Forum za podršku u oporavku

a divno ako ste tako odlucili..pozdravljam tu odluku..javljaj kako je proslo ( sve nas to ceka ) ...
e slusaj me sad.istina je da ja imam razumijevanje i imam ga.
ali to je nesto sto cu ja napisati tebi ,reci roditeljima,itd...da lakse razumijemo, ne razocaravamo se, smanjimo ogorcenost.znamo da treba da pruzimo pomoc.
jer moramo razumjeti prirodu same bolesti...sto ne mijenja njeno lijecenje
i nas odnos prema onom ko se lijeci ili jos ne lijeci.
cuj ja znam da ovaj moj laze, ali nastojim shvatiti zasto i zbog cega laze,jer samo tako mogu da odreagujem tj neodreagujem ,ne dokazujem da znam da laze,ali me vise te lazi ne bole koliko su me boljele na pocetku.ne bjesnim vise na njih,vec ih samo ne tolerisem .stitim sebe i svoje zivce u svemu tome.

To je dobro ako mozes sebe tako zastititi. Jer nije fer da ni kriva ni duzna nastradas zbog njega.
Ajme a meni je u mislima kaosss... ali vaj put neki dobar kaos jer se jucer izdogadjalo niz stvari koje vode ka pozitivnom cilju. Ne znaci da cemo do njega tako lako doci i ne znaci da necemo skrenuti na prvoj okuci u slijepu ulicu, ali zasad mislim da smo na dobrom putu, a dalje kako bude.
Ovako je bilo... ako vam uspijem posloziti dogadjanja jer sam od svega malo :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes:
Jucer sam bila bijesna i javila se bratu ko sta sam tu napisala. Razbijesnio se i on i malo me bilo strah da ne bude kakvog sranja izmedju njih dvoje, ali smatrala sam da dalje ovako ne moze i tocka.
Kad je brat dosao doma prvo nas je sve okupio u kuhinji. I poceo pricati s njim.
Onako autoritativno, sa prijetnjom u glasu, ali i dobronamjerno. Ma bas kako treba. Obrazlozio mu je sve, rekao par kljucnih stvari i to da dalje necemo vise tako, kako su imali dogovor, da ga se on nije drzao i da mora ici dalje. Onda je ovaj poceo muljati kako on ipak jos uvijek misli kako bi on mogao sam, samo mu treba jos malo vremena, ovo ono... pa ne vjeruje on bas u te komune... bilo je tu nekoliko ali... a meni se na svako dizala kosa na glaviiiiiiii,, uhh oci bi mu kopala za te izgovore i lazi, sve on moze sam, a tu pred nama stoji drogiran!!!!
Uglavnom, brat je sacuvao pribranost i odjebao sve njegove argumente. Rekao da ce on sada nazvati broj i da ce njih dvojica otici tamo. Ne sutra, ne za mjesec dana, nego bas sada.
A kisa je padala, njemu auto na Bracu, a mladji je svoje vec odavno popusio
Otvorila sam mu ovaj sajt koji sam tu bila ubacila, on je nazvao broj i rekli su mu da rade do 3 sata. A bilo je 2 i po Sve je izgledalo naopako. I mladji je stalno govorio kako su mogli radje sutra, on ce nabavit auto, bla bla
A ovaj se zainatio, kaze ne, idemo sada.
Otisli su...
Uhh, kako ih je bilo gledati s prozora, po onoj kisi, nikad taj prizor necu zaboraviti... njih dva, sa kisobranom i idu zajedno.. jedan se boriti za drugoga, bas ko prava braca... Tako mi je bio dirljiv taj prizor.. tuzan i lijep u isto vrijeme....
Uglavnom, dosli su tamo. Ljudi su ih sacekali iako je vec bilo kasno.
Ispalo je da je to neka udruga koja posreduje izmedju ovisnika i komuna. Oba ta momka su bivsi narkomani, jednog od njih brat i ja poznajemo iz vidjenja, isli smo u istu osnovnu skolu. Tamo su mu rekli kako bi to izgledalo otprilike ako ode na lijecenje. nije tu bilo nikakvih obecanja, rekli su da se dosta tesko priviknuti na takav rezim (disciplina, rad i to sve na sta on nije navikao), ali kaze tip, kako je meni bilo 98. u Spanjolskoj, da je sad to puno bolje organizirano i osmisljeno.
Tako sam bar ja shvatila.
Pa da kazem ono bitno.
Pitali su ga di bi on volio ici, vani, ili ostati u Hrvatskoj. On je htio ovde i trazio je da ta zajednica ne bude pretjerano religijskog tipa. Pa su skupa zakljucili da bi bilo najbolje da ode u Reto centar.
Trebao ih je sam nazvati kad se vrati kuci. I je. Rekli su mu da se javi u cetvrtak, tj. sutra, da potvrdi jos jednom taj svoj dolazak. I onda bi kroz neko vrijeme, on je zelio da to bude sta prije, otisao tamo. Rekli su mu da mu nista ne treba osim malo neke radne odjece i sredstava za osobnu higijenu, a jedino sta placa je autobusna karta. Tamo bi ga netko sacekao i odveo u taj centar.
Skida se, ako su dobro shvatili, na suho.. s tim da je 24 sata netko uz njega da se ne bi nesto desilo.. kad ta fizicka kriza prodje prelazi se na posao. rekli su da to nije nimalo lako, ali sve je na njemu, nitko ga ne prisiljava da tamo ostane... nazalost jer ja se bojim da on to nece izdrzati... Ali necu da mu to govorim.
Dalje, on se kuci vratio potpuno drukciji nego sto je otisao. rekao je da ako je to sve tako kako je cuo da mu zvuci puno smislenije nego sto je mislio i da zeli otici.
Jedino da mu nije drago to sta je tamo zabranjeno i pusenje, pa kao ne zna kako ce to....
Brat mu je rekao dati za kartu za bus.
I nakon toga je otisao na otok.... Tako nam je puno ucinio jucer, svima i tako sma bila sretna zbog toga.. i jos sam..
I sad da skratim pricu i ne idem predaleko.. uvecer je njegova cura dosla kod nas...
hahaha, koje iznenadjenje kad smo mu rekle da smo bile na kafi pred dan dva i da se cujemo stalno na telefon...
Lijevao je sok taman, pa kaze AA??? :smt104
jos me jucer bio pitao da jel ja imam njen broj zapisan,(ako nam bude sta trebalo, mamu vodit u doktora ili bilo sta drugo da joj se mozemo javit).. kazem da imam (a kontam ihh, ja ga vec znam i napamet )
Ajme koju je facu slozio kad smo mu sve ispricale
Pa kaze, sta je ovo, vi ste ko Udba, nisam ja ni zna s kim imam posla
ali bilo mu je drago..
I sad je.. sretan je jer je vidio da se svi trudimo oko njega...
Samo... kaze da ce mi se osvetiti za sve ovo sta sam mu smistila.. i da ce sad i on meni tako
misli da ce mi naci posao :smt010
A ja se toga bojiiimm
Ali znam da je to jedini nacin da se izvucemo iz problema, on se mora mijenjati, ali i ja nista manje...
Pa eto, sad cemo pokusati..
Mislim da sam napisala sve bitno sto je bilo, ako sam sta zaboravila dodat cu

ej:))tek sad se drzi hrabro.
sad ( iz svog iskustva govorim ) , sad ne smijete gubiti nadu i neodustajati.
ne znam sta ce reci drugi iskusniji od mene, ali treba biti spreman i na njegovo muijanje izvrdavanje , i to da pokusa da "prebaci loptu" na djevojku,sta god da se desi drzite se i ne posustajte.
eh da,ja moram da stitim sebe, tj svoj nervni sistem...sad trenutno kod mene je situacija tragikomicna.u momentu dok sam tebi pisala post pun razumijevanja,za njega desavalo se to da njemu uopste necu da se javim na telefon,ili se javim pa psujem,bacim telefon nakon razgovora (milion i jedan pokusaj laganja,trazenja podrske tamo gdje je nema i nece imati .on ima plan koji moze uspjeti,ali i ne mora, meni se ne dopada previse,vidim ni njegovim roditeljima.mene je mudro odvojio od svojih roditelja.na moju srecu u nesreci ,predugo sam u okruzenju gdje ljudi s kojim zivim ili radim koriste razne oblike lazi,manipulacija da bi nesto postigli ili izvrdali ,naucila sam da "vidim istinu " u onom nedorecenom,slucajno recenom,pogledu,glasu.necu podrzati ono sto ne podrzavaju njegovi roditelji.)danas poprilicno oslabljen ,tj jako slab.dosao sa kudikamo normalnijom pricom.ma da ne gnjavim ja, sad idu oni dani kad moram biti uz njega.
kako je kod tebe danas

Uh, thanx sta si procitala ovo. Tek sad vidim koliki je post ispao Stvarno sam se prepustila rijecima
Justme, nemoj mu popustati, ti njihovi planovi su samo zavaravanje, njih samih, a onda i ljudi iz okoline. Ne znam sto tocno zeli tvoj momak uciniti, ali ne vjerujem da ce ista sto pokusava u tom stanju biti konstruktivno. Probaj se i ti udruziti s njegovim starcima, mozda i mimo njegova znanja kao sto smo mi uradili s bratovom curom za pocetak. Mozda bi ga jedino tako mogli stisnuti tako da nema kud.
I ljuti se, i bolje je da se ljutis i da izbacis iz sebe te emocije nego da ih potiskujes i da kasnije izadju jos u gorem obliku.


A kod nas ima jos noviteta od jutros..
Zvali su ga danas da dodje sta prije. On je rekao da ce sutra ili prekosutra, javit ce im se cim bude siguran kada. Misli krenuti u petak ujutro. I mi smo se slozili da bi tako bilo najbolje, da ipak ima vremena da se i oprosti od cure i da sredi sve sta ima srediti ovde da mu ne ostaju repovi, ali opet da ne odugovlaci previse. Mislim da je petak super izbor.
Pitao me da mu dam jos 80 kn da moze uzeti jos toliko da moze proci taj put.. da ga ne uhvati proljev od krize po putu.. Ja sam rekla da cu zvati brata i pitati pa ako mi on kaze da mu dam da cu to i uciniti. I brat je rekao da je to ok, taj put ce potrajati par sati i stvarno ne bi bilo zgodno da ga uhvati kriza u busu. Mozda to vama bude glupo, al ja sam mu dala te novce, pa sad je gotovo.
Znaci bruder bi, ako se ne dese neke nepredvidjene stvari mogao prekosutra krenuti na lijecenje.

joj draga moja...moj decko da trazi od mene 80kn ( to je oko 11 euro?),danas do petka da mu se nadje.nema sanse da moze taj iznos toliko da potraje,mozda do sutra,a sutra bi trazio jos toliko.
kako god,nemoj ja da ti pametujem.ne treba da mu dajes novac.ja ne bih dala cak ni novac za kartu do autobusa,vec kartu i njega smjestila u autobus.
moja mama ima obicaj da svaki iznos novca racuna,koliko je to kilograma mesa.a ja sve konvertujem u grame dopa .
a,znaci u petak je dan D..drzim fige do tad:)
ja cu se jos nacekati do tog dana..jos dugo,dugo.

Baš mi je drago što su stvari krenule malo na bolje!
Sad je važno da ne posustajete, doneli ste odluku i držite je se!

Držim vam i ja fige za petak, pa javi kako je sve prošlo!
:smt006

justme wrote: ja cu se jos nacekati do tog dana..jos dugo,dugo.

Ne mora znaciti. Ja sam dan dva prije tu govorila kako nije trenutak za to, pa vidis kako su se stvari u trenu razvile.
Ma ne plasim se ja tih 80 kn, a kartu za bus ce mu brat kupiti.. ne plasim se toga da on nece otici tamo... Jer znam da ima najbolju volju i da se zeli skinuti. Znam da je i njemu dosta.
Ali bojim se sta ce biti kad dodje tamo i kad pocne kriza, znam da ga ona u trenu slomije... bojim se i kako ce podnositi sve te obaveze jer nije bas neki radnik, vise je lijen, on se uvijek sverca kad treba nesto raditi i brine me da li ce on moci pobijediti te svoje lose osobine i nositi se sa obavezama koje dobije ili ce prije odustati...
Mozda ne bih trebala vec unaprijed tako razmisljati, mozda bh trebala imati vise vjere u to sve... al ja se bojim... i nadam... jako se nadam i zelim da uspije... zelim da bude dobro... zelim da bude jak....

Vazi misty :smt023 sve cu vam javljati sta se bude dogadjalo

e sad nemoj ti toliko da brines .dosta mojih prijatelja je izdrzalo u komuni ono sto niko ne bi pomislio da bi mogli da izdrze (narocito radne obaveze ),tu je on u okruzenju ljudi koji imaju iste probleme kao i on,dosta je onih koji su vec neko vrijeme tamo,podupiru jedni druge da izdrze,pakuju stvari da se vrate kuci,pa ostaju...mnogo tog nauce oni tamo.i ne poznajem mnogo njih koji koji su prosli komunu, a da o njoj imaju lose misljenje.
vjeruj mi da poznajem mnogo ljudi koji su poslije komune zasnovali porodice,normalno rade,zive itd..
dakle...vi na odmor kad ode tamo...i javljaj naravno:)

Uh, daj Boze da bude kao sto kazes.. Zelim od sveg srca da izdrzi

Ma ne moj u opšte da se brineš toliko snezo!Mada i ja bi sigurno tako razmisljala kao i ti, stalno se nešto plašim, pa šta ako bude ovo, pa ono...
Normalno je to sve!
Oni tamo najbolje znaju kako da mu pomognu i kako da prebrodi krizu i sve što treba, ništa mu se loše neće desiti!
Divna si ti sestrica! :smt050
Čujemo se, pozdrav!