Forum za podršku u oporavku

mila moja kako si mi,ne javljaš se? Kakva je prognoza,jesi li dobro?
Stavi sve sa strane sada i jebat ga pati kako znaš i umiješ ali nemoj odustajati.Dobro znaš što te čeka ako nastaviš.

gdje sam moja dejana neznam ni sama....sve si vidjela,netrebam ti ništa komentarisati dodatno.kako dani prolaze opet mi se sve vraća u glavu,nesanica,derpa,muke,tresem se kao na struji.....vraća mi se život....a pitam se koji će mi k. ako budem ovako živjela u nekim strahovima,fobijama.....zato ne volim biti čista....ne izlazi mi se vani,samo hodam ko idiot po kući.e sad,nakon moga staža...malo sam vremena bila čista pa i ne slutim kakva sam ja uopće osoba....očito neka puna fobija....sve što kontam uraditi neradim iz glupih razloga.....JA SAM PSIHIČKI OVISNIK...to je valjda istina...neka istina,ma kakva bila...bez pravdanja i okolišanja.....bolesna sam i neznam više gdje tražiti pomoć...muka mi je od psihića i njihovih glupih pitanja a da ne govorim o njihovim pristupima i blesavim pokretima glava...kao shvataju mene i ostale narkiće...a iz priloženog se da primjetiti da ih zaboli neka stvar....jutros mi je moja psih.rekla da sam se trebala davno roknuti ako sam znala da ću se tolike godine pucati....ma molim te...mislim šta sam ja prorok...sjaši ženo....napisala mi milijun recepata sve za smirenje....i idi kući nakljokaj se i spavaj....izgleda tako je najbolje...ukomiraj se i svi će da budu zadovoljni.

eee moja nadin...

fobije su ti od droge... zato si ih puna... stisni jebote.... bude prošlo al mora se izdržat.... i jači su pali....

Nadin,

Nakljokaj se i spavaj je u stvari odrzavanje, ali tebi je lakse da prevedes u svoju verziju kako bi mogla druge da optuzujes. Odrzavanje je sastavni deo svakog izlecenja...Sto se izlazaka iz kuce tice, nemoj se siliti ako ne moras da izlazis...Izadji sa nekim ako ti je tako lakse..meni iskreno posle tri godine nije svejedno da izadjem iz kuce, ali nateram se. To je stvar treninga, u pocetku sam BUKVALNO plakala kada moram da odem po cigare...fobije su strasne i panicne epizode koje nastaju u toku njih mogu da osudjuju samo ljudi koji nikada nisu doziveli tako nesto. E sada, meni je moj psiholog savetovao da idem napolje ali recimo gde nema tako puno ljudi koji bi mi stvorili paniku ili sta vec...pa postepeno. Btw, zato ti i sluze svi oni lekovi "nakljokaj se i spavaj" prvih 6 meseci nakon izlaska iz bolnice se ne secam maltene, ali i to je proslo. Moraju ti dati nesto da bi ti ubilo zelju za opijatima. Takodje sto se psihijatara tice, ako unapred osudjujes njihov rad takodje u samom startu stavljas zid izmedju tebe i terapeuta i smanjujes mogucnost da ti pomogne... To sto ti je rekla nije nista u odnosu na ono sto ce ti reci, ali moras biti spremna da prihvatis kritike. Oni pokusavaju da stvore autoritet, takodje ce te i provocirati da vide dokle idu tvoje granice izdrzljivosti, stpljenja, sve to ima svoje..Ne mozes posle svake kritike da kukas...razmisli o onome sto ti kazu, ponekada zvuci grubo ali tu ima istine. Nauci sebe da analiziras malo, a ne sve da bukvalizujes. Mislim da je u prevedenom znacenju - sto se lepo nisi ubila ako si htela toliko da se drogiras, mozda bilo i otkud SADA ta zelja za izlecenjem, koliko si ovaj put ozbiljna ili napisi na papir 15 razloga zasto zelim da se lecim...Spusti malo gard prema ljudima koji jedini mogu da ti pomognu i videces kako ce ici lakse...


Drzi se i budi uporna,

Pozz,


S.

Sonja wrote:Nadin,

Nakljokaj se i spavaj je u stvari odrzavanje, ali tebi je lakse da prevedes u svoju verziju kako bi mogla druge da optuzujes. Odrzavanje je sastavni deo svakog izlecenja...Sto se izlazaka iz kuce tice, nemoj se siliti ako ne moras da izlazis...Izadji sa nekim ako ti je tako lakse..meni iskreno posle tri godine nije svejedno da izadjem iz kuce, ali nateram se. To je stvar treninga, u pocetku sam BUKVALNO plakala kada moram da odem po cigare...fobije su strasne i panicne epizode koje nastaju u toku njih mogu da osudjuju samo ljudi koji nikada nisu doziveli tako nesto. E sada, meni je moj psiholog savetovao da idem napolje ali recimo gde nema tako puno ljudi koji bi mi stvorili paniku ili sta vec...pa postepeno. Btw, zato ti i sluze svi oni lekovi "nakljokaj se i spavaj" prvih 6 meseci nakon izlaska iz bolnice se ne secam maltene, ali i to je proslo. Moraju ti dati nesto da bi ti ubilo zelju za opijatima. Takodje sto se psihijatara tice, ako unapred osudjujes njihov rad takodje u samom startu stavljas zid izmedju tebe i terapeuta i smanjujes mogucnost da ti pomogne... To sto ti je rekla nije nista u odnosu na ono sto ce ti reci, ali moras biti spremna da prihvatis kritike. Oni pokusavaju da stvore autoritet, takodje ce te i provocirati da vide dokle idu tvoje granice izdrzljivosti, stpljenja, sve to ima svoje..Ne mozes posle svake kritike da kukas...razmisli o onome sto ti kazu, ponekada zvuci grubo ali tu ima istine. Nauci sebe da analiziras malo, a ne sve da bukvalizujes. Mislim da je u prevedenom znacenju - sto se lepo nisi ubila ako si htela toliko da se drogiras, mozda bilo i otkud SADA ta zelja za izlecenjem, koliko si ovaj put ozbiljna ili napisi na papir 15 razloga zasto zelim da se lecim...Spusti malo gard prema ljudima koji jedini mogu da ti pomognu i videces kako ce ici lakse...


Drzi se i budi uporna,

Pozz,


S.

Sonja svaka ti čast... post je odličan...sve govori...

Ili ovako kako ti je Sonja napisala ili jedan ozbiljan odlazak i pristup komuni...rijetko kad je i postojoalo triječe.jedan od 10'000.

momentalno nemam ni jedan razlog zbog kojeg bi se liječila,imam neku malu želju i to je neki pomak.postajem alergična na sve,na ljude,životrinje sve što se pokreće.i eto,to imam,alergiju i fobije.muka mi je od njih.a s njima i oid sebe.oproštajna davno prošla.a ja tek to skontala sinoć,posve neplanirano,naslutila sam .jao fleša.prenos skontao prenos.muka mi je i od jebenih prenosa.zbog svega toga želim biti dobra.možda će se netko ponositi samnom,čisto sumnjam ali tko zna.voljela bi da mogu zaplakati,ali nemogu.neku noć sam molila boga da zaplačem.i ništa.nema veze.idemo dalje...za iste pare.nitko živ ni mrtav mi više ne vjeruje.nemam pojma vjerujem li sama sebi.šta je ovo iluzija ili stvarnost.sve mi je isto postalo.jedno ili drugo ma svcejedno je.sasvim svejedno.kako me depresija pere po mozgu,šta je ovo.kao da sam 24h dnevno na nečijem sprovodu.

To su posledice Nadin...samo posledice koje osetis pre ili kasnije...sve ce proci... i dobro i lose...uvek prodje. Pocetna motivacija je dobra, ali ne idovoljna. Niko te nece voleti toliko zbog apstinencije, ne onoliko koliko ti mozes voleti i ceniti samu sebe. Sve si do sada radila zbog sebe, napravi i ovo zbog sebe. Normalno je da ne zelis da se lecis, normalno je i da priznas...To je sve deo bolesti...Najteze je kada te fizicka kriza smlati ko valjak, e onda ojacas, ocvrsnes i staje ti psiha...tu tek pocinje pravo lecenje....Pisi, placi, ne placi, preslazi stvari u ormaru ko debil nanovo i nanovo, samo ubijaj tu glupu prazninu. Znam o cemu govoris...znas li ti o cemu ti mi govorimo...


Drzi se..

S.

nadin wrote:možda će se netko ponositi samnom,čisto sumnjam ali tko zna.

Ja bih draga bila ponosna na tebe, ajde malo, malo, malkice VISE ZELJE...
ljubim te....komuna, a?
Znam, znam, sta ces opet da kazes, ali VREDI POKUSATI...
sve bi se nekako uklopilo, SIGURNO.

Nadam se da si dobro, a ako ti znace moje reci:
Ni ja sebe ne poznajem u stvari kakva sam stvarno, sada ovako skroz bez ista,
pa nekako guram vec tri ipo meseca...
eto upoznajemo se Naca-iluzija i Naca-stvarnost, jbg