Forum za podršku u oporavku

ej,Zona za sta tio citas Inetligenciju...

hehehe da mi poraste mozak.

Iskustvo me naucilo da ono sto se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugima. Sebe mozes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, tesko izrecivim osjecajem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bjezi u omaglicu, u opijenost koja ne trazi smisao. Drugima je neophodna tacna rijec, zato je trazis, osjecas da je negdje u tebi, i lovis je, nju ili njenu sjenku, perpoznajes je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocne da shvata. Slusalac je kao babica, u teskom porodjaju rijeci. Ili nesto jos vaznija. Ako taj 2. zeli da razumije.

«Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumljivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cenio, ne po onom što vrede, već po onom što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo 60 sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore i kako bih uživao u sladoledu od čokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao se potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu i čekao da izgreje Sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica. Bože moj, kada bih imao jedan komadić života. Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim, da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih podučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi... Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću nažalost početi da umirem...»

Gabriel Garcia Marquez

Ako mi zapadne cast da budem zrtva, a budem mogao da biram cija cu zrtva biti, voleo bih da budem Srpska zrtva.
Samo Srbi i neki drugi sloveni, koje nisam tako pazljivo kao Srbe proucavao, imaju prema zrtvi ljudski,human i lirski odnos.
Nemci zaboravljaju zrtve. u Francuskoj biti zrtva znaci biti nespretan.
Svedjani smatraju da je biti zrtva znak privitizma. Englezi su tu stvar obavili u tami srednjeg veka. Velike sile smatraju da je nepristojno to raditi kod kuce. Svajcarci to odbijaju. Italijanima je to smijesno.

...Srbi su moji favoriti...

Zato sto sam i ja Srbin, pa ta stvar ostaje nekako medju nama, postaje prisna, prijateljska i topla. Kad Srbin Srbinu smjesti to se pamti,pripoveda,oplakuje! I Djelat i zrtva ostaju u tamnim prostorima smrti nekako zbratimljeni,nerazlucni,besmrtni. Kao Vozd Milos i Vozd Crni Djordje i mnogi od njih manji primjeri.
Uvek je tako bivalo: Jedan je Srbin malo mrtav zato sto ga je drugi srbin malo ubio! Laka im je bila srpska zemlja,vesela im bil Srpska pesma,obojici!
Dusa je Srpska pokajnicka,a oci srpske bogate suzama.
A biti ozenjen, opevan i oplakan, to je navise sto jedan mrtav covek moze doziviti.
A, ako ne bude imao tu cast?
Nikom nista.
Zivecemo pa ko duze!
I tako ziv i u zivotu i tu se moze, neko manje neko vise , biti zrtvom.
I tu su Srbi moji favoriti.
Ako budem odbacen, Srbi ce me najdalje odbaciti,
ako budem ponizen, Srbi ce me najvise poniziti,
moze da se vreda ko hoce, ja u svoje imam najvise poverenja!

PONEKAD JE TESKO BITI SRBIN, PONEKAD CASNO ALI NIKAD DOSADNO..

uzni duhovi i melanholici su cesto mislioci i heroji, ali retko ljubavnici.Zene
vole samo veseljake koji ih zasmejavaju i iznenadjuju.Zena mrzi coveka koji
je smesan,ali uziva u coveku koji joj sve drugo napravi smesnom.
Zena je nosilac
radosti, i ne ceni nego ono sto zraci i razdragava.Za nju vise vredi covek
duhovit nego dubok, a vise blistav nego duhovit.Zena voli lezerne ljude jer joj
oni prastaju njene lezernosti i radoznalosti:i voli porocne, jer se zene daju za
porok a ne za vrlinu.Njih plasi vrlina koliko i um,jer um covekov zena smatra
za lukavstvo i za svirepo oruzje prema zeni.Voli beznacajna ceretala,jer je za-
dovoljna varoskim spletkama,uziva u ulicnim hronikama.Zena se ne sluzi lazi
da napadne,nego da se odbrani.Nikad ne pitajte zenu da vam kaze nesto iz
svoje proslosti.Nijedna nevoli da ima proslost,niti joj daje kakvu cenu,a ako je
i krije to nije da bi je sacuvala za sebe,nego da vas ne izgubi.Zena voli coveka
dok joj veruje.I onda kad ga ne voli ona trazi da joj ipak veruje.Kad je ne
drzite za dobru,ona veruje da je vise ne drzite ni za lepu.A njoj nije dovoljno
ni da izgleda lepa,nego hoce da bude jedino lepa.Zena je dobra samo kad
voli, ali kad voli onda je visa od coveka......vredi koliko voli.


Jovan Ducic