Forum za podršku u oporavku

Fortuna wrote: ↑Tue Jul 19, 2016 10:22 pm

zeleni wrote: uvek mi je u glavi nadežda mandeljštam koja postavlja jedno sasvim pošteno pitanje - gde to pa piše da u životu moramo da budemo srećni?

Apsolutna sreća ne postoji to nam je svima jasno. Proživljavamo manje ili više teške situacije i trenutke očekujući kratkotrajne srećne događaje koji se sporadično, s vremena na vrijeme dešavaju. I upravo tako bih definisala život. Koliko je srećnih na ovom svijetu??? Suština je u subjektivnom doživljaju, neko je presrećan zbog mrvica koje mu život daje, a neko s druge strane, nikada neće biti srećan, ma koliko imao, šta radio, gdje i s kim bio! Okreni-obrni, uglavnom je sve na nama samima i na ličnom poimanju stvari...

To me podseti na vic...
Pita neobrazovan i neučen čovek, ali sav srećan, lika koji je parkirao Poršea: "Je li, kakav je auto, valja li to čemu? Ja vozim Yuga".
Ovaj vlasnik Poršea se zaprepastio, odgovara mu: "Pa odličan auto, jedan od boljih u svetu, kakvo je to pitanje?"
Ovaj vlasnik Yuga ga pogleda onako u neverici i reče: "Dobro, jarane ako ti tako veliš, ja ne bi rek'o da je tako, slabo ga narod kupuje.

Sve je stvar gledišta...i sreća i nesreća...

P.S. Jedina istinska nesreća, pisali su mnogi, filozofi, pisci i svi se slažu u jednom: ako si star, sam, siromašan i bolestan.

Znači, nema dalje. U tom slučaju filozofi opravdavaju i samoubistvo (čitala sam Analize filozofije samoubistva, od svih filozofa, jedini Platon je bio za to da se trpi život do kraja).

Opet...šta ako je neko zlostavljan a nema gde da ode i nema ko da mu/njoj pomogne?

E onda ljudi beže mentalno.

Prvo u filmove, knjige... kasnije...znate...

Okruženje je zajebana stvar. Mislim da 80% "sreće" zavisi od okruženja. Počevši od roditelja, brata, sestre pa drkoši u školi, pa drkoši na poslu...e, to je sudbina.