Forum za podršku u oporavku

Netko...Dobrodošla!
Čudno,ali -lepo izabrane reči.....Hvala...

Pročitaj me....Pa nisam ja neko tamo-zlopamtilo,bilo-prošlo,..ljudi greše..i ja često pravim greške(niko nije savršen).
Ali,shvati- NISAM JA NIKAKAV HEROJ...niti za divljenje....nemoj se u životu diviti osobi koja ZNA da je sve svoje snove pogubila ... koja ne veruje u ljude ,ni u ljubav !

Divi se onima,koji i pored svih sranja koja prate čoveka u životu ,i dalje umeju da gledaju život OČIMA NEVINOG DETETA! To je za divljenje !

Ja sam to davno izgubila....

POZZZZ....

Hi,ja gledam ocima nevinog deteta ali ipak mi se nemoj diviti I nikada necu prestati da verujem u bolje sutra...

PDT_Love_07 PDT_Love_08 PDT_Love_27 PDT_Love_18

Draga Coko, vjerujem da si izgubila vjeru ne samo u ljubavi nego u mnogo čemu..... a to što ti se ja divim, možda i nije za divljenje kako ti kažeš, ali ja tim riječima želim da ti vratim pouzdanje, naravno ako je to moguće kod tebe.....a ja sam nekako uvjerena da je sve moguće pa i to, i drago mi je pravo što si prešla preko stvari koje sam ti ja nekako bezobrazno, ali ne i zlobno i namjerno nanjela, i ako je to sve tako glupo i ružno izgledalo sa moje nepromišljene, djetinjaste strane.......i ja sam nekako poput tebe, prestala da vjerujem u mnogo, mnogo stvari....ali sam sigurna da će to i kod tebe i kod mene sa vremenom doći na svoje i da ćemo vratiti izgubljeno samopouzdanje......ma vrijeme lječi sve....samo jebeno sporo prolazi da se sve to nekako vrati u normalu......ja bih nekako da preko noći dođe sve na svoje i da vratimo stari lijepi život, ali jebeno je vrijeme....nadam se da se slažeš samnom.....mila samo naprijed...... to ja sama sebi kažem........ pozzzzzzzzzzzzzz

Samopouzdanje...njega imam...nedostaje mi ,zapravo,onaj elan,kada kreneš da rešavaš stvari u svom životu-širom otvorenih očiju,sa osmehom na usnama i nadom u grudima.....ja,sam nekako otupela...znam svoj krajnji cilj,ZNAM da ću kad-tad stići do njega....ali mi je lakše da žmirim-da ne vidim u potpunosti svoju porodicu-koju više nemam,da od kuće koja mi je 7 god. bila dom vidim samo obrise kroz trepavice....suza nemam...i ne trebaju mi........,...a ,"osmeh na usnama"-to je samo grimasa -kisela i nekako "tudja"...uverljiva lažna gimasa....
Nada je jedino što nikad neću pustiti da nepovratom nestane-nju mi ni prokleti dop nije mogao uzeti...

Ali nemoj da misliš da sam depresivna,samo,ne lažem sebe,stvari koje mi se dešavaju-gledam racionalno-ali HLADNO...i baš ta "hladnoća" je ono što me buni..jer ne liči na "staru mene"...Ali sam shvatila-vraćanje u stanje pre dopa-je začarani krug,zato se otvorenog srca trudim da "upoznam novu sebe".....Ali to nema veze sa depresijom,niti tugom-to je samo novina za koju mi treba vremena da se naviknem.
Ne pokušavaj da "vratiš stari lepi život"-pokušaj da prihvatiš ovaj novi i učini ga što lepšim za svoje "sutra".
pozzz

"osmeh na usnama"-to je samo grimasa -kisela i nekako "tudja"...uverljiva lažna gimasa....

Osmeh na lice ti može izmamiti svako....,čak i ti ga možeš nametnuti sama sebi....ja u taj osmeh ne verujem baš toliko..!!!
A ako neko uspe da ti nasmeje oči....e to je već nešto....hm.... :smt049

Čitaš mi misliiiiii :smt057

......da,da,daaaaaaaaaaaa :smt045 :smt057

Coko, upravu si za vraćanje u stari život, ja to tako kažem, jer mi je taj stari život nekako bio normalan i cool....... naravno da trebam gledati na bolje sutra, hvala ti što si me podsjetila na to, i ja ovako tupa pa ne mogu ponekad trezveno razmošljati......ne osjećam se najbolje, svi u kući su nervozni i nadrkani i istresaju se na mene za svaku sitnicu, a ja u rasulu strogom, izvini što ti se ovako jadam, ali fakat nemam kome, jer mi se sve to izdešavalo prije par minuta, plačem i odoh se isplakati kao krava..... pozzzzz

Znam da ne voliš da te citiraju,ali moram-ne iz zle namere-

PROČITAJ ME wrote: ja ovako tupa pa ne mogu ponekad trezveno razmošljati...

Ovo nije prvi put da omalovažavaš sebe..Citirala sam te jer me je ova rečenica strašno potsetila na mene nekad davno,dok još nisam shvatila neke stvari...
..U redu je :goodman: ..normalno je da ponekad plačeš,da budeš tužna,ljuta...ALI MORAŠ NAUČITI DA VOLIŠ SEBE da bi te i drugi voleli.U ogledalu-SAMOJ SEBI trebaš biti lepa,jer to je tvoj život i trebaš ga voleti..Ne znam u kakvoj si sredini rasla,ali osećam to nepoverenje i nesigurnost prema samoj sebi.Ne dozvoli im da se istresaju na tebi,probaj sa onim: "Ne želim to da slušam!ZNAM da nisam kriva,pa zato istresajte nervozu negde drugde!"
Ja bih volela da ponekad mogu da se isplačem..jbg,čoveku bude bolje posle toga,ali nemoj nikome dozvoliti da se istresa na tebi,i nemoj SEBI dozvoliti (ako već do toga dodje)da te to toliko pogadja.
Nadam se da se ne ljutiš što sam bila ovako otvorena...prepoznajem onu tvoju rečenicu,jako dobro,i ovo je bilo iz najbolje namere.
Pozz i nemoj mi se izvinjavati,svi moramo nekom da se izjadamo,ok je...