Forum za podršku u oporavku

Netko...ubola si suštinu!
Raskorak...pozaljubljivaćemo se svi u tebe...Pazi!

Sad mogu da kucam...

Malo je falilo da Kazanova i starfucker danas skoči samom sebi u usta. Šta bi? Ništa, oko 15h me je probudio ortak iz Vranja koji je trenutno u Beogradu. Zvao čovek da me pita za šemu. Rekoh mu: "Nema ništa brate, pogubio sam sve kontakte, a i strejt sam." Kaže on meni: "Ma... ja imam nekog lika, al' ga nešto nema ceo dan... Nego... jel' imaš ti neku kintu?". Odgovorio sam mu: "Ma imam nekih 500 dinara. Aj' nazovi me ako bude nešto." Naravno, leptirići su odmah proradili u stomaku. Proradili su na istovetan način kao kada pomislim na onu devojčicu koja nije i neće biti moja.

I, tako... Prethodna tri sata otvaram pasijans, igram hearts, lupetam o Ekv-u po forumu, palim cigaru za cigarom... I čekam poziv. Pošto znam da čovek radi popodne, znam da od akcijanja neće biti ništa. Moraću da skrckam pare na neko opasno pijanstvo noćas. Kad već bubice neće iz glave, neka pare odu iz džepa.

Nešto mi nije prijatno sa samim sobom.

Nešto mi nije prijatno sa samim sobom.

-Ali nama je prijatno sa tobom,zato,daj ,se ne bedači,ok?!

heyy ne budi siguran.. mislis da je mala djevojcica procitala tvoje snove.. nije zato jer te ne poznaje.. mi te poznajemo.. mi koji se ovde borimo sa samima i sa drugima.. zato mi znamo tko si ti.. svaka tvoja rijec, sve je na mjestu... prezivi i ovaj sat jer opet dolazi novi koji ce te htjeti baciti na dno.. ja se zaljubljujem u tvoje pisanje svaki dan, tvoje misli i ponasanje... pozzzdrav od jos jedne skrivene SpisateljiceSnova....

Došao je i taj dan, prednovogodišnji maskenbal. Dan kada su svi lažno sretni i kada svako svakome uputi po neki lažni osmeh. Zašto bih se razlikovao od mase? I ja ću smisliti sebi neku super-glupu masku. Zadnji put kada sam tamo bio, maskirao sam se u penzionera. Karirana košulja, kravata, „šerif McLaud“ naočare i ceger sa hlebom i novinama. Pošto je tema bila mitologija, u skladu sa time sam na sebe nakačio kartonsku kutiju na kojoj sam napisao „mitologija predgrađa“. Sada je tema put oko sveta za jednu noć. Nešto se dvoumim između toga da budem crni čovek (obučen u crno i sa crnim kišobranom) ili Radomir Belaćević, legenda jeftinog filma sa ovih prostora (Tatin sin, Konobarica, Ne pušim više), a o njemu je snimljen i dokumentarac „Dečak iz Junkovca“. Volim trash ovih dana. Slava mu.

Sinoć bio sa ekipom u turističkom obilasku birtija. Sve bi bilo super, ali su se u jednoj od njih pojavili i neki mamlazi. Čak sam se i pobio! Mislim da ase nisam tukao 4-5 godina, te sam ovoga puta bio savetodavno telo. Ok, zadavao sam i poneki udarac kada su protivnici bili vidno ošamućeni. Sve u skladu sa viteštvom, naravno.

Pre nekoliko dana smo pratili ortaka i njegovog kuma (Nemca). Upravo dok sam se pitao šta li je sve to mogao odavde da ponese, on je povukao dršku i torba je zinula kao da je rasporena jednim potezom. Zove me da mu pomognem da premesti neke stvari u kesu. Vadimo i po betonu prostiremo: dve slike naivaca, mali pirotski tepih, nekoliko knjiga najprevođenijih domaćih pisaca, diskove sa starogradskim pesmama, šareni zlatiborski džemper, bakarni mlin za kafu, opanke, rakiju, kesu sa nekakvim lekovitim biljem… Putnici se zabavljaju razgledanjem simboličko – mozaičkog prikaza zemlje koja je, i bez suvenira, iz mnogo razloga nezaboravna.

Danas sve stoji.

Prođe još jedan maskenbal... tako dug, tako sličan prethodnim. Noćas sam priznao sebi nešto što sam odavno znao. Postao sam jako asocijalna osoba.

Večeras se niotkuda pojavila i ona. Da, pojavila se, ali se ja i dalje duboko uživljavam u ulogu Sirana De Beržeraka.

A, kakva je tek „neočekivana“ maskarada bila tamo! Otprilike tridesetak bolničarki, nekoliko duhova, jedan intelektualac u bade mantilu koji se iz petnih mu žila drao uz zvuke orijenta. Pojavio se i jedan Zoro:
- ’De si bre, Mare?
- ’De si ti, brate... Zoro?
- Pa to sam ja, Sima iz kraja! Hoćeš malo vina? – otkri mi svoj identitet Zoro, tj Sima. Vino nisam odbio.

Malo sam čavrljao i sa nekom devojkom:
- A zašto si ti toliko smoren?
- Ma nisam, to je samo deo mog performansa...
- Ahaaa, a čime se inače baviš?
- Ničim posebnim, šarmiram gospođe po gradskom prevozu.
- Ali, mi nismo u prevozu...
- Imaš pravo, nismo.
- ... a ni ja nisam gospođa!
- I to je tačno.
- Pa...?
- Ništa, ne uklapaš se u ciljnu grupu – zaključih ja.
- Aman, šta je tebi čoveče???
- Slušaj, otkriću ti jednu tajnu: Ja se zapravo plašim žena...
Uputila mi je jedan od onih pogleda koji bi valjda trebalo da znače „kretenu“, a zatim se uputila u nepoznatom pravcu.

Ah, da, zaboravio sam da Vam opišem svoju masku. Postoji nekoliko tumačenja: prvo je to da sam bio kralj džungle; kao drugo, predstavljao sam se kao Dilan Dog. Na kraju sam na pitanje o svojoj masci odgovarao da sam kreten. Ipak je bio u pravu pogled malopre pomenute cice. Elem, maska je izgledala tako što sam na sebe navukao neku bezveznu košulju, preko nje sako, za reverom stavio plastičnu ružu (kao predratni švaler), oko vrata maramu, na glavi maramu, a na ušima neke savršeno glupe cvikere.

Toliko mi je provod bio sjajan da me je u nekom momentu zaokupirao jedan „betonski“ mrav – lešinar, koji je nezasito grickao popadale insekte po dasci prozora. Odmah sam počeo da razmišljam o tome šta deli vasionu od tog mrava? Skoro ništa, malo razmišljanja o enciklopedijskoj definiciji vasione koja otprilike glasi da je vasiona ”skup svih ogromnih zvezdanih zajednica u neizmernom prostoru, nazvanih galaktičkim sistemima” do razmišljanja o sićušnom mravu koji klizi po dasci. Nevirao me je taj mrav. Da ga zgnječim? Dovoljno je da spustim prst… Poklopio sam ga palcem i on se skvrčio u zrnce maka. Dakle, šta deli vasionu od “betonskog”, sada već mrtvog mrava, do nedavno ustremljenog na jednog od poslednjih insekata na dasci? Opet skoro ništa: jedno skretanje misli na enciklopedijsku definiciju gde piše da je vasiona ”skup svih ogromnih zvezdanih zajednica u neizmernom prostoru, nazvanih galaktičkim sistemima”… Malo sutra to piše! Njuška mi je crvena kao paprika, a umesto definicije vasione sada stoji: ”Ne mešaj se budalo!”

Kroz glavu mi je jurilo još milion misli. Baš u trenutku kada mi je bilo žao mrava naletih na onog ortaka iz Vranja, onog sa kojim da se umalo istalim pre neki dan. Baš sjeb priču sam čuo od njega. Pričao mi je kako je letos ostao i bez šljake i bez prijatelja u ovom surovom gradu, i kako mu je rodbina okrenula leđa kada su mu bili najpotrebniji. Kaže da je po onih 100 stepeni spavao po parkovima, sa sve putnom torbom kraj njega. Sa sve krizom na grbači. Odvratno, ne bih to nikome poželeo.

Mnogo loših stvari se dešavalo ljudima oko mene. Mnogo loših stvari se dešavalo meni u prošlosti. Ja sad najzad želim da ih zaboravim.

Ala sam ispalio gomilu redova iz sebe, muka mi je da ih gledam. Gledam kroz prozor i shvatam da je svanulo. Treba malo i spavati, stoga laku noć.

Mnogo loših stvari se dešavalo meni u prošlosti. Ja sad najzad želim da ih zaboravim.

.."najzad..".....istina...i ja osećam isto...AL' ,jbg..ne da mi se.

najzad ostadoh pri cvrstoj odluci da cu se promijeniti i cesto puta prekrsila sam odluku za odlukom i sve ponovo dok me proslost proganjala, ustvari ja sama kao da sam zastajala da bi me ona stigla... napokon uzela sam cvrstu odluku koje se drzim cak i kad se proslost hvata za mnee.. kroz snijeznu oluju moramo proci.. cuvajte se i ne dopustite da vas zlo pokoleba.. sjetite se da poslije dolazi ono sto toliko dugo ocekujete kao i ja... kisssyyy

Ajd' pošto vlada praznično raspoloženje, da i ja ugrabim trenutak i da svima (unapred) čestitam. Dakle, budite dobri, pazite da Vas neko ne prevari i hvatajte trenutke. Naposletku, oni su najbitniji...

Pozdrav, i kucamo se dogodine

evo dodje nova godina,pa rekoh da se javim...red je red..
sve najbolje od srca raskorak,odusevljavas i mene -eto da znas!ljubim te!