Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
SuperSynthetic wrote:Znam Bobane ali na kraju da ne komplikujemo dodjemo do toga da je najjednostavnije otici na jedno dve godine u komunu......ne znam....hvala ti u svakom slucaju. A sta posle te dve godine ostaje pitanje???
Stisla se guza malo, a ??
Napokon......
Sve najbolje, navijam za tebe !!
psy mislim da nije bas pravo vreme reci mu to.Pa ja nemam pojma zasto je komuna takav bauk za ljude ako iskreno zele promenu.Nije tacno da se mora ostati 2 godine to je period koliko ona predlaze.Drugo,ja mislim da ti ne zelis promenu u sebi.Mislim,zelis ali takvim ljudima kao ja i ti je jedini nacin da u potpunosti izbace sve iz starog zivota sto znam da je tesko.Jbg sa zivotom nema kompromisa opet kazem ili sve ili nista ipak je promena i sloboda u pitanju a cena su dobre i lose stvari iz starog zivota koje moras odbaciti pa ti sad izmeri kojih je vise trenutno u tvom.Pozdrav i cuvaj se.
Dobio sam sobu u prizemlju -Arrive- hotela. Mali prozor gleda na park i drvo na kome sam ustekao kesu sa gudrom.
Nema ni Tv. ni klimu ni terasu. Imam samo krevet i fotelju pored njega.
Lezim na krevetu. Trudim se da se puno ne pomeram jer kad god se pomerim krevet skripi.
Na zidu preko puta kreveta okacena je uramljena slika cveca u vazi naslikana temperama na papiru.
Na plafonu luster sa one tri simetricno rasporedjene zaobljeno stilizovane case u kojima se nalaze sijalice. Od tri sijalice radi samo jedna. Na zidu pored ulaznih vrata se nalazi hotelski telefon. Spiralni kabl izmedju slusalice i telefona bih mogao da skinem i nekako da se obesim o luster.
Savrsena scenografija za samoubistvo. Kao u nekom depresivnom evropskom autorskom filmu. Samo fali moje mrtvo telo koje visi na famoznom lusteru.
Kao da me Bog zajebava. Evo ti savrsena scena da se obesis.
Gledam sliku na zidu. U uglu je potpisana onako pisanim slovima JT. Oseca se deo njega u toj jebenoj slici. Deo njegovog bića, deo slobode. U JT.-ovoj mrtvoj prirodi mogu da nadjem sta god hoću.
Ostavio je u tim širokim pokretima četkice i živim bojama slobodu posmatraču da vidi ono sta on hoće. Svako moze da odluči šta će mu ta slika predstavljati.
Drugacija je od Tv-a u svakom slucaju.Samo umesto daljinca treba da probam da osetim i naći ću program koji god hoću. Radost ili tugu, zivot ili smrt.
Sam sebe zajebavam a ne zajebava me Bog. Kao da ćaskam sa Bogom gledajući JT-ovu sliku.
Odluka je moja. Ili cu odluciti da ova moja soba u Arrive hotelu bude najlepsa na svetu ili da mi bude grobnica. Nemam pojma.
Vadim iz ranca kesicu sa kokom, gun i kasiku. U kesici nema ni gram i po koke. Mrzi me da idem po jos koke na drvo u parku.
Sipam koku u kasiku i vrlo kratko prokuvavam. Filtriram kroz stari filter. Prekrštam noge preko leve ruke. Vena na zglobu iskace. Ulazim sa iglom u nju i dajem.
Osecam bol u stomaku koji se pretvara u toplinu u plucima i glavi. Mekana tisina. Nema brzine flesha. Tisina govori. Govore mi boje sa JT-ove slike.
Tek sada vidim to cvece u vazi. Vidim lila auere koje je nacrtao oko svakog cveta. Lepota svakog tog cveta koji umire u vazi ali je nesebicno lepo i do zadnjeg trenutka se bori da ostane dostojanstveno u svojoj lepoti.
Mogu da osetim miris cveca. Ljubav. JT me voli. Svaki cvet me voli. Voli me vise nego Tv. Umire u vazi i voli. Ta smrt u vazi ima smisla.
Ja ako se obesim nece biti uopste kao smrt ovoga cveca u vazi koju je JT naslikao. JT nikada ne bi naslikao mene obesenog o luster.
Ja obesen o luster je samo scena za depresivni evropski autorski film.
Ne volim evropski autorski film. Ne volim ni holivudske happy end filmove.
Voleo bih da napravim nesto kao JT.
Slabo sam osetio ovaj rokić. Idem do parka da uzmem jos koke sa drveta. Puknu cu se jos jedanputa.
Onda cu da vidim sta cu.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Mrkla noc. Izlazim kroz prozor i penjem se na drvo gde sam ustekao kesu sa gudrom.
Donosim kesu u sobu. Stavljam u kasiku preko dva grama coce. Sipam vodu preko koke i kratko prokuvavam. Navlacim u gan. Prekrstam noge preko leve ruke i dajem u venu na zglobu.
Opet nista. Da mi nije coca izvetrila na drvetu. Nemoguce.
Nema one brzine koju ne mogu da stignem. Kao da sam saznao nesto sto me onemugucava da dozivim pravi flesh od coce. Osecam da ne disem dovoljno. Svesno teram sebe da disem normalno ali od jurnjave u glavi nista. Kao da me neko novo saznanje onemogucava da dozivim pravi flesh. Samo energija. Pun sam energije. Nemam ideje sta bih sa svom ovom energijom.
Nisam znao da ne znam. Sada znam da ne znam. Znam da ne znam i nije mi dobro.
Srce mi lupa hoce da iskoci. Osecam da mi je dusa u nosu. Osećam bol u grudima.
Gledam u JT-ovu sliku na zidu. Kao da je ozivela. Cvetovi leprsaju. Cujem glasove u parku.
Prilazim prozoru i vidim da je i drveće ozivelo. Izgledaju kao ljudi. Kreću se. Neki mi preskacu kroz prozor i ulaze u sobu. Svi su tu. Maja i Olivera. Ritchiju Bianca i gola svabica sa istetoviranim zvezdama na kukovima puse kurac na mome krevetu. Prikljucuje im se i onaj ludi grk koji me je vozio kolima.
U parku Gashi sa dva Rusa u prugastim odelima ocigledno mene trazi. Najebao sam.
Ulazim u kupatilo i zakljucavam vrata.
Cujem kako skripi moj krevet dok se ovi na njemu jebu. Uzas.
Samo da me ne nadje Gashi i Rusi.
Kvaka na vratima od kupatila pocinje da se trese. Neko pokusava da udje.
Prestaje da se trese. Otisli su. Dobro je.
Odjednom Gashi i dva Rusa u prugastim odelima prolaze kroz zatvorena vrata. Stoje oko mene. Nista ne govore. Gashi prolazi kroz mene. Prolazi mi kroz stomak. I dva Rusa mi prolaze kroz stomak. Odnose mi ogromne kolicine energije. Jure kroz mene. Kad god prodju kroz mene odnesu mi ogrmni deo zivota. Ubijaju me. Ne znam kako da se odbranim.
Nekako otkljucavam vrata i izlecem iz kupatila. Ovi se jebu na krevetu i puca im sto me ovi jure. Maja i Olivera nesto pricaju.
- Majoo! Majoo!!- zovem je ali me ona uopste ne cuje.
Izlecem iz sobe. Gashi i Rusi su mi za petama. Osecam da ce me ubiti ako jos jednom prolete kroz mene. Trcim kroz hodnik.
- Help!! Help mee!!! - urlam ali me niko ne cuje.
Moram da nadjem krst nekakav. Ulecem u recepciju. Brzo otvaram ormarcice i vadim fijoke. Sve izbacujem iz njih. Nigde krsta.
- Help mee!! - dernjam se.
- Ritchie help me man!! Help me!! Wake up!- zovem Ritchija.
Gashi mi prolece jos jednom kroz stomak. Posrcem. Dokrajci će me.
Ulećem u prostoriju iza recepcije. Sve rasturam i bacam. Vadim i bacam sve iz ormarna i kojekakvog namestaja u sobi ali nigde krsta.
Grabim palice od Ritchijevog bubnja i sa dve ruke ih postavljam u oblik krsta.
Gashi i Rusi se zaustavljaju. Koracaju u nazad. Plasim ih sa krstom od bubnjarskih palica i oni uzmiču. Teram ih tako u nazad. Teram ih kroz hodnik sve do moje sobe.
Ovi na krevetu prestaju da se jebu kada su me ugledali sa krstom i krecu ka prozoru. Maja i Olivera takodje krecu u nazad. Zaobilazim oko Maje a ove druge teram sa krstom napolje u park.
Samo je Maja ostala u sobi. Prisla bi mi ali se plasi krsta. Spustam palice i pustam je da mi pridje. Ona odmah prolece kroz mene i zadaje mi smrtni udarac kroz stomak. Opet pravim krst i pritiskam joj na ledja.
- Iiiiiiiiijjjjjjjaaaa- uvija se i ispusta stravicni zvuk. I Maja bezi kroz prozor napolje. Zatvaram prozor. Jedva sam se spasao. Kakav horor covece. Jedva sam se spasao.
- You are an idiot.- vidim Biancu na vratima moje sobe.
Opet pravim krst i krecem na nju.
- You destroyed my hotel. Crazy maniac.- kuka Bianca.
- Calm down Retro, calm down, it is Ok. calm down.- ulazi Ritchie i pokusava da me smiri.
Shvatam da je to pravi Ritchie. Spustam krst.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Bianca mi je objasnila da su hoteli napravljeni na starom groblju i da mene iz nekog razloga duhovi tih pokojnika tu proganjaju. Takodje mi je rekla da se to jos nekim njenim gostima dogadjalo i da bi najbolje bilo da odem.
Ritchiju je baš bilo krivo što odlazim i u pogledu sam mu video kao da bi hteo da krene sa mnom ali jbg. Bas mi je bilo zao sto se rastajemo.
Popili smo jutarnju kafu i slusali vesti na grckom. Ritchi mi je rekao da je strajk zavrsen i da trajekti od danas normalno rade.
Taxijem sam stigao do pristanista u Rodosu i kupio kartu za Hanju na Kritu. Nije mi bilo vazno gde idem. Trazio sam kartu za trajekt koji prvi polazi. Samo da odem sa Rodosa jer mi je vise dojadilo da strepim da ne naletim na Gashija i da se svake noći šibam sa duhovima. Isplovili smo u 7 sati ujutru.
Trajekt je pun turista. Sedim na klupi na palubi i kroz naocare za sunce gledam u pucinu. More me opusta. Do Hanje ima jedno četiri, pet sati plovidbe. Nikad nisam bio u Hanji.
Na klupi preko puta mene sede dve punkerke. Jedna plavo ofarbana a druga crveno. Plava je onako mala zdepasta punkerka a ova crvena je nekako pogurenog držanja i nesretne face kao da se zove Svisu a preziva Mejebali. Mala pusi lucky strike bez filtera.
- May I get a smoke- pitam je da mi da pljugu.
- Yes.- pruza mi pljugu uz osmeh. Odmah mi dodaje i upaljač.
Dok palim pljugu stavlja svoje ruke preko mojih da bi zastitila plamen od vetra. Ima one klasicne mackaste dugacke prste sa dugim noktima a svaki je ofarbala u razlicitu boju.
- Thank you-
- You are welcome- znacajno me gleda i osmehuje se. Vise se kezi. Po naglasku bih rekao da je Svedjanka ili tako nesto.
Neko lupa po prozoru iza moje glave. Klinac od jedno 3 ili 4 godine u unutrasnjosti broda lupa po prozoru i plezi mi se. Cim se okrenem on ponovo lupa da bih ga ponovo pogledao i da bi se ponovo plezio. Vec mi ide na kurac.
Okrecem se prema njemu plazim jezik i na jeziku gasim pikavac od pljuge. Frapiran klinac nestaje sa prozora.
Punkerke su odusevljene mojim postupkom. Crvena odmah seda do mene.
-How did you do it. Does it hurt?- pita mala kako sam to uradio.
-Its a magic- odgovaram joj.
-Do you want one more smoke?- nudi mi jos jednu cigaretu.
-No thank you-
-Do you want to play pool with us? Ana is good player? -oce da igram bilijar sa njenom drugaricom.
-I do not know, maybe later.- nisam bas u fazonu da se muvam sa punkerkama.
-Cmon what is your name? I am Pia-
-I am Retro. Where are you from?-
-From Sweden.- znao sam da su Svedjanke.
-Lets play pool Retro. Thay have nice table inside. Cmon.- insistira mala.
Krecem za njima.
Crvena je sva je izresetana. Oba uva su joj puna mindjusa, ima piercing u obrvi nosu i usni.
Ispod ramene na ruci joj je istetovirana bodljikava zica. Na vratu ima neki tribal u boji. Na drugoj ruci nesto trece i sve to neke onako spontano radjene ne zavrsene tetovaze. Majica joj je iznad pupka na kome isto ima nekakav piercing. Dok ide ispred mene vidim da su joj i ledja išpartana nekim crtezom. Uzas, kao da se igrala sa hemijskom olovkom.
Plavusa Ana je povucenija i samo ima istetoviran jedan jin-jan znak na vratu pozadi.
Redjam kugle i dajem Ani da razbija.
Pia odmah leze na ivicu stola u sexi pozi.
- Thats how I look my boyfriend while he plays pool.- mala bas zna sta hoće.
Ana razbija i odmah ubacuje dve sarene. Odmah zatim ubacuje jos 4 kugle. Najzad promasuje.
Ja ubacujem prvu, pa drugu.
U tom trenutku Pia silazi sa ivice stola. Grli Anu. Ljube se u usta. Poljubac traje. Dodiruju se jezicima. Uhhh.
Trecu kuglu ne ubacujem u rupu.
Ana ubacuje ostatak svojih kugli. Ostaje joj samo crna.
Ja opet ubacujem jos dve svoje. Namestam se da ubacim i trecu.
Pija staje iza mene i trlja svoj tvrdi brezuljak o moj kuk. Opet promasujem.
Ana ubacuje i crnu. Pobedila je.
U najavi mi je jasno da je Pia skot. Dete skot.
Voleo bih da je kao Maja. Mozda bi ipak mogla da bude kao Maja.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
SuperSynthetic wrote:Dobio sam sobu u prizemlju -Arrive- hotela. Mali prozor gleda na park i drvo na kome sam ustekao kesu sa gudrom.
Nema ni Tv. ni klimu ni terasu. Imam samo krevet i fotelju pored njega.
Lezim na krevetu. Trudim se da se puno ne pomeram jer kad god se pomerim krevet skripi.
Na zidu preko puta kreveta okacena je uramljena slika cveca u vazi naslikana temperama na papiru.
Na plafonu luster sa one tri simetricno rasporedjene zaobljeno stilizovane case u kojima se nalaze sijalice. Od tri sijalice radi samo jedna. Na zidu pored ulaznih vrata se nalazi hotelski telefon. Spiralni kabl izmedju slusalice i telefona bih mogao da skinem i nekako da se obesim o luster.
Savrsena scenografija za samoubistvo. Kao u nekom depresivnom evropskom autorskom filmu. Samo fali moje mrtvo telo koje visi na famoznom lusteru.
Kao da me Bog zajebava. Evo ti savrsena scena da se obesis.
Gledam sliku na zidu. U uglu je potpisana onako pisanim slovima JT. Oseca se deo njega u toj jebenoj slici. Deo njegovog bića, deo slobode. U JT.-ovoj mrtvoj prirodi mogu da nadjem sta god hoću.
Ostavio je u tim širokim pokretima četkice i živim bojama slobodu posmatraču da vidi ono sta on hoće. Svako moze da odluči šta će mu ta slika predstavljati.
Drugacija je od Tv-a u svakom slucaju.Samo umesto daljinca treba da probam da osetim i naći ću program koji god hoću. Radost ili tugu, zivot ili smrt.
Sam sebe zajebavam a ne zajebava me Bog. Kao da ćaskam sa Bogom gledajući JT-ovu sliku.
Odluka je moja. Ili cu odluciti da ova moja soba u Arrive hotelu bude najlepsa na svetu ili da mi bude grobnica. Nemam pojma.
Vadim iz ranca kesicu sa kokom, gun i kasiku. U kesici nema ni gram i po koke. Mrzi me da idem po jos koke na drvo u parku.
Sipam koku u kasiku i vrlo kratko prokuvavam. Filtriram kroz stari filter. Prekrštam noge preko leve ruke. Vena na zglobu iskace. Ulazim sa iglom u nju i dajem.
Osecam bol u stomaku koji se pretvara u toplinu u plucima i glavi. Mekana tisina. Nema brzine flesha. Tisina govori. Govore mi boje sa JT-ove slike.
Tek sada vidim to cvece u vazi. Vidim lila auere koje je nacrtao oko svakog cveta. Lepota svakog tog cveta koji umire u vazi ali je nesebicno lepo i do zadnjeg trenutka se bori da ostane dostojanstveno u svojoj lepoti.
Mogu da osetim miris cveca. Ljubav. JT me voli. Svaki cvet me voli. Voli me vise nego Tv. Umire u vazi i voli. Ta smrt u vazi ima smisla.
Ja ako se obesim nece biti uopste kao smrt ovoga cveca u vazi koju je JT naslikao. JT nikada ne bi naslikao mene obesenog o luster.
Ja obesen o luster je samo scena za depresivni evropski autorski film.
Ne volim evropski autorski film. Ne volim ni holivudske happy end filmove.
Voleo bih da napravim nesto kao JT.
Slabo sam osetio ovaj rokić. Idem do parka da uzmem jos koke sa drveta. Puknu cu se jos jedanputa.
Onda cu da vidim sta cu.
Ovo je nešto što sam rado pročitala.
Iskrenost i sadašnje vreme u tvojim postovima.
Osveženje.
Bobane, stvarno nisam ništa loše mislila sa prethodnim postom, naprotiv.
Stvarno mi je drago da se ovom čoveku počelo nešto dešavati mimo zamišljene linije laži..
Allways look at the bright side of Life!! There's allways Sunshine after the rain..
ako misliš da je pesma seljačka, lupaš...
ja slušam i brenu i cecu, čak ni ne mogu da zamislim noćni život bez narodnjaka. skoro sam uzela profi mikrofon da bih mogla da pevam narodnjake...
a s druge strane slušam i vayu con dios, dido, jascksona...idem i u operu, i to u trenerci i patikama...
prema tome - seljački je samo foliranje i laži...sve drugo je in.
ako sam promašila priču, tj ako nisi mislio na pesmu, onda jbg.
Bok Lela.....ne smem ja da pricam sa tobom.....mislim ti se javi ako hoces.....i ja sada vise nisam toliko orjentisan muzicki na odredjeni pravac....volim i aliciu kyes a desi mi se ponekad da otpevam i odsviram onu folk makedonsku -Ejjj da imam to sto nemam pa da kupim bel kon......ako znas.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=zKa3ANL0HlM[/youtube]
muzika je odredjena sa dva parametra a to su visina i trajanje+originalnost, osecajnost, snaga glasa, boja itd.itd. .......sta reci posle ovoga kako je ona to otpevala.....samo da se pokrijes......mada kada nesto tako savrseno uradis padas u zamku da nikada vise to ni sam ne mozes da ponovis....svaka cast....ja vezbam...vezbam ali.......salim se...
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
lela wrote:.idem i u operu, i to u trenerci i patikama...
.
e jbg. sad lelo... pa zna se da za operu postoji dress code.
ja na operu ne idem, ali znam da nije isto otići u kino i u operu. Kupiš li i kokice kad ideš u operu?
