Forum za podršku u oporavku

malibogublatu wrote:i sto si duze cista sve si vise sama......

Hvala ti na ovoj genijalnoj misli... Istetoviracu je na guzici.

stvarno...genijalno ohrabrivanje.

Što ne povučeš roditelje ili brata u šetnju..ili kupi(ili uzmi mešanca) kučence- s njim je puno lakše..ne vidiš luzere okolo:)
Pozz..
Srećno
Probaj da crtaš, pevaš, sviraš, slušaš muziku, vajaš, gledaš vesele filmove, čitaš nešto smešno, nabavi nekog ljubimca-mačku, kucu, hrčka, papagaja, radi po kući...
Lagana šetnja je spas za raspoloženje..Krenuh par dana..potpuno druga osoba be

malibogublatu wrote:ti budi brutalna prema sebi i shvati da treba da rodis dete

Na jednoim guzu to, a na drugom ovo. Moze Vlado?

Čista poezija

Dragi moji...
Sinoć sam posetila set senki-svet o kome niko na planeti ne zna ništa 100 definitivno.Moja namera je bila da ostanem...Međutim,šta se desilio...
Počelo je kao rovac krajem dana...Počelo,i pored moje velike želje nisam umela da ga potisnem...
Naravno,uspela sam da stvorim(ako neko pita kako-jednostavno sam išla na kartu poverenja-ipak sam ja bila streit neko vreme)neke pare...Tada sam rekla sebi istinu...ono čega sam se jako bojala,ali prokletu realnost.
Ja ne želim da se radim,ne želim da ljudima oko mene nanosim zlo-ipak nisam dovoljno jaka da se borim protiv svojih demona...
Postojalo je jedno jedino rešenje...Odlučila sam da se overim.
Da-dobro ste pročitali-bila je to jaka i čvrsta odluka...
Nabavila sam dop otišla na neku livadu iza poslednjeg bloka-to su kilometri i kilometri visoke trave-poneki žbun i drvo.
Sela sam kraj jednog drveta,skuvala i roknula se-bio je to moj kraj.
Međutim-izgleda da ja ne mogu ni da umrem na miru...Neko me je pronašao tu-inače tu niko nikada ne prolazi-i ja se ne sećam te osobe.
Moje prvo sećanje su kola hitne pomoći...Onda sam ponovo zapala u nesvesno stanje.Moglo bi se reći da su se na wma pola noći borili za moj život(kada sam postala svesna počela sam da odbijam one silne infuzije i pokušala da izvadim iglu iz vrata(verovatno nisu mogli da me nađu na drugom mestu)-međutim tada su me vezali,i odvezali me tek kada sam prestala da se opirem...
U neko doba i moji su stigli...kasnije me odveli kući...
Eto-čak ni smrt nisam zaslužila.
Brat me sad mrzi i ne verujem da ćemo ikada opet progovoriti,a ja se pitam jedino-Bože zašto mi nisi dozvolio da ih oslobodim muka...ZAŠTO?!

neznam pepeljugo sta da ti na ovo kazem...jebiga.

Prvi put ti pisem, a citam redovno

Pa hajde i nakon ovog kazi kako nema vise sile koja ti je dala jos jednu sansu da sve ispravis...jednostavno, NIJE TI SUDJENO DA UMRES KAO NARKOMAN

vozdra pepljugo majkemi neznam sta da ti kazem osim jesili normalna pa sta radis to sebi.naravno da ces ti sad da pomislis ko sam ja da te osudujem ili bilo sta da ti kazem,naravno ja te licno i ne poznajem ali sam citao tvoje postove i8 vidim da si ok djevojka i vjeruj d sam se pravo sjebao kad sam procitao ovaj post.pa nisam se nadao da ces poslije svega pokusati da dignes ruku na sebe majke mi si mi sjebala ali pravo, moze neko da misli da je suplja ali to je tako majke mi.ok necu ti vise pametovati samo se nadam da ces to zabvoraviti i krenuti dalje.ja ti zelim sve naj naj i znam da ti to mozes drzim ti fige pepeljugo javise i veliki pozdrav iz suncanog sarajeva. :supz:

Hvala Bogu i onome ko te je pronasao!!!
Meni je stalo do tebe, kao i svim ovim ljudima ovde.
Ljubim te puuuuuuuuuuuuuuuuno, a sada polako........ispocetka......
Glavu gore, lepotice Babina!