COCAIN-postoji i ljepša strana života

[PROČITAJ ME]

...... hvala, hvala Yugo i draga prijateljice Zvrky.............ma vi ste oboje moji pravi iskreni prijatelji...... ljubim vas.................... evo sjedim sa dečkom, poželjela sam ga nismo se vidjeli nekih 10_ak dana auuuuuuuuuuuuu poludjela sam kad sam ga ugledala, od sreće i ljubavi...... trenutno uživam u ljubavnoj idili............. pozdrav za svu ekipu.......

[Davor 76]

evo ja sam te procitao i nemoj da budes tako depresivna jer znaj da nisi sama,na ovom sajtu,koliko sam ja primetio uglavnom su heroinski ovisnici ili bivsi ovisnici sto je mnogo gore od onoga sto si ti uzimala a to je kokain(makar je to moje misljenje a mnogi ce se sloziti).To je droga bogatasa a heroin je droga sirotinje,a i od kokaina se ne umire kao od heroina,eno pogledaj Mika Dzegera,ima 60 godina a smrce sigurno 30,pa skace kao lud po onoj bini,nemoj da ocajavas,ja mislim da situacija u kojoj si ti i nije toliko crna,veruj mi da je heroin mnogo vece zlo,mada i kokain nije za potcenjivanje,vrlo utice na psihu,ja ti od srca savetujem,da nadjes nekog dobrog psihijatra i da ides na seanse(obavezno sa nekim iz porodice)i bices ok,nemoj da si tuzna,mi smo uz tebe veliki pozzzzzz

Nije istina sta pises,iz osobnog iskustva ti mogu rec da kad se navuces na kokain propadas fizicki i pogotovo psihicki.Dobro ja sam se bol i to sa zutim i bijelim ali mogu ti rec da je psihicka kriza od kokaina jos gora nego od zutoga.Zato nesmije za bas podcjenit taj kokain a cesto se bas to dogodi.

[PROČITAJ ME]

......... Veče Davor 76...... ja ne znam drug šta sam ja napisala pa se ti samnom ne slažeš da nije istina, zaista nemam blage veze... jedino da se ja vratim na svoje početke pisanja ispovjesti, jer od tada se mnogo i dosta toga izdešavalo da više ništa ne znam............. iskreno rečeno....... Davor ja sam u tom periodu propala svakako i psihički i fizički, i dugo mi je trebalo da dođem sebi. i taman kada sam se rješila bijelih prahova, đavo mi nije dao mira pa sam sada na metadonskoj terapiji, već nekih skoro 2 mjeseca............... neku veću zikru od žutog nisam imala, mislim kratko sam se pucala žutim, ali u velikim, velikim količinama... i ja uopće nemam pojma od čega je ovaj moj organizam pa može da podnese tolike količine bilo kakve vrste droge.............. sjećam se jednom davno, sjedim ja sa starom ekipom, tada smo samo duvali, ubijali se od alkohola....... sjedili pored Neretve uz ogromnu vatru.......... nas tridesetak raje........ uvjek bi bile najmanje dvije gitare i sviralo se i pjevalo do zore............... i tako skoro svaku noć............... eh to su bili zlatni dani................... da sam samo ostala na tome kao ostatak ove jedne ekipe ......... ono biti i ostati stari đanki samo vutra i cuga............. ali ja sam uvjek imala najviše love, radila sam, ubijala se od posla...... i mic po mic....... krenula sam redom da sve isprobavam....... tada krenuše partiji...... bobe, spid.... furka daj samo brzine....... ma znate kako to već ide....................... i nikada nisam imala samo jedno društvo, ono tipa samo da snjima izlazim, ne, ne...... imala sam više različitih društava u koja sam uvjek dobro došla, uvjek su me zvali....... majke mi kada se samo sjetim pa mobilni mi nije prestajao zvoniti, em zbog mog posla, frizerskog, em zbog svakakve raje.... ono ej Jaco večeras smo tu i tu..... sjedimo kod tog jarana ili jaranice ajd dođi............ pa drugi poziv evo Alma napravila party kod sebe u stanu ajd dolazi.................. treći poziv..... ej mala gdje si..... evo nas na zaleđenom jezeru ajd dođi i kupi usput nešto pića........ itd...... da ne nabrajam. uglavnom sam uvjek bila u centru pažnje, ne htijući to...... ne glumeći nikakvu visinu......... jednostavno raja su me voljela ovakvu kakva jesam otkačenu do bola.............. ono pričali su mi, ma ništa bez Jace raja..... jer ja kada sjednem...... tada nastaje totalni lom...... nižem nesvjesno izvale za izvalom, koje meni često i nisu bile smješne a ostatak raje plače, kida se od smijeha...... onda uvjek sam prva započinjala pjevati, iako nemam neki glas da odmah kažem..... naravno takva sam jer nemam komplexa....... i usput ne gotivim kompleksaše............... za mene svaki čovjek po nečemu vrijedi, možda nije svjestan svojih kvaliteta.. i dešavalo se da ja baš tom ili toj iskomleksiranoj osobi ulijem jednom rečenicom tako jako povjerenje, da se istog momenta prenerazi.... to sam uvjek voljela raditi, sad se sjetih...... i sjetih se mnogo lijepih stvari koje vam svima želim večeras ispričati..... ono što nisam do sada................. a nadam se da bi neki i voljeli znati ... i tu moju drugu stranu života......... ajd odoh popiti kaficu sa roditeljima i burazerom. pa nastavljam........................

[PROČITAJ ME]

.............Ali sve u svemu sada kada saberem i sagledam svoj prijašnji život, ne mogu se nešto požaliti da je bio loš....... ali zato kada sam odlučila da se preselim kod dečka u Sarajevo i mahnito se zaljubila u njega....................... uhhhhhh jada moga kad se samo sjetim, a nerado se inače želim sjećati pojedinih stvari, događaja iz tog kobnog perioda života......................... ali jbg. to je bilo i hvala onom gore i završilo se............ na neki meni normalan način............. ono ljubav postoji, ali veza ne funkcioniše.. razumijete me.......... pa kako da nešto štima kada sam se bila navukla ko zadnja budaletina na kokain, spid, kristal, krek......... o alkoholu i tabletama da ne spominjem. to smatram u tom periodu da je bio kao popratni obavezni vitamin............... fuj, fuj.......... ali ja sam ludo voljela tog čovjeka, kao i on mene........... imali smo savršen odnos. sve. dok..... droga............. alkohol......... jebeni, prokleti ALKOHOL.............. nije učinilo svoje.... JEDNU VELIKU POMETNJU U KUĆI LJUBAVI KAKO SMO JE ZVALI............... ŽIVJELI SMO PODSVJESNO. PO RASPOLOŽENJIMA............... OD DANAS DO SUTRA U ZADNJE VRIJEME........................ bilo mi je sve, ama baš sve svejedno. samo mi je bilo u glavi, mojoj tada tako zaluđeno glupoj, da mi je samo što više koke, oči gladne, duša gladna vječito........ to više nije bio nikakav život............ počele su svakodnevne prepirke, pa malo po malo. velike jutarnje svađe...... ja sam počela sve češće iznenada padati u nesvjest............... jednom silazeći niz stepenice noseći punu tacnu staklenih čaša i velikih bokala................. mislim da od tada se sve to nekako počelo grozno i dešavati..a, da ja i dalje nisam bila svjesna............. onda sam totalno oglupila. ali bukvalno. jer sam zaboravljala neviđeno stvari.. pa jebo te meni parti u kući, 30 ljudi, ja se ne sjećam da je iko ušao u kuću....... uopće tih nekoliko velikih događaja u mojoj kući jednostavno ne postoji...... ni dan danas ja se toga ne sjećam... ne mogu se sjetiti da su se kod mene održavali tako ludo, dobri derneci............ i poslije ono raja priča kako je bilo dobro prošli četvrtak kod tebe, a ja ko tele nemam pojma šta je bilo, ko je bio, šta se radilo...... kako sam se ponašala................ pa sam se počela pravo bojati za sebe, zabrinuta. ma ko ne bi bio jbt.......... osvjetlila pola života............. fuj. e to mi je ono fakat pravo fuj................. pa sam par puta pitala dečka M. ono ej.... pa kako je bilo tebi na partiju, i na foru ga hvatala da mi barem nešto ispriča šta se ustvari dešavalo tu noć..... ono tipa. pa šta ono Lela uradi Dini....... ili tako nešto, ne sjećam se dobro.................. eh tada sam stvarno shvatila da sam odljepila, potražila pomoć kod neke doktorice koja me uputila na sastanke AN mislim na Koševu a ja nikada nisam otišla.......... šteta majke mi, a trebala sam.... propisala mi neke antidepresive i bruku nakvih tableta za smirenje, spavanje, koncentraciju.............. i sa tim tabletama i izolacijom od puna 4 mjeseca u kući uspjela sam se skinuti sa bjelih prahova. naravno morala sam promjeniti sredinu, što sam i učinila.... otišla sam od dečka koga sam još do nedavno voljela iz Sarajeva u svoj mali prelijepi grad.......... tako sam se jedino mogla i uspjela izvući............... DA BIH PAR MJESECI BILA SUPER, UDEBLJALA SE...... POPRAVILA PSIHIČKI MNOGO, POČELA RADITI SVOJ POSAO, DOBRO ZARAĐIVATI................... kad u mom više ne prelijepom............... nego lijepo usranom gradu zavladala kuga horsaša............. jebo te pa čitav grad nam je na horsu..................... i ja glupača kao što sam već napisala malo po malo zaglavim i tu i sada se jebem svaki dan jer idem na lječenje u Mostar. ali nema mi druge brate. nego izgurati i ovu metadonsku terapiju u moguće što kraćem roku, pa na blok nekoliko mjeseci................... samo ljudi da znate šta imam u cilju..... i na koji način sebi pomažem, i ljudi koji su uz mene me samo na ovakav način podržavaju............ izguraj sa metom i blokom.... onda ćeš biti ok..... SAMO SNAGOM VOLJE I RAZUMA........ AKO GA IMAŠ, KAŽU MI................. volim ih... sadašnjeg dečka mnogo poštujem pa ga tek onda volim... hm.. tačnije obožavam................ jer me on prvi nagovorio da idem da se lječim ovako kao što se lječim..... jer je on prošao kroz sve ovo kroz šta ja sada prolazim prvo met, pa blokovi i gledam ga sada ma anđeo od momka, koliko je jak i karakteran...... sada čekamo da se ja stabilizujem, izlječim do kraja....... a uz njega i hoću, jer mi stalno nešto sere, ma tačnije samo se boji da ne bih posrnula jer sam ja mnogo labilnija osoba nego on................... sreća moja što ga imam i što me trpi ovakvu bezobrazno, razmaženu djevojku.................... ne mogu reći da se i ja ne brinem za njega. jesam itekako da jesam. ali on je mnogo drugačiji od mene jer želi da ja stasam na noge da osnujemo porodicu, da rodim djecu........................ sada nam je to VELIKI CIL U ŽIVOTU..... i stim mislima u glavi ja putujem svako jutro u Mostar na terapiju............. i bude mi puno lakše............. jer sada želim da uspijem..... jer sada ponovno iskreno volim........... jer sada ne želim da upropastim život sa jednim divnim muškarcem kojem ću da djecu izrodim jednog dana.................................a taj dan će biti uskoro..... sada je samo da ja izguram, ovako kao do sada što herojski guram, radim, borim se.................... ljubi vas vaša hrabra Jaca...............

[goldy]

..

[skiptracer]

e, totalno te kapiram i želit ti sve naj naj naj bolje. Nemaš pojma koja je to neopisiva radost, dete. Ja imam devojčicu od 10 meseci. Ma, samo napred možes ti to! )))

[PROČITAJ ME]

.................. Veče goldy i skiptracer....... da goldy imam veoma jaku, tačnije čvrstu podršku roditelja, dečka, i nekolicinu prijatelja........ jer sam hvala onom gore svoje društvo svela na minimum... iskristalisala ga na lijep način, ono da nisam nigdje guzicom vrata zatvorila........... jer i to nekada mnogo znači u životu.. a ima mjesta gdje jesam i to namjerno, jer su nažalost pojedinci sami to tražili........ znate kako to već ide u narko društvu.......... a, isto tako ja i pored takvog narko društva, uvjek sam imala sasvim ok. i normalnih nam prijatelja, koji nisu imali ništa protiv što ja duvam i krkam tolike tablete i cugam.. jer su u biti ti pojedini prijatelji samo cugali s vremena na vrijeme......... a bogami nekada bi se i oni zalomili pa se ner bi trijeznili i po mjesec dana............ ali gudra im je totalno bila strana i sranje............... nisu mrzili narkiće. ali su se grozili na iglaše........... a kako ja nikada nisam imala dodira sa iglom tako da je meni samo to bilo strano ništa više. čak mi ni oni nisu bili strani, nego samo osobe _ljudi koji su izabrali da se na taj način gudriraju. ništa više...................... eh............. da kažem, da zaista imam želju da imam dijete....... samo sada moram da očistim truli zatrovani organizam i sve će biti uredu da rodim jednu malu bebaricu nama.............. to mi je san. jedan veliki san. koji vrlo lako mogu reći i nije tako daleko.................. ali samo znam da se moram i psihički srediti od gudre.. da bi bila dobra majka.. a ne često nervozna ili histerična majka. NE, NE TO TAKO NIKAKO NE ŽELIM... znam da me razumijete šta pričam, i nadam se da ne lupetam gluposti.................. ako jesam slobodno me prekinite i svi mi od reda recite svoje mišljenje. ja ne bježim ni od čega. šta više drago mi je kada mi neko piše i interesuje se za moja razmišljanja, želje i probleme.................... a ja ko i uvjek razmažena i sebična......... evo to mi ko u šali rekoše moji dragi nasmijani ukućani.. ma večeras sam ja na tapeti. predmet zabave.. ma kokad sam pogodna za ložu.... hahahaha tako kažu moji.... ali ponekad..... kada je dozvoljeno.... hahahahaha....... joj meni ovamo sada smiješno, a vama ne mogu tačno prenjeti čemu se smijemo. jer kada bih napisala to vama ne bi bilo ama baš nimalo smješno. ŠTETA... Skipi...... baš mi je drago što imaš djevojčicu.... mmmm.... mala medarica i slatkica ko da gledam, a ja obožavam malu djecu tj. bebe......... cmokni je jednom u male ručice za mene ... hoćeš.... od milja majke mi....... od kolegice Jace......................... i mila goldy hvala mnogo, jer zaista sada jesam hrabra..... želim i tebi istu istrajnost, jel,ono ako je nemaš još................ to ne znam jer te nisam mnogo čitala... ali hoću vjeruj mi pa da ti mogu malo više pisati..................... ljubim vas.... pozdrav za svu ekipu................. i novajlije.... samo pišite i hrabro....... ma može se sve ........................

[PROČITAJ ME]

................... Ćao ljudi ................ samo da vam se javim da sam živa i zdrava, i da u zadnje vrijeme nikako nemam vremena da budem na netu..... nažalost, da vas čitam i da pričamo. malo mi fali... ali obaveze su. obaveze................svako jutro žurim za Mostar po terapiju. u žurbi se vraćam............. kada dođem čekaju me kućanske nagomilane obaveze. pa na posao............ srećom nemam gazde iznad glave da mi popuje. pa onda pola sata gore pola gore............ to mi je velika izvlaka što sam sama sebi gazda.................. pa koliko god da zaradim sebi ih zaradim, ali opet za Mostar i nazad...... i plaćanje terapije. eh tu je i dečko. koji očekuje svaki minut da provede samnom. dok ja nisam u mogućnosti dok ne otpičim sebi zadato radno vrijeme. eh. jebi ga on se tu buni, i svakodnevne prepirke me izludiše. a volimo se ko volimo se. eh jbg i tu...... ma kakva je ova ljubav kada dečko ne razumije da ja moram raditi. a ne ko danas što mi je rekao. ma daj Jaco ajd zatvori i ajdmo kod tebe da se mazimo... ma i ja bih rado, vjeruj mi ostavila sve, bacila se njemu u zagrljaj i vodila ljubav do iznemoglosti... ali ja moram raditi i zarađivati............... a još me sada pritisli računi sa svih strana. da mi nije staraca . pa zaista ne znam majke mi šta bi........ puna sam kojekakvih nagomilanih problema. što velikih što sitnih........ ne znam ih ni razlikovati više..... SAMI JEBENI PROBLEMI......... pa budi dobar...... ma dobar al u kurcu................... sutra bih trebala kod doktora da porazgovaram.................. da mu kažem da mi počne davati terapiju na više dana. jer ovako više ne mogu.. mislim mogu jer moram.......... ali radije ću se zatvoriti u kuću 10 dana..... pa samo da mi propiše blok. i da sam više rahat......... ubi me putovanje svaki dan tamo_vamo radi jeb. čašice vode................ ubija psihički i fizički...... ponovno sam smršala............... majku mu............... et toliko od mene sada ..... budite mi dobri i zdravi. a, ja ću valjda nekako sve ovo izgurati...................... ljubim vas...............

[oci boje meda]

ajde Jaco, nemoj sad padat...glavu gore, kako si do sad tako i dalje guraj....jbg, sve je to mala cena za cistocu....i ti problemi, videces, polako, i resice se jedan po jedan...samo polako, ne mozes sve odjednom.....ajde drzi se, tu smo...

[YugoStar]

Vozdra J.
Naravno da ces izgurati,nisi ti levat neki da sjebes to sto imas.
Cuvaj mi se,pa se cujemo.