.
Proslo je jos neko vreme.....ne znam koliko..kada sam se opet,potpuno svesno vratila heroinu. Jedne veceri kod D...Nisam mogla vise da izdrzim i jednostavno sam mu se vratila...Organizam mi je bio cist tako da sam se ponovo osecala lepo i slobodno......I ponovo je ta sloboda trajala kratko. Na test sam odbijala da idem, nije mi ni bilo bitno...samo mi je bilo bitno naci drogu i imati je dovoljno. Onda je D nasao semu i zavrsavao po 10g najcistije robe koju bi sekao i pravio vise, i bio primoran da je prodaje. Tada smo imali dovoljno za nas a i imali smo novca za sledecu turu...Sve se to tako vuklo i vuklo godinu i po dana...Bilo je i perioda kada su nam izvori presusivali i onda bi nastajala opsta panika. Ja sam prodala Sony Playstation, D je isto prodavao neke stvari, maximalno smo gledali da se snadjemo. Priznavali smo sve, i sve je bilo moguce,samo krizu nismo priznavali. Ja sam se najvise plasila krize.
Majka i porodica mi vise nisu bili nitni. Postala sam bezosecajna kucka koja je gledala na sve strane kako da nadje novac.
Jos pre toga Du se vratio heroinu i za sobom povukao i M1. Poceli su zestoko da se rade ali ne na nos kao ja i D nego na gan.Uzasno mi je bilo krivo zbog M1,pokusavala sam na sve moguce nacine da je odvratim od toga ali ona je jednostavno lebdela u svom svetu i bila srecna na onaj narkomanski nacin... izgovor za fixanje joj je bio taj da joj je muka od smrkanja i da je tera na povracanje..nekada bi i oni zavrsavali velike kolicine heroina i davali mi. Svi smo postali jedna mala heroinska druzina.
Kod kuce nisam spavala, jedva sam provodila nesto malo vremena i to uz racunar.
Uskoro sam majci ukrala i 1000 din iz novcanika i ako sam se sebi zaklela da vise od svojih necu krasti.
Kao sto rekoh dok je bilo droge bilo je i mira, cim bi nestajalo droge nastajale su svadje izmedju mene i mog decka. Secam se, kada bi zavsavao vece kolicine cekala bih da se uspava i onda uzimala za sebe, bukvalno sam mu krala drogu dok je spavao svaki put kada bi mi se ukazala prilika. I nikad mu nisam rekla za to,a on je bio isto toliko drogiran kao i ja da i nije mnogo primecivao.
Situacija se sve vise i vise zagrejavala, ja sam bila sve vise navucena i svaka kriza mi je bila sve strasnija istrasnija.
I onda sam stigla i do toga da heroin probam i intravenski. Zaklela sam se da nikada nikome necu kazati ko me je odradio, tako da necu reci ni ovde. Ali da, ufiksala sam se jer sam imala premalo droge da bih mogla da je usmrkam i da smirim krizu. Jako sam se plasila igle, i onog nepoznatog ali sam ipak dozvolila osobi X da me ubode...I osecaj mi se neverovatno svideo, pozelela sam jos ali je ta osoba X rekla da me vise nikada nece ubosti nego ce me ubiti ako ponovo trazim tako nesto.
U to neko vreme sam se i javila na ovaj forum..pocela sam da pisem ispovest....i onda kad sam posumnjala da to cita i moja majka trazila sam od sanele da izbrise sve moje postove. U to vreme sam se i upoznala sa Zvrky preko chata i pitala je za Lorijen. Zelela sam da idem da se lecim jer sam konacno uvidela da nema izlaza...nalazila sam se u zacaranom krugu droge iz koga sam zelela da izadjem.....


***************Nastavice se....

Eh ta zvrky,svi je živi pronađoše...ali zvrky luda kreće se svuda,hehehe,ajde piši dalje...

DarkAngel wrote:Pa posto Erineja nema vremena ili nece,nemam pojma da npise sve iz svog ugle da bi prica bila intereasntnija ja cu nastaviti sa svojom ispovescu, ao na kad pozeli da pise neka pise...

Nikada ja necu osetiti zelju da pisem ili pricam o tom periodu. Ljudi se uglavnom trude da ruzne i bolne periode svog zivota zaborave, da ih prevazidju i krenu dalje sa sto manje posledica i sto manje secanja. Razumem potrebu da ovisnici, kada krenu sa lecenjem (a i pre toga), ispricaju svoju pricu. Verovatno im to pomaze da shvate neke stvari, da razumeju neke svoje greske i ne ponove ih. Nadam se da te price pomazu i ljudima koji su krenuli putem narkomanije da stanu, razmisle i pokusaju da se okrenu normalnom, zdravom zivotu. Takodje se nadam da pomazu i onima koji se dvoume da li da zavire u taj svet da donesu ispravnu odljuku. Mozda, u tom kontekstu, ima smisla da i ja iznesem ono kroz sta prolaze roditelji ovisnika. Svako prisecanje na bol donosi sa sobom i deo tog bola i bilo bi besmisleno to raditi u cilju pukog ulepsavanja proce kako bi ona postala interesantnija.
Znaci pisacu, kad i koliko budem imala snage i vremena za to. Vreme pominjem zbog "sitnice" koju je D.Angel zaboravila da pomene. Mi u kuci imamo jedan racunar koji trenutno, u ovoj fazi lecenja, njoj puno znaci i ne odvaja se od njega. Par sati dnevno koje provede van kuce ja imam i drugih obaveza. A kada oko 2h nocu najzad dodje moje vreme, ceka me gomila svega i svacega sto treba odraditi. Cesto ostajem na netu do jutra a da ne stignem napisati vise od par kratkih komentara.

Draga moja D.Angel, tvoja prica me potresla. Znam da si izabrala zivot, to se vidi iz tvog nacina komentarisanja same sebe. Izabrala si da zivis TI - kao stvarna i potpuna osoba, kao neko ko se plasi i ne plasi se toga sto se plasi. Nadam se iskreno da ce ta staza biti jednosmjerna, da ces na kraju staviti znak zabrane okretanja.
Ti volis zivot, i moras da ga zivis kao takvog, sa svim sjecanjima - bez rupa u glavi.

Imas moju punu podrsku, imas nase razumijevanje, imas nas kada ti trebamo, imas SEBE - a to ce ti uskoro biti dovoljno.

Nismo predodredjeni da budemo narkomani, nismo predodrenjeni da budemo losi, nismo predodredjeni da budemo sami,...
Budi ono sto zelis biti, imas pravo na najbolje od zivota.
Pravo na najboljeg momka, pravo na divnu porodicu, pravo da mijenjas svoju frizuru, pravo da budes iskrena i da te ljudi prihvate takvu, pravo da places i da se smijes,...

Samo nastavi da budes takva kakva si sada. Dan za danom,... samo dan, pa onda sljedeci,.... pa lagano,... Dan za danom.

Zelim da ti ova godina donese novi zivot, bolji od proslosti.

Draga dinela, hvala ti na svim lepim recima, u ovakvim trenucima mi jako znace...

Nastavak.......

Kao sto rekoh preko ovog foruma upoznala sam zvrky sa kojom sam pocela da kontaktiram preko yahoo messingera. Taj dan sam bila u uzasnoj krizi. Droge nigde, para nigde..Chatovala sam sa njom a jedva sam uspevala da sastavim recenicu i da pogodim slova. Pricale smo o Lorijenu, o tome da li ja uopste zelim da se lecim ili ne....Znojila sam se i osecala sam se uzasno. Imala sam samo jedan cilj tada - da prodam telefon i kupim drogu. Zvrky me je molila da to ne cinim,ali ja jednostavno nisam videla drugog izlaza. Kako su prolazili sati meni je bilo sve gore i gore.
Moja majka je primetila sta se sa mnom desava, sto i nije bilo tesko primetiti jer sam bila sva mokra, a zenice su mi bile velicine leteceg tanjira. Trudila sam se da ne sedim sa njom u sobi, nego sam se svo vreme krila i besnela po svojoj sobi, okretala milion brojeva. Slusala konstantno Tool...Majka je kasnije usla u moju sobu i pitala sta se desava sa nom, rekla mi je da zna sta se desava i da zna da sam u krizi. Pocela sam da besnim kako mi nista nije i kako sam dobro, medjutim sve je ukazivalo na to da sam maximalno prsla. Ono sto me je najvise odusevilo je to da je otisla do sobe i vratila se sa trodonima, dala mi ih je da smirim krizu i sela da poprica sa zvrky koja joj je objasnila sve sto treba. Panicila sam kako zelim da izadjem napolje i stvarno sam zelela samo da izadjem, samo da sam napolju, ili kod decka, samo sto dalje od kuce, pozelela sam da me jednostavno nema i da me nikad nije ni bilo. Prvo me nikako nije pustala da izadjem, i na kraju je nekako popustila uz pomoc zvrky.
Dogovorile smo se da mi je definitivno vreme da idem na lecenje, da mi je potrebna strucna pomoc. Pomirila sam se sa cinjenicom da jednostavno sama ne mogu, da mi je potreban lekar da su mi potrebni lekovi i terapija jer je narkomanija bolest....bolest koja zahvata celo telo, um, zarazi i porodicu i sve oko narkomana. Po malo sam se plasila onoga sto sledi, znala sam da povlacim jednu vaznu crtu. I bilo je tesko, i jos uvek je tesko.
Zvrky i njena mama su predlozile da tih 7-8 dana budemo kod njih jer je zvrky isto bila u Lorijenu na lecenju. Taj njihov gest me je odusevio i do groba cu im biti zahvalna na pomoci i podrsci.

Lorijen

O tome nema puno price. Lecenje, tj. fizicko skidanje je trajalo 7 dana. Svakoga dana odlazila sam na infuzije, davali su mi neke lekove, i iskreno...ja se jedva secam tih 7 dana jer sam bila maximalno opijena lekovima.
Najlepse od svega sto mi se desilo je da sam upoznala zvrky i zavolela je u rekordnom roku i sada svaki put kada odlazim da primim injekciju-blokator ja ostanem kod nje, dolazi i ona kod mene u Nis i nekako smo se bas zblizile.
Skidanje i terapija od 7 dana...sve je to proslo...ostalo je kucno lecenje i moj trud, ostala sam ja da se borim sa samom sobom....

NASTAVICE SE.......

Prica bez kraja......

Usledila je kucna terapija, lekovi....Odmah nakon mog lecenja razgovarala sam zajedno sa majkom sa D mamom i sa D. Zelela sam da i on ode na lecenje jer mu je takodje potrebno. Pristao je.....Ali ono sto me je najvise potreslo je to da je nakon lecenja cim se vratio u grad otisao kod dilera i zavrsio ceo gram, i to preko blokatora. Bila sam besna i ocajna i povredjena. Nakon tog jednog grama on tri dana nije znao gde je i sta je, plakao je i smejao se u isto vreme, pricao gluposti kojih se ne seca, imao strasne stomacne tegobe, glavobolje, imao je i krizu. Bio je lud tih nekoliko dana...
Ali da ne pricam vise o njemu...bitna sam ja...
Nakon svega....razmisljala sam....i danas razmisljam i ne znam, i ne razumem sta nas to navodi da krenemo tim prokletim putem droge..i zasto bas ja...
Mesec dana sam bila potpuno cista a onda sam napravila recidiv sa speedom i exerom.
Ne znam zasto sam to ucinila........lagala bih ako kazem da nisam to zelela...i kajala sam se zbog toga i bilo mi je uzasno krivo,ali nazad se ne moze...Nisam umela da iscooliram prokletu belu crtu speeda. Nisam, i mozete reci da sam slabog karaktera ili kukavica....ali to se svima nama desava....I mozete reci da sam nepopravljiva narkomanka, mozete misliti bilo sta....ja u tom trenutku nisam razmisljala da li je to ispravno ili ne, samo mi je bilo u glavi povuci crtu....a kasnije kajanje koje je doslo je samo glupost koja ne vredi........i da, mozda sam i glupa, mozda sam jednostavno prokleta....
I ne znam...gde sam napisala....ali sam u to bila ubedjena...Ko jednom pogleda vrata droge i unutra vidi raj i blazenstvo, prodje kroz njih i ona se za njim zatvaraju, zauvek....i od prividnog raja svakim danom nastaje sve veci pakao, sve postaje jedan zacarani krug iz kog nema izlaza,a i ako ga ima tesko ga je pronaci..Sve postaje jedna velika agonija, postaje bolest,zaraza koja se ziri neverovatnom brziom i ubija sve sto joj se nadje na putu.
Ispred mene je put...novi pocetak..pokusavam da stanem na noge...pocela sam redovno da idem u teretanu odmah nakon lecenja, izmenila sam broj telefona, sa nekim ljudima sam totalno prekinula kontakt....
Ali crv u glavi je ostao...i misli koje me proganjaju i dan i noc...nekako ne mogu da ih se otarasim...i po ceo dan se trudim da sam zauzeta necim, visim ispred kompjutera i skidam slike, radim bilo sta...izlazim napolje.....trudim se da budem normalna osoba a sve vreme se osecam kao da nosim pecat na celu ili kamen na ledjima.
Juce sam primile trecu injekciju blokatora. To je vec treci mesec mog lecenja, i pitam se koliko ce sve ovo trajati i koliko cu morati da se borim i da padam i ponovo se dizem...nakon vise od 4 godine ja ne znam sta je realan svet, ja ne poznajem normalne ljude, sve je za mene novo kao da se ponovo radjam a ipak se osecam mrtvo.....

NASTAVICE SE...............................

Nikako nije lako izvuci se iz problema, ali je droga svakako jedan od najtezih.Upravo zato treba sama tvoja odluka da se izvuces bude reper i snaga da izguras do kraja.Sama si ispravno primetila da si u ovom slucaju bitna jedino ti i niko vise; o tvom zivotu se radi i zato treba da se potrudis.Nije bitno nikakvo drustvo, bitna si jedino ti i to sta ces uraditi sa tvojim zivotom, uz podrsku onih koji iskreno hoce da ti pomognu.Recidiv je problem, stoji; ali to ne nzaci da si glupa ni prokleta vec jedino da imas slabosti kao i svako drugo ljudsko bice.Sto vise budes svesna tih slabosti, lakse ces ih prevazici i izboriti se s njima.A biti svestan svojih slabosti je vec pola posla uradjeno.U tom svetlu, izabrala si pogresan naslov za post; tvoja narkomanska prica je zavrsena, a pocela je sasvim drugacija.
Smogla si snage da se izvuces sa dna, i pocela lecenje, kao i odlaske u teretanu; evo ja, koji nisam imao takve probleme ne mogu da se nakanim da odem u teretanu a ti si to ucinila posle takvih stvari; i kako onda mozes da kazes da si glupa ili prokleta?I u narkomaniji i u svim ostalim losim situacijama vrata se zauvek zatvaraju samo za one koji odluce da podlegnu svojim slabostima i odustanu od borbe; a kako ti nisi takva, za tebe su se zatvorila vrata narkomanije i otvorila vrata koja vode u normalan i zdrav zivot.Samo nastavi da hodas.

Sta da kazem.....Citam sve ovo sto si napisao i pitam se jesam li dovoljno jaka da izdrzim sve sto mi se desava i sve sto me ceka. Lako je sve to reci. Dobro, recimo da nisam glupa ali zato je sam prokleta jer ne mogu da ubijem tog crva koji mi mili glavom, svesna sam svojih slabosti i jako je tesko suociti se sa njima. Psiha nakon prekida sa drogiranjem je najgora stvar koja se desava... to je ono sto ide posle - psiha!Mi to tako nazivamo..ili crv... ili rovac.. svejedno... ja bih najvise na svetu volela da je ta narkomanska prica zavrsena... i nadam se da jeste..ali ce se uvek provlaciti kroz moj zivot, i to mogu potvrditi svi koji su se skinuli. Napisala sam vec - kada bih imala moc samo da promenim proslost.
Krenuti na lecenje i priznati sam sebi da si narkoman kome je potrebna strucna pomoc je jedan ne veliki nego ogroman korak, a ja se trudim..polako ali se trudim, postavila sam sebi neke ciljeve koje zelim da ostvarim i ti ciljevi me drze stabilnom.
I da kazemo da su se otvorila nova vrata, mene plasi ono sto je tamo. Ja nisam navikla na realan zivot, na prirodnu srecu i nisam navikla na normalan zivot. kao da sve ponovo ucim, u stvari vracam se u realnost a to je kao da te neko baci pa roknes glavom o pod i nemas pojma sta te je snaslo! E tako je sa mnom..I sad, kad se nasmejem onako od srca bude mi nekako cudno i novo, ili kad se obradujem, ili kad jednostavno hodam ulicom.

*********************************************************************************************
Neka moja razmisljanja....
Ubijaju me misli ovih dana...sve sto je bilo i sto je moglo biti....znam koga sam sve povredila i koliko sam ljudi izgubila....sad se osecam usamljeno..stojim sama i razmisljam, secanja mi naviru sama od sebe..secam se kako smo nekada bili srecni sa 10g heroina na stolu. Kakva je to sreca bila? I da li se moze nazvati srecom?Ne....ali u tom trenutku ja sam bila srecna....I secam se svih svadja kada droge ne bi bilo, secam se svih snalzenja za novac....Razmisljam..kako uopste imam hrabrosti da pogledam u oci majci kojoj sam krala novac i baki kojoj sam krala zlato i novac, prodala sve sto je moglo da se proda..
Secam se Maje..i koliko sam je molila da prestane da se fiksa, nudila joj moj deo droge samo da se ne ubode, plakala pred njom i molila je...a ona mi je verovatno kao znak zahvalnosti ukrala web kamericu i knjigu...sve prodala....nekada mi je bila drugarica sada izmedju nas dve ne postoji nista. Ja ne zelim da imam konakt sa njom jer sam na sve nacine cak i kad se nije drogirala pokusala da budem prijatelj....Sada znam, prijateljstvo medju narkomanima ne postoji..to sam znala i ranije...
I sad, posle tri meseca ja ne znam ko sam i kojoj grupi ljudi pripadam. Ni levo - ni desno. Potreban mi je pravi prijatelj, neko ko ce me saslusati i utesiti.....umesto prijatelja ja imam ovaj forum gde pisem, i pisem do besvesti i istrisem sve iz sebe...posle toga se osetim lakse....

Draga moja, ti si dobra djevojka. I dobro si rekla da moras da mislis na sebe. Ti jos uvijek D.A. ne mozes pomoci svom momku, a niti on tebi. Mozda ti se uopce nece svidjeti, ali zaista, kao sto sam rekla i Jeci, bolje spasavaj sebe, a za momke i prijatelje ce biti vremena. Ti ustvari i ne znas da li je taj momak bas onaj kakvog ces ti trebati kada budes stala na svoje noge. Vas je vezalo nesto drugo, nesto lose,... a ne ljubav. Molim te Angel da me ne shvatis pogresno, uopste ne kazem da on ne voli tebe ili ti njega, ali kad razbistris svoje poglede na zivot, tada ces znati.
Ja ti vjerujem da je tesko, imam brata sa slicnim, gotovo istim problemima. I da te malo ohrabrim i ulijem ti nadu, cist je vec sedmi mjesec, i prekjucer smo se ispricali o tome. Imao je on skoro krizu, i nasla sam da je to post kriza. I da, i on je napravio recidiv sa spidom i exom prije 2 mjeseca. Pricali smo, i on mi je rekao kako mu je vec dosta lakse. Rekao mi je kako vec rjedje misli na to. Naravno da se misli jave, ali se bori. I on je koliko toliko promijenio svoj zivot. Nije vise sa djevojkom sa kojom je bio. Vjeruj mi da svo ovo vrijeme i nije imao volje za neke ljubavne price, ali me prijatno iznenadio kada mi je rekao da mu se svidjela neka djevojka, da je simpa itd,...
Dakle Angel, mora se moci. Moras se nauciti nositi sa tim. Niko ne kaze da ti mozes ubiti tog crvica, ali nauci se zivjeti sa njim. Za pocetak !
I nisi ti ni glupa ni prokleta, ni slaba,... I nisi ti negdje izmedju. Ti imas svoju mamu koja se doista bori za tebe. Ti imas kamo pripadati, a sva ta drustva, svi ti ljudi,... Vremenom se drustva i raspadnu, svako na svoju stranu. Jedino ono sto ti ostaje su tvoji najblizi, tvoja porodica.
I nisi zaista predodredjena da budes narkoman - to si zapisi velikim slovima u maloj glavi.
Sami biramo , izaberi najbolje od zivota. Bice ti lakse, vremenom. Nista nije zauvijek , ni tama, ni sunce, sreca ni nesreca.
Samo to moras prihvatiti. Pa ako si prezivjela taj pakao narkomanskog zivota, prezivjeces i ovaj zdravog vjeruj mi .
Evo reci cu ti iz svog ugla, sto se tice tvog stida zbog kradja. Tvojima je vazno da ti budes dobro,.. Ni nakit, ni pare,... nista im na svijetu nije vrijedno kao ti. To znam iz licnog iskustva. Dala bih svoj zivot da jos vise ojacam svog brata, a sve ono sto je ikada uzeo od mene mi nista ne znaci, samo mi je zao sto mu je to posluzilo da se vise unistava, a nista drugo.
Izbori se, pa imas zivi primjer da se ipak moze, naseg Mustafu. Nije lako, i niko ne kaze da jeste, ali se bori.

Otvorila si nova vrata,... zbunjena si - e valjda je to taj nas zivot. Uvijek smo zbunjeni i nesigurni. Nismo ni mi nista Angel bolji,.. samo ponekad odglumimo tu sigurnost. Neko nauci bolje, nego slabije vladati sobom.

Saljem ti svoje najiskrenije cestitke i zelje,... Zelim da uspijes, da naucis kako zivjeti sa sobom, jer svi mi i danas to ucimo.

Ljubim te puno, hrabrim te svim srcem.

Ja uvjek citam tvoke cudne"price",prijaju mi skroz.
Hvala ti,samo pisi ......


pozdrav

mise