Forum za podršku u oporavku

sanela wrote:

SuperSynthetic wrote:

AnAna_mo wrote:.....i Retro po treći put zaziva Boga.

Ooo pa to ima i onih koji u mojim pricama vide i nesto vise od pukog drogiranja i sexa. A jbg. neko ima sluha a neko mora napamet da uci. Ulepsala si mi dan Ana.

Ja nisam jedna od tvojih obožavateljica, pa samo da kažem da ima i nas. Čitam ih napreskok i vrlo rado bih cijelu temu obrisala, jer mi nikako nije normalno da neko ko je čist toliko uživa u pisanju o svijetu koji želi napustiti. Ti, dragi moj, i ako si čist, mislim da ništa, ali baš ništa nisi promijenio u svom odnosu prema narkomanskom životnom stilu i bez obzira na godine koje imaš vrlo si nezreo i još uvijek zaljubljen u cijelu furku oko droge. Tako da trebaš ti još pure pojesti da bi mogao govoriti o apstinenciji od drogiranja...
A moje mišljenje je da bi ti bilo puno efikasnije da se baviš svojom sadašnjošću nego što presipaš iz šupljeg u prazno evocirajući priče o sexanju na koki, pucanju u venu i ko zna čemu još. Baš me zanima o čemu pričaš na AN sastancima, ako na njih ideš... Ovo sve ovdje je mlaćenje prazne slame. A da pišeš iskreno, možda bi imao neke konkretne fajde, ovako se pitam da li ti zaista želiš pomoć?

Postujem tvoje mišljenje Sanela ali nemoj da se ljutiš, to je ipak samo tvoje mišljenje. Oko 50 dana sam čist i glupo se osecam da nekoga ubedjujem da li jesam ili nisam. To da trebam još pure pojesti ću prećutati jer ipak si ti ovde šef i gospodar proslosti i budućnosti ne ovom forumu tako da mi je bolje da ćutim.
Šta pričam na Anonimnim Narkomanima je anonimno.
Nisam rekao da mi za ovih 50 dana nije padalo na pamet da se uradim medjutim nikad mi to ne padne napamet dok pišem svoju ispovest.
Najviše mi dodje da se uradim kada kod ljudi koji su mnogo, mnogo duze cisti od mene prepoznam opsesivne obrasce ponasanja koji su nevezani za drogu. Takodje iste obrasce prepoznam i kod onih koji se nikada nisu drogirali. Naročito me pogodi kada kod sebe prepoznam te iste obrasce i onda mi dodje da se uradim jer mi ta opsesija deluje kao manje zlo. Ti drugi obrasci opsesivnog ponasanja su uglavnom kontrola i opsesivno ostvarivanje svoje moći nad drugima.
Dok pišem priče, želja da se uradim me u potpunosti prodje jer da budemo iskreni priče govore na jedan vrlo realan način o drogi i ličnostima narkomana tako da mogu samo da me udalje od ponovnog radjenja.

Baba Naca wrote:metlice moja pa ja te obozavam

sanela wrote:jer mi nikako nije normalno da neko ko je čist toliko uživa u pisanju o svijetu koji želi napustiti.

Potpisujem!
HUG, Sinteticki PDT_Love_18 Bakuta!!!

Ja kolko shvatam program, duhovno napredujemo onda kada smo fokusirani na sebe i ono sto mi radimo. Dok god manipulisemo i pokusavamo druge da naucimo i kontrolisemo..............
TV ima daljinac a comp ima miša pa svako sebi može da izabere sta će da cita.
Mene strašno nerviraju gomile smailija i ostalih kičerajsko šarenih faca koje neki stavljaju i jednostavno ih ne gledam.
Upravo pricam o ovom opsesivnom modelu ponasanja kod nekih nazovi cistih i treznih. E sad bi se uradio jebes mi sve kad ovo vidim pitam se dal cu i ja da postanem ovakav ako ostanem i dalje cist i dodje mi da se iz ovih stopa uradim.
HUG Baba

Dok pišem priče, želja da se uradim me u potpunosti prodje jer da budemo iskreni priče govore na jedan vrlo realan način o drogi i ličnostima narkomana tako da mogu samo da me udalje od ponovnog radjenja.

Ja dok citam tvoju pricu,najradije bih se uradio...Ono jest,da prica govori o realnosti droge,ali i o licnostima narkomana.Ako cemo pravo,rijetko ce koji narkoman u apstinenciji ostati ravnodusan kad procita tako detaljno opisivanje...Ali to mozemo prizivati i u svojim glavama,tako da...Postoji mis,...klik,...citam-ne citam(ja citam,jebi ga...zbog Hendrixa ,i eventualno sretnog kraja gdje Bog dominira )

vudd wrote: Ja dok citam tvoju pricu,najradije bih se uradio...

ama uradio bi se i on, samo filozofira...

SuperSynthetic wrote:Ja kolko shvatam program, duhovno napredujemo onda kada smo fokusirani na sebe i ono sto mi radimo. Dok god manipulisemo i pokusavamo druge da naucimo i kontrolisemo..............

Potpisujem!
Dajem sve od sebe da prihvatim sugestije koje su mi date kroz program, sastanke i rad na koracima,
a medju glavnima je ona: da se "manem" pricanja o bolesti, nego da se skoncentrisem na OPORAVAK.
Dakle, danas ne ulazim u kafanu, a pored apoteke okrecem glavu na drugu stranu!
A sto se tice mog duhovnog rasta, shvatanja i pojimanja Vise Sile, hvala braci iz reto centra.
Sorry za smajli.

Programskim jezikom receno:
Ne treba da zivimo u PROBLEMU, nego u RESENJU!

Baba Naca wrote:Programskim jezikom receno:
Ne treba da zivimo u PROBLEMU, nego u RESENJU!

Da, a ove priče baš su u skladu sa rješenjem

8) :axe: :butthead: :rolleyes: :rock: :tonqe: :drinkers: :drinkers: :finga: :vom:

vidimo se nekad negde u nekom filmu, gradu, planeti

Frka. Ritchie se oklembesio preko dvoseda.
Pokusavam da ga dignem ali nema sanse. Ne reaguje. Hvatam ga oko struka i pokusavam da ga uspravim. Strasno je otezao i Glava mu ide na jednu stranu a noge na drugu. Nema sanse da ga nateram da hoda.
Ne dise.
-Ritchie, Ritchie picka ti materina!! Ritchie!- urlam. Ne vredi.
Pustam ga na dvosed i on pada glavom napred. Kao vreca. Kao da je mrtav.
Namestam ga da sedi.
Lupam mu šamare. Oči su mu zatvorene.
- Ritchieee! Ritchiee!! Otvori oči! Open your eyes Ritchiee!- derem se i treskam ga.
Faca mu je bela kao kreč a usta plava kao mastilo.
Gotov je. Ne vredi. Najbolje da bežim.
Bianca je prestala da krklja.Vatam je za kosu i dižem joj glavu. Faca joj je u istoj belo plavoj boji smrti. Pustam joj glavu koja joj pada medju noge.
Gotovi su. Moram da palim. Ako me neko vidi najebao sam. Ja sam im dao dop. Palim odavde sto pre. Sva sreca da je hotel prazan i da nema gostiju. Idem dok slucajno neko nije naisao.
Grabim ranac sa poda. Moram brzo do parka da se popnem na drvo i pokupim svoju gudru i zdravo, dovidjenja, prijatno. Nema me vise. Nikada ovde nisam ni bio.
U tom trenutku mi pogled prelece preko Ritchijevog bubnja. Gledam mali plitki dobos i u glavi cujem onaj zvuk koji Ritchie uspeva da izvuce iz njega na neku cudnu foru. Ona krash cinela koju Ritchie lupa kao da je ride. Pedala koja skripi. Kao da me pita -ko ce mene sada da svira?-
Ma jebo razdrndani bubanj odoh, odoh.
Pogled mi pada i na beli stratocaster. Kao da me gleda. Gleda me u cudu i kao da mi kaze -ne ostavljaj nas-
Osecam da ga gitara voli. Osecam kao da dete gleda svoga oca koji umire a ne moze da mu pomogne.
Covece. Nece samo Ritchie umreti vec ceo njegov svet. Citav jedan mali svet ce nestati. I ova Bianca ce nestati.
Bacam ranac na patos i obaram Ritchija sa dvoseda na patos. Stavljam ga nekako u sedeci polozaj. Stojim iza njega i kolenima ga snazno pritiskam i udaram po gornjem delu ledja.
- Ajde Ritchi!! Ajde molim te Ritchi! Wake up, wake up!!- pokusavam da ga dozovem.
Trebao bih da mu roknem so u venu ali u panici nemam ideje ni gde da nadjem so ni nista.
Naslanjam ga na dvosed. Udaram mu samarcine.
- Ritchie! Probudi se covece! Probudi se!- Nalupao sam mu ko zna kolko samara. Vec mi je zao kolko ga krvnicki udaram.
- Jaooo Ritchie usta te jebem pokvarena! Probudi se pickurino! Ne radi mi to! ne radi mi to!- vec sam skroz pohisterisao.
Krecem pesnicama da ga udaram u grudi. Udaram i udaram.
U jednom trenutku cujem kako mu skripi u plućima. Udahnuo je.
- Ajde Ritchie! Ajde!!- udaram i dalje. Opet mrtva tisina. Ne pokazuje znake zivota.
Zvacu hitnu pomoc. Jedino jos ako oni uspeju da ga ozive.
Sedam na Biancin radni sto i uzimam slusalicu dok Ritchia sve vreme sutiram u rame. Ne znam koji broj da okrenem. Nikada nisam zvao hitnu pomoc ovde na Rodosu.
Sutiram ga. Opet cujem kako mu skripe pluca. Opet je udahnuo.
- Ritchie wake up Ritchie! Do you hear me? C'mon Ritchie.- Cujem kako mu skripi u plucima.
Prodisao je.
- C'mon Ritchie.- lupam mu samare.
- Look at me, look at me!- otvara oci i gleda me izgubljeno. Pojma nema sta je bilo.
- What to hell....?- gleda u Biancu i skace.
Dize joj glavu ali ona ne daje znake zivota. Hladno, bela plavicasta boja njene face govori da je zivot iz nje izasao.
- Ooo God! ooou God! No! No Gad please! Help me Retro help me! Hold her!- pomazem mu da je dignemo ali.....
Skroz je mrtva jbg. Dok je drzim ispod ruke osecam da je hladna.
-Put her down on the floor!- stavljamo je da lezi na patosu.
Ritchie joj skida bluzu i brus i pocinje da joj pritiska sakom iznad srca.
Uzasna scena. Njene onako oklembesene sise izlepljene fentanil flasterima i Ritchie koji pkusava da je ozivi.
Nekolko puta joj pritiska grudni kos a onda joj uduvava vazduh u usta. Opet pritiska pa duva, pritiska pa duva, opet i opet.
Trudi se Ritchie da je ozivi kao u filmovima. Ja bi pokusao da je udaram u grudi svom snagom ali vidim da tu nema leba. Mrtva je jbg.
Ritchie ne odustaje. Ponavlja masiranje pa usta na usta ponovo i ponovo. Nece da prihvati da je mrtva.
- Please God! Please don't let her go!- moli on Boga ali nema vajde. Zao mi ga je. Bas je voli.
Pada mi na pamet da jos jedino mozemo da probamo da joj roknemo so. Ali ona nema vene a i ko sada da joj daje so u one njene odvratne rupe na preponama. Jao covece. Uhhh.
Odlazim brzo u trpezariju i uzimam jedan slanik pun soli. Trčim do Biancinog stola na kome pise manager i vadim njen gan sa onom njenom ogromnom igletinom. Čupam klip i skidam iglu.
U gan sipam gomiletinu soli. Skoro pola gana.
Jurim u wc i preko te soli u ganu sipam vodu iz cesme. Muckam to tako izmedju palca i kaziprsta da se so rastvori. Namestam klip i stavljam onu njenu igletinu.
- You have to shoot her this.- pokazujem mu rastvor soli koji sam spremio u ganu.
- What is this!?- pita on.
- This is her only chance but we can try!- Ritchie me gleda sumnjicavao na trenutak i nastavlja da radi ozivljavanje koje je naucio ili na filmu ili je mozda zavrsio nekakav kurs za prvu pomoc.
- C'mon Retro c'mon man do it!!- pozuruje me.
- C'mon she is dying on us!- Ritchie bas zeli da je ozivi. Voli je. Osecam kako je bas voli i kako jednostavno nece da je pusti da ode.
Ali ona je već otisla jbg.
Gadno mi je da joj dajem ovu so u one njene rupe oko pičke i to sa ovom ogromnom iglom, mislim nikad to nisam radio a i jojj...... Mozda da on to uradi?
- C'mon Retro I'll do it and you continue to make CPR!- Hoce da joj ja dajem vestacko disanje a on da joj da so u rupu na preponi.
Uh to je jos gore. Gde da joj dajem vestacko disanje covece. Bolje da joj dam ovu so u preponu.
- I'll do it Ritchie! I'll shoot her!- pristajem da joj dam so sa kecom u tu rupu koja vodi ko zna gde.
Malo joj sirim noge. Vec je skroz hladna u picku materinu.
Ritchie je fanatički i dalje pritiska dlanom po grudima i duva joj vazduh u usta.
Onako mrtvoj noge joj se pomeraju u ritmu njegovog pritiskanja.
- Stop for the moment! I can not shoot her! Stop it!- kazem mu da prestane da je mrda jer moram da pogodim rupu na njenoj preponi.
Ritchie prestaje i gleda u mene sa puno nade. Kao da me moli da je ozivim. Vidim da mi veruje. Ima puno poverenje u mene. Isto kao kada mi je dao svog stratocastera da sviram. Tacno vidim kako se nada da cu ja i nju oziveti isto onako kao sto sam svirao njegovog stratocastera.
Ne zelim da izneverim Ritchija. Ne zelim da nestane njegov mali svet.
Beli stratocaster, razdrndani bubanj sa plitkim dobosom, Hey Joe, Ritchie i Bianca...Bianca.
Ulazim sa igletinom u rupu. Kao da ulazim u prazno. Pri kraju osecam pod iglom kao da sam probio neku membranu.
Probam malo da navucem i vidim kako u gan ulazi neka krv pomesana sa mehuricima vazduha. Jbg. bolje ne moze. Dajem joj svu onu so koju sam rastvorio u ganu.
Vadim iglu iz rupetine na Biancinoj preponi a Ritchie odmah nastavlja da je masira i uduvava vazduh u usta. Nastavlja tako jos nekoliko puta.
- C'mon hany! Don't leave me baby! Don't leave me!- puko je skroz. Lije gorke suze a glava mu pada na njen vrat. Prestaje da je pritiska po grudima i duva u usta.
- Beat it Ritchie.- guram ga u stranu i jbg. primenjujem ono sto sam naucio u ovakvim situacijama u Beogradu. Namestam je nekako da sedi na patosu naslonjena na dvosed i udaram je jedno 4 puta iz sve snage pesnicama u pluca.
Cini mi se da je malo pomakla glavu.
Razvaljujem joj dve strasne šamarčine a onda još dva puta u grudi još jače.
Počinje da krči. Krči i uzima vazduh a ne ispusta ga.
- Bianca! Bianca! Do you hear me Bianca!!- tresem je snazno. Otvara oci.
- Thank you God thank you.- plače Ritchie kao dete i grli je.
Bianca je normalno prodisala.