Forum za podršku u oporavku

..

heroinapg wrote:Dodji vamo na more, pa cu ti sredit da ti hlad naplacuju

:tonqe:
Lepe emocije budi ovo...

AnAna_mo wrote:Idiot
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=__Co6GAaXFw[/youtube]

pa ovo je do jaja!! umro od smeha!

@ 7474 - Jesi vidio budale? Nije mi jasno kako ga onaj stroj ne samelje!

Ej ljudi,danas sam nešto otkrila o sebi.
Skontala sam da sam posvađana s vremenom. Činjenica je da ne znam na sat na kazaljke, cijeli život gledam na digitalni sat, teletext ili na mobitel. I jako, užasno idiotski kasnim. Mislim sada. Prije kad bi trebala na šemu nacrtala bi se pet minuta prije. Topla voda, ha-ha.
Aj idem, opet kasnim.

Vrlo zabrinuto i uplašeno!
Da li ću uspeti ? Da li ću napokon biti zdrav i jak ?
Depra me već stigla, a imam svega ! Da li se toj mozak već oprostio od njega ? , jer ja mislim duboko u duši i srcu svom da jesam!

Zivot dobija smisao...
Pocinjem da volim sebe...
I pocinjem da prihvatam druge...

dete svemira wrote:Zivot dobija smisao...
Pocinjem da volim sebe...
I pocinjem da prihvatam druge...

Veliki zagrljaj ti saljem...
Hvala Dita...

osecam se...materijalno obezbedjeno

Eh danas...koliko sam želela da se uradim nije za priču...a kako se nedohvatljhve sile urotiše da ne uspem, više je smešno nego čudno.
Taman je kiša prestala a vetar duvao da "biće sve ok", fora koju sam popušila toliko puta da iskreno posumnjah u praktičnu primenu akumuliranog znanja.
Nije bilo vudda na chatu da mi kaže: "Evo da ti kaže tvoj bratko nešto. JEBEM LI TI SUNCE, KAKVE SU TI TO FORE?!",
Vlade, mog starog psihostabilizatora, nema već neko vreme...
I tako, nikog nema, a ja smišljam šta da kažem mužu, jer planiram otići daleko, na par sati, da se uradim, da se drogiram, da se sjebem. Čuj šta da kažem, htedoh reći - š ta da slažem, kad ne vredi ni lagati, sve fore zna...
Pa mislim sad, kad prošlo je, dobro da bar smišljah šta reći... Jer, ono nekad, ...prošlost pominjem..., javila bih se sa autoputa, oko S. Broda, i rekla samo da sam prsla i vidimo se kasnije...
Uto nazva i moj ćale...dobri otac osetio da mu mladunče pati...pa nakon priče sa mnom traži zeta. Da ga pita kako je, nema više razloga da priča o meni, da mu daje uputstva kako da postupi - ipak, nisam ja mašina, ja sam isto (opet) čovek. Ne znam šta da mislim, ne moram ništa reći. Ćutim. Ne trpim, ali... Ne verujem si ni dalje, jer ponekad za vrat si skočim...

Stvarno, ima dana kada čovek ne zna šta da radi. A i ta kiša tera na bad.
U svakom slučaju sve se, eto, dobro svršilo.
Pozdrav.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=bY4aWLtEy5g[/youtube]