Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
Neću dok ne počnu da me plaćaju
Primetila sam porast posećenosti foruma, dok sam aktivno pisala, oko 80 ljudi je bilo online, što se, mislim, nije desilo bar 3 godine.
Nastaviću. Sad imam neke obaveze a i stalno mi se spava, verovatno zbog vrućine.
Imam fizičke probleme, bolesti i neprijatnosti od kojih se ne umire a dosadne su i mora se kod doktora, prvo me psihijatar uputi u Dom zdravlja, kod "mog izabranog" lekara, koji crni "izabran", samo gledaju da zbrzaju i da se reše problema, za privatnika nemam para, a i da imam ne znam da li bih dala, onda "izabrani doktor" napiše uput za specijalistu i sve to se odigrava u državnim ustanovama, na primer, kod kardiologa sam čekala 5 sati, evo i slovima: PET a nije ništa bolje ni kod ginekologa, minimum tri sata.
Sad bih mogla da pišem o tome da ne umem da dam mito...nekako mi glupo, ne umem, bukvalno ne umem - bivši narkoman ne ume da podmiti nekoga, pa to je šou, nekada mi je to bila svakodnevica.
Nastaviću.
"Pametnom čoveku je gotovo sve smešno; mudrome gotovo ništa."
J. V. Gete (1749 - 1832)
Izdržala sam relativno lako ovih 24 dana u zatvorskoj bolnici, jer sam već bila u sličnoj situaciji.
Kada sam prvi put osuđena na zatvorsku kaznu, robijala sam u takozvanom D- odeljenju CZ u Beogradu. Na 6 meseci.
To je bio blok sa 4 sobe, 3 za nas narkomane i još jedna za fizički bolesne, što su došle ili sa slobode ili iz KPZ Požarevac.
Na svim sobama su bila vrata (možda je čudno što to pominjem - da neko ne bi zamislio rešetke kao u filmovima) a rešetke na početku hodnika.
Pored 4 sobe postojala je i TV sala, a wc sa tušem je bio, pretpostavljate - zajednički.
U svakom trenutku smo mogle pod tuš ili u TV salu, bilo je dozvoljeno i da idemo jedne kod drugih po sobama - što se kaže "banja" za robijanje u CZ- u. Jebiga, to je koliko dobro, toliko i loše, jer pomisliš da je zatvor pičkin dim pa kad izađeš, napraviš najopuštenije opet neko sranje, a teško da će te opet poslati u CZ, ideš sledeći put pravo u pakao, KPZ Požarevac. Pričaću vam i o tome, ali kasnije.
Sada sam napravila digresiju zbog ludnice, u CZ se taj blok zove "ekspertiza" i odmah je do D odeljenja, tako da smo mogle da kroz rešetke dodajemo cigarete jadnicama koje su tamo uglavnom stvarno lude ali čovek ne može a da ih ne žali, kada zna njihovu životnu priču.
Bila je jedna žena, oko 50 godina iz jednog sela koju su svi zvali "Učiteljica". Ne znam da li je iko, uključujući i komandirice pamtio njeno ime, a ona je bila poznata i po tome što je odbila da izađe iz ludnice kad su pre 20 godina hteli da je puste.
"Učiteljica" je bila, dok je bila devojka, najlepša u svom selu i prema deci je bila dobra. Šta da kažem, a ne želim da preteram u hvaljenju jer je ne znam. Bila je ok, to je ono što je sigurno.
Kada je bila proslava male mature, pet momaka iz 8. razreda su je ščepali, pijani seljaci i odvukli u noć gde su je satima naizmenično silovali i prebijali.
Kada su se konačno umorili, samo su je ostavili tu i otišli.
Ona, kada je malo došla sebi, prvo je otišla da vidi da li su silovatelji još uvek tu. Bili su. Veselili se, pili i pevali...Učiteljica je otišla kući po pušku, vratila se na maturu i svu petoricu ubila. Kažu da je bio masakr. Na suđenju je izjavila da se ne kaje.
"Pametnom čoveku je gotovo sve smešno; mudrome gotovo ništa."
J. V. Gete (1749 - 1832)
Nešto sad razmišljam, gde je, ustvari ludnica, napolju, među "normalnim svetom" kad normalni odbijaju da izađu napolje?
To povezujem i sa nama, narkomanima, i mi smo na svoj način bežali od tog "normalnog".
Nismo mogli da izdržimo.
Kažu da smo "slabi".
U svakom slučaju, evo baš na ovom forumu pročitala sam šta su ljudi pisali, i ne znam da li smo slabi ili samo previše inteligentni za sopstveno dobro? Ko god se "izdvojio iz stada", razmišljao svojom glavom na neki način je najebao, bila to droga, kocka, alkohol...(ili samo pričanje istine?)
Jesmo, bežali smo. Ali ostaje pitanje od koga i zašto?
"Pametnom čoveku je gotovo sve smešno; mudrome gotovo ništa."
J. V. Gete (1749 - 1832)
