Forum za podršku u oporavku

Sunce, popusti malo sa strahom, probaj uzivati u ovim trenucima...

prestravljen

INSOMNIRAN

Gle svemocnog... Tebe da muci insomnija. ma daj, bjezi...
Osecam se kull 8)

kull 8)

8)

BOBAN wrote:
Pa moje misljenje je da ne treba se vezati previse u smislu dubljeg ulaska u neciji zivot jer postoje recidivi koji vrlo lako mogu da odvedu u smrt.Kao drugo narkomani tj. mi smo otvoreni lazima neko se bori sa tim a neko ne.Sta bi bilo da tebi draga osoba jednog dana kaze"jebem ti vise ovu patnju" pored sve borbe i uzme skuva za overdose i to uradi.U nekom smislu dobro je dati lepu rec ohrabljenja ali to nije kljucni problem narkomana,problem je on sam.Sve je do njega.Koliko je ljudi proslo kroz ovaj forum odkad sam ja ovde i vise se ne javljaju...gde li su?To sto ljudi ne pisu trenutno na forumu je faza jer kad otopli ljudi provode vreme vise napolju a i prolece je zeznuto za recidive.Nekima je pomogao ovaj forum u smislu trazenja informacija.Hvala ti na zeljama i ja tebi zelim ugodan novi zivot.Boban

POTPISUJEM Bobane!!!...Nazalost....A ja....pa,neznam vise ni da li sam to 'ja'....nedostaje mi Maki strasno,uvek je znala da kaze ili napise pravu 'rec za mene'.........Nje nema vise,Ja nisam uspela da je odgovorim te veceri od tog Djavola u spricu...a ponadala sam se da jesam...

Neznam,cesto mi moj haoticni zivot prolazi kroz glavu,i dodje mi da vrisnem jer mi svi ljudi koje zavolim -odlaze..umiru..ili ih odvode.

Sory drustvo,danas nema ni ''P'' od vase -''Pozitivne'' lujke sa istoka...


Nedostajali ste mi.Pozz za sve!

malo sam uznemiren. idem danas na sastak u vezi posla. malo sam napet...

Sam

Pod utiskom sam jedne price koju zelim ,na kratko, podjeliti s vama:
Neki dan sjedim tako u drustvu djecka, za kojeg sam ranije cula da je bio narkoman...polako krene prica i on se otvori: isprica kako je to bilo u inostranstvu, da je poceo sa 14.godina, prosto ne znajuci u sta se upusta, a ulazio je u sve teze i teze dogadjaje...bilo je tu i kradja, zatvora, roditelji su ga pratili u podzemnim zeljeznicama, tragali, molili, plakali, prijetili...policija je stalno dolazila...Pokusao je uzimati metadon, ali s tim mu je bilo teze...Drogirao se osam godina (uspio je s djevojkom, s kojom je bio u shemi dobiti dijete-sad je to dijete kod bake, strankinje u inostranstvu, jer je djevojka u zatvoru)...na kraju dobio je izgon iz te drzave...Prekinuo je sam-kaze kad mu je bilo dosta svega, imao teske krize i bolove...prebolio...Sada je u svom gradu (roditelji su oboljeli)kaze da je cist pet godina i da mu droga ne pada na pamet, ali samo da ga boli sto mu roditelji jos uvijek ne vjeruju...
Djecko je sasvim OK i u trenutku sam pomislila da mi prica naucnu fantastiku, ali njegov stric, koji je sjedio s nama, je citavu njegovu pricu potvrdjivao...

Sve moze ziv covjek, samo kada to dovoljno zeli i hoce...