Forum za podršku u oporavku

aaaahahahah...stvarno ste..

b

ajde fino se provedi...more je provod more su koke i to...

ja idem u sljedeci petak...jedva cekam...

vvv

Lepo od tebe shto si nam se vratio... vidno raspolozeniji... Mogu ti reci da si nedostajao radnickoj klasi!!
Svaka chast na nastavku apstinencije od ... i na nabavci navigacionog sistema GPS ako sam dobro shvatio poentu!!! Ako nisam izvinjavam se mladoj dami... tebi ne... ti si trebao i tih 6 dana da ostanes... ali kapiram da ti je nedostala frka, posao, ekipa sa foruma... !?
kladionica ti sigurno nije nedostajala... ima valjda i u HN neka...

bbb

Borac se vratio

Ja sam neki dan razmisljala kako bi bilo kad bi kuci (na odmoru) srela neke stare prijatelje jos od perioda prije dopa. da li bi isla na cugu s njima ili mozda di vani i skuzila sam da ne zelim nikoga vidjeti, ni sa kime pricati, ni sa kime ici vani, ni na pica ni na nista. Onda sam se pitala da li je to normalno i da li sam ja posve normalna i zasto i dalje ne zelim imati kontakt ni sa kime. Jucer sam saznala da ce dan prije mene doci moja sestricna i njezin brat iz Beograda koje nisam vidjela a skoro 20 godina i to mi je bilo drago cuti, da ce nam kuca opet biti puna i da sam nasla musku zrtvu da radi rostilj. Onda je druga pomisao bila da se nadam da ona nije too mcuh smajl i pozitivna osoba koja ce me vaditi iz ovog mog stanja u kojem jesam. Mogu si zamisliti da ujutro svi skupa pijemo kavu, da nam radim tosteve za dorucak, nesto lijepo navecer skuham, da idemo svaki dan na more, mozda i na veceru ali oni ce sigurno htjeti i izaci van. I tu dolazi problem...Ici van, u neki klub, vijdeti te face na necemu, pa makar i na cugi a ja hocu-necu moram biti ok, sta ako mi dodje neki film pa narucim neku cugu ili me uhvati ono ludilo da hocu nesto ili se pak ponasam kao baba i lagano ljuljam u nekom kutu s casom soka u ruci? Shvacam da su drugi od mene uvijek nesto ocekivali, neku akciju, olesivanje, sredjivanje, carobnu lovu dok su svi tapija itd. To je sad jako daleko od mene i ne zelim nista takvo, nego samo biti ako je moguce neprimijetna i ostavljena na miru.

Vlado sorry pokvari ti temu svojim kukanjem ali ajde, baciti cu to na hormone

Pravo da ti kazem doVla, kod mene se malo pomalo strasti stishavaju, cela situacija koja je do pre nedelju dana lichila na neki vashar ili sabor trubacha u Guchi (koja pochinje uzgred 10. avgusta) polako ulazi u neke normalne tokove "normalnog" zivota...
Joe je super, ima 15 meseci, 11 kg, obdanishte, vidja tatu sredom i subotom, uziva u mazenju i pazenju... zaista gotivan klinac, ne shto je pljunuta slika mene, nego shto je dobrica pitoma...
Zaista je rano i razmishljati o ponovnom dobrovoljnom odlasku u okove mrachnog zivota... ups! brachnog... tako da ne znam nishta na tu temu...
Implant se dosta dobro prilagodio svom novom telu... i sad kao i svaki parazitski oblik zivota ispushta sokove u svog domacina. Ovoga puta ga je doca smestio malo dublje nego onaj drugi shto ga je samo nezno smestio ispod koze... (citaj: ovaj kasapin mi je pocepao unutrashnje organe do bubrega gurajuci filter cigare... covek je kopao i kopao, ko da je neki rudnik nashao...) I ko za onu stvar, od dana ugradnje sledecih 10, do skidanja konaca, napolju je bila ona paklena vrucina... onih 450 stepeni. A ja sa rupom u stomaku nesmem ni da mrdnem... pa sam se bio bash ulenjio... namakao sam i jedanaesti kg telesne tezine za ovih 3 meseca i neshto jache dana. I tako...

hhh

ccc