Forum za podršku u oporavku

ispravka...XIII

da,da virsle:)))
sandokan 8)
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=XE-f-Ng_cUA[/youtube]

Девојка – дрво сећања на Мому Капора

Скулптура од алуминијума красиће Аду Циганлију, коју је „академски сликар и наивни писац” обожавао


Девојка која се претвара у дрво са његовог цртежа „Дафне”, преобразиће се у скулптуру у зеленом амфитеатру облика потковице, на десној обали Саве на Ади Циганлији. Биће то обележје посвећено Моми Капору, познатом „академском сликару и наивном писцу” и највећем адаџији, које ће у априлу бити постављено код купатила „Београд”, на месту где пристају бродићи са посетиоцима са новобеоградске стране Саве.

juce sam bio na jednom super mestu,posle duzeg vremena.
Bas je bilo ok:)
I ljudi su bili super.
Osecao sam se kao nikad do sad.
Moracu da ponovim to ekšn.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=I3MuVNe_mhA[/youtube]

Ko je sebe napustio, oseća se izgubljenim i slabim. Što je od sebe udaljeniji, to je izgubljeniji, to slabiji. Da bi ojačao, neophodno je da se vrati sebi. Da bi se vratio sebi, neophodno je da sledi svoje unutrašnje putokaze. Tako dolazimo do onog od čega mnogi zaziru. Unutrašnji putokazi, naime, nisu ništa tajanstveno i mistično. Naprotiv, oni su deo našeg svakodnevnog iskustva. Previđamo ih jer ne želimo da ih vidimo. Prolazimo kraj njih, ne uočivši ih, jer okrećemo glavu.

Stvar je u tome da su ti putokazi načinjeni od straha, stida i bola. Naši strahovi, naši bolovi, naš stid nepogrešivo nas vode natrag, k nama samima.

Sebe se nismo odrekli dragovoljno. Sebe smo odbacili u nadi da ćemo se tako izbaviti straha, bola i stida. Pokušali smo da pronađemo spas u jednoj veštačkoj ličnosti. Bezuspešno.

Neophodno je da prođemo upravo kroz ono od čega bežimo kako bismo se vratili sebi, uspostavili ono izgubljeno unutrašnje jedinstvo koje nam daje pouzdanje, smisao i snagu.

Nije lako, ali vredi.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=MS_CLIF1h-o[/youtube]

Lek ume da bude gorak, ali leči.

Russian woman keeps armed robber as sex slave

"Frizerka iz Kaluge, grada u centralnoj Rusiji, zarobila je u podrumu razbojnika koji je pokušao da opljačka njen salon, nakon čega ga je silovala
tri dana.

Kako prenose ruski mediji http://life.ru/news/63330

...Javni tužilac je odlučio da podigne optužnice protiv oboje. Naoružani pljačkaš upao je u salon i tražio novac. U to vreme u salonu su bile dve frizerke i jedna mušterija. Ono što pljačkaš nije znao je da je jedna od frizerki bila regionalni prvak u tekvondu.
Devojka ga je jednim udarcem "zalepila za patos", a potom ga je odvukla u podrum i vezala za stolicu.
Koleginici i mušteriji rekla je da će kasnije pozvati policiju, ali to nje uradila. Posle radnog vremena sišla je u podrum, svukla pljačkaša, naterala ga da popije tri tablete Vijagre, da bi ga u naredna tri dana silovala više od deset puta. Čim je pušten na slobodu, užasnuti pljačkaš otišao je u policiju. Završio je u bolnici zbog povreda genitalija koje su navodno bile posledica višestrukog silovanja.
Frizerka je rekla da je mladić najveći deo priče izmislio. "Imali smo seks par puta i on je na to pristao. Redovno sam ga hranila, kupila sam mu nove farmerke, a čak sam mu dala i nešto novca kada je otišao", rekla je frizerka. Mladić je potvrdio da ga je frizerka dobro hranila, ali je ostao pri tvrdnji da ga je besomučno silovala."
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kftN5MjP2Fc[/youtube]

da,ddddddda, sad sam shvatio sta sam postovao...hahahha..

Najmučniji je život koji se živi bez cilja. Onaj koji se rutinski odrađuje. Natopljen dosadom, nagrizan prazninom, izjedan besmislom. Čovek je biće cilja.

Cilj usmerava naše živote, daje im punoću i smisao. Vodi nas i podstiče. Budi i usredsređuje naše snage.

Lišeni cilja, bivamo umrtvljeni. Postajemo potišteni i bezvoljni. Osećamo se izgubljenim i suvišnim. Ne znamo šta da započnemo ni sa sobom, ni sa drugima.

Mnogi misle da im nedostaje ovo ili ono, a zapravo im nedostaje cilj koji bi ih osmislio, ispunio, pokrenuo. Oni, zapravo, ni sami ne znaju za šta i zbog čega žive.

Imati ciljeve je od suštinske važnosti. Ali je od iste takve važnosti da sami sebi postavljamo ciljeve. Ne da idemo za tuđima, spolja nametnutim, jer ćemo se u tom slučaju svesti na robove koji se, otvoreno ili prikriveno, aktvino ili pasivno, bune protiv jarma u koji su upregnuti.

Biti biće cilja znači biti biće slobode. Vlastiti nas ciljevi čine slobodnim, tuđi nas porobljavaju. Vlastitim ciljevima hrlimo svim svojim bićem, ka tuđima se bezvoljno vučemo, duboko nezadovoljni sobom i onim što činimo.

U postavljanju ciljeva nije dobro ni da premašimo, ni da podbacimo. Neophodni su nam ciljevi koji odgovaraju našim mogućnostima. Ukoliko možemo više nego što hoćemo, ostajemo neostvareni, a naše neupotrebljene sposobnosti uzalud propadaju. Tada živimo tek delom svog bića.

Ukoliko hoćemo više nego što možemo, bivamo proganjani mučnim osećanjem nedoraslosti i manje vrednosti.

Besmisleno je, takođe, da se prisiljavamo i da od sebe tražimo nešto nam ne leži, samo zato da bismo se istakli, zadobili pohvale i priznanja. Sujeta je veoma rđav savetnik u postavljanju ciljeva. Zavodi nas na krivi put, na kome ćemo se sasvim sigurno izgubiti.

Da bismo postavili prave ciljeve, neophodna je mudrost, koja počiva na bliskosti sa sobom, na poznavanju sebe samog, na poznavanju sopstvenih sklonosti i sopstvenih mogućnosti.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=wDbrkPVQLvY[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kJz-k8bEZgo[/youtube]

Ljuti nas ukoliko nam ljudi ne ukazuju dovoljno poštovanja. Mađutim, često nam se čini da nas drugi ne poštoju jer zapravo ne poštujemo sami sebe. Uvažavanje koje očekujemo i zahtevamo do drugih ne može nadomestiti manjak samopoštovanja. Samopoštovanje je nezamenljivo. Njegov nedostatak ne mogu nadoknaditi svi surogati ovoga sveta. Ne pomažu tu priznanja, pohvale, potvrde, divljenje. Ne pomažu položaj, poznatost, omiljenost, slava, bogatstvo.

Što čovek manje poštuje sebe, to mu je neophodnije tuđe uvažavanje. Očajnički traži da ga drugi potvrde upravo zato što je na sebe zaboravio, sebe zapostavio.

Čovek bez samopoštovanja je gladan tuđe pažnje, tuđih pohvala, tuđeg divljenja. Guta ih proždrljivo, ali se tom hranom ne može zasititi. Postaje ovisnik kome su potrebne sve jače i jače doze. I koga zahvata užas kada mu je uskraćeno ono od čega zavisi.

Ljudi ulažu veliki napor da ostave povoljan utisak na druge, kako bi zadobili njihovo uvažavanje. Tako uludo rasipaju energiju.

Sa druge strane, izbegavaju da se pozabave samopoštovanjem. Izbegavaju da se te teme čak i ovlaš dotaknu. Često se pitaju - ceni li me taj i taj koliko zaslužujem? I vajkaju što ih odgovor ne zadovoljava. Ali će se veoma retko zapitati - poštujem li ja sebe?

To je jedno od onih ključnih pitanja, koja se samo prividno mogu zaobići.

Samopoštovanje i isprazna hvalisavost nemaju ničeg zajedničkog.

Hvalisavost je zasnovana na laži i opseni. Samopoštovanje se gradi na istini. Možemo obmanjivati sebe, uporno, tvrdoglavo. Ali nas to neće odvesti nigde drugde, do u ćorsokak.

TAKE A SHEET off YOUR FACE BOY,
ITS A BRAND NEW DAY...

Definitivno jedan od boljih tekstova koje sam u poslednje vreme procitao
hvala ti S. sineeeeee

hvala,bice jos interesantnih ,dobrih i poucnih stvari
pozdrav