Forum za podršku u oporavku

narcohimno wrote:

Modesty wrote: Sječam se u komu,jedna druga mi je rekla:imaš par cipela i nosiš ih,u međuvremenu jedna cipela ti napukne i počne da te žulja svaki kamenčić na koji staneš(gledam to napuknuće kao naš problem) ako ti to ne prihvatiš,nego skineš cipelu i baciš je,opet će te žuljati i bosti sa svih strana....nego je potrebno,uzeti tu cipelu,uzeti je u svoje ruke(sagledati i prihvatiti problem) jer tek tako možeš da je popraviš i zakrpiš.(riješiš problem)
.

O SHUSTERI CELOG SVETA...UJEDINITE SE!!!
veoma zanimljiva filozofija,nema sta...sad znam kako da sredim zivot,hvala ti Mod

nama na čemu narko....tu sam ja uvijek za one koji žele nešto napravit jer i sama pravim te korake......zajedno smo jači

jbga ja sam ni vamo ni tamo sto se tice ove teme...sto se mene licno tice, evidentno je postojala neka anomalija u mojoj psihi, cim sam uopste pocela da eksperimentisem sa gudrom...znaci nesto nije bilo u dure od samoga pocetka...ali isto tako mislim da su bioloske promjene na receptorima imale uticaj na neku formu transformacije licnosti...a i sam nacin zivota i situacije u koje se stavljas, moraju ostaviti neki trag jbga...pa dovoljno je da uporedim sopstveni rukopis iz tog perioda...
mislim, ja sam svjesna da sam jedini krivac za svoj problem i ispala bih zesci pakshu kada bih rekla "ah to nisam bila ja, to je bio dop"...ipak JA sam ta koja je donijela odluku da ga uzmem...

sopstveni rukopis

Zono, ja sam tako sitno, pored ostalog pisala...A i ja se lomim, al ipak sam bila bolesna.
Bojane, nisam ponosna na to. Bar ne ja . A cijenim sto se postujes zbog toga, al ne bih ti nikada pozeljela da sebe postjes opet zbog toga. Ima bezbroj stvari zbog kojih mozes.Znas i sam?

ne poštuje on sebe što je bio to što je bio,nego zbog ovoga što je sad........tako i ja osječam u kontekstu:ne stidim se onoga što sam bila zbog ovogaa što sam sad i što ću teg postati......malo,jako malo njih uspije i to je vrijedno poštovanja i divljenja.

Modesty, isto sam mislila.Hvala na pojasnjenju. Znas kako se upetljam ponekad cesto

nema na čemu draga tu sam ja uvijek da izađem u susret