Forum za podršku u oporavku

Devojcica ima 15 godina .... udrite je u glavu sto pre i sto jace ....iako se u biti provlaci to da je ono sto je uradila i radi dobro i hrabro .....jedna stvar me jako interesuje, Viola cemu taj stav osude za nekog ko se obratio za savet , poslusao ga...... i ako smem da primetim nije neophodno seci krila koja jos nisu uzletela, ima onih koji sacuvaju svoja petnaestogodisnja krila i kasnije , cak ih i koriste..........

Viola,
Istina je da ovako dok čitam neke ispovijesti mi se čini ful zanimljivo i to bih sve volila proživit. Većinom su to one koje su završile dobro, i tog sam svjesna. Znam, znam da to ne bi trebao bit moj stav i znam da tako i svemu odmažem al uvijek dobijem takav dojam dok čitam te priče. Al to sad nije tema.
Ne zamišljam si Brusa Vilisa i kompaniju. Istina je da sam očekivala da će mi bar ono fala reć il neš. (Tj, zahvalili su mi se i to onaj prvi dan kad sam kod njih došla, al sam mislila na onaj drugi put)
E da, i to da mi je najveći problem taj da sumljam i to. Prvo, nije da sumljam nego znam. I nije najveći, al mi je do njega dosta stalo i nije da sam ravnodušna prema tom svem. Pa cijeli život (samo 15-16 god) se znamo i on je jedini koji baš sve zna, zato mi je i stalo. Nekako mi se čini glupo samo stajat sa strane i šutit. Nije mi uspjelo kaj sam naumila i sad gledam dal da se miješam dalje. Vidim da mi svi kažete da ne trebam više ništa radit, da sam svoje odradila. Vjerojatno i imate većinom pravo i razmišljam u tom smjeru. A ja njega često vidim ovak prije/poslije škole i vidim da neće ostat na ovom, skompat ćemo se opet. Osim ako ja u njegovom životu više ništa ne predstavljam, a tolko nije baš doguro.
I da, da ne bi bilo da bajke pričam oko njegovih staraca. Sad mi tako mi se čini dok gledam ovaj topic. Rekla sam da su strogi. Zapravo, stara mu je nesigurna u sebe i nikad ni jednu odluku sama nije donjela (al stvarno mislim ni jednu, makar i ne ostavlja baš takav dojam kad ju pogledaš ovak) nego se uvijek konzultira sa njegovim starim koji zna bit debil. Na poslu ga hvale i govore da je super i voli imat sve pod kontrolom i takav je doma al zna neki put bit nadrkan oko sitnica. Napravi cijelu strku oko tog i onda radi gluposti.
I da, da ne bi bilo da sam ja cijeli dan izdeprimirana, da sam tolko u bedu, pogođena..Mislim..Znala sam ja (kolko-tolko u zadnje vrijeme) cijelu situaciju i prije još kroz ovih par godina u kojima se ovo događalo. A na forumu sam uglavnom navećer, a navećer mi se uvijek sve skupi i baš mi sve zna izgledat koma tako da su moji postovi djelomično i pod utjecajem toga.
Hvala svima još jednom.

Pozdrav svima, Adrijana, najpre da nesto pojasnimo, daleko bilo da ja osudjujem devojcicu od 15 godina zbog toga sto zeli da pomogne! To je lepa osobina, pomaganje i sve, ali ljudi su takvi da ti se cesto kada hoces da im pomognes to vrati po glavi! A mislim da nije fer da ohrabrujemo devojcicu od 15 godina da nosi teret druge porodice na svojim ledjima!! Da je u pitanju brat, ili tako neko, rekla bih joj da natera roditelje da ga vode kod lekara, na 15 ispitivanja ako treba... Ovde je u pitanju maloletni decak iz druge porodice, njen vrsnjak, za cija prava, ugled, status u drustvu su odgovorni njegovi roditelji (kojima je, koliko sam ja shvatila, veoma stalo do tog prestiza u drustvu!). I sad, kako moze da prodje dobronamerna devojcica koja se umesa u sve to, bez zastite svojih roditelja (podsecam, da je ona sama samcijata bila u njihovoj kuci!)? Pa, kao bos po trnju. Oni nisu ludi da dozvole da cela skola i grad prica o njihovom prljavom vesu, i verujem, da imaju nacine da stite family name. Da li je neko razmisljao sta bi takva jedna porodica mogla da uradi ovoj devojcici? Najpre, da je diskredituju, svima da kazu da je lazljivica, mozda se i zaljubila u njihovog sina pa sad izmislja?, ko zna sta ona radi, mozda se ona drogira, pa nabedjuje na njega? i tako dalje, repertoar je neiscrpan. Ako neko misli da jedna dobra devojcica treba da bude gurnuta u sve to, slobodno, samo vi nju savetujte da ide i u policiju da ga prijavi, i na televiziju ako treba, a sta ce se njoj nakon toga dogoditi, who cares?

Eetfuk, jos jednom izvini ako sam te necim povredila, ja tvog druga ne poznajem, samo ti znas koliko si vezana za njega, i sta ste sve prosli. Ipak, ti si mlada devojka/ jos u sustini devojcica, mnogo toga lepog ce ti se tek dogoditi, velike ljubavi, razocarenja, uspesi, i sve to ide nekim svojim tokom. MOzda ce tvoj drug nastaviti da raste sa tobom, a mozda ce otici u nekom drugom, losem pravcu, to sve ne zavisi od tebe, vec od njega i njegovih. Ti si svoj zadatak sa njim zavrsila, i sad je sve na njima. Jedino ako oni krenu na neku sistemsku terapiju (u Beogradu to, ja mislim, tako ide), pa tebe oni pozovu kao saradnika u lecenju, to je vec nesto drugo, tada pomazi koliko god zelis, jer bi to onda bilo pod nadzorom strucnih lica, i ti bi bila zasticena.
Sustina moje poruke je bila da ako i izgubis njega kao prijatelja, pa, pojavice se neko drugi, treci, ko ce ti biti isto tako znacajan u zivotu. Ja ti saljem puno poljubaca, i molim te ne ljuti se, zaista mislim da si uradila sve (i vise cak!) sto je bilo potrebno.
POzzzdrav,
Tvoja Viola

Moram da priznam da se potpuno slazem sa violinim zadnjim postom.

Sa zadnjim mogu i ja donekle da se slozim, ali isto tako mislim da je neuporedivo vrednija i bitnija najmanja mogucnost da se decakova okolina(mislim na roditelje) upozna sa problemom, od toga da li ce biti "iznet njihov prljav ves u javnost".

Nazalost realnost je vrlo cesto drugacija i najcesca reakcija zavisnikove okoline je upravo sakrivanje svega sto se sakriti da ........

pozdrav

OK, nije baš sve tako sad kako se čini. Pošto smo mi jako dobri prijatelji i naši se roditelji isto poznaju i nije baš da su oni meni nešto mogli napravit dok sam ja bila kod njih.
Mislim da je vrijeme da kažem da ja s njim stvarno imam nešto posebno i ne mogu to tek tako zamijenit il sam tak otić. Ako ima nešto, bilo šta kaj bi ja sad mogla napravit, napravila bi to. Teško mi je palo što se nismo ovih zadnjih pola godine nismo tolko viđali, a i on je reko da je ni njemu nije bilo baš bajno kad smo onaj dan u parkiću kod škole pričali. Ja još uvijek nosim onu narukvicu šta smo si jedan drugom dali za Božić 2005. Nisam ju skinula od tad. Nije ni on. Mislim da je sad malo jasnije zašto ja bi htjela odustat i samo gledat sa strane. Al me nekako u tom tješi to da znam da će se on meni sigurno javit, ak ne ja njemu.. Ajme ovo sad zvuči užasno patetično.. Samo sam htjela malo pojasnit naš odnos.
A predobro je ovo bilo da bi bilo istinito i dulje trajalo...
Ne znam zašto sad ovo šaljem. Ja ovo sad previše doživljavam ko neki kraj našeg druženja il ne znam kaj..Ma..Nisam svoja danas. Danas mi je dan kad mi je sve nizbrdo otišlo. Ne sve, al puno toga. Samo sam htjela reć da imam jake emocije prema njemu i da mi nije jasno zašto se ja ne bi s njim sad trebala više ćut il išta više poduzimat.
I da, zovem se Ines (:

nemoj previše uzimati k srcu sve šta ti drugi kažu.... dobro si napravila... iz ljubavi... to je bitno... da ti je savijest čista

Mmmmm..Oprostite na postu gore, malo sam se zanjela
Ma sva sam zbunjena danas. Baš mi je danas dan D bio. Pustit ću ja to sve na miru..
Ma...Bah.
Hvala, još jednom.

Cekaj malo, Ines, pa, ako vam se roditelji poznaju, zasto se nisi prvo poverila tvojima, i zamolila tvoju mamu da poprica sa njegovom i kaze sta misli da je problem? Zar ti to nije bilo najjednostavnije, kad se vec znaju?
No, kako god, niko ti ne kaze da se ne vidjas s njim, nego samo da se ne upetljavas u ono sto ne znas kao da posle otpetljas! Znas kako kazu, put do pakla je poplocan dobrim namerama.... Eto, toliko stvarno vec postajem jako dosadna, a i vec je kasno, vreme je da se skinem sa neta. Pozdrav, i ako ti bude frka oko svega nije lose da popricas sa nekim dobrim psihologom, oni su strucnjaci za te stvari koje te muce. Meni se cini da je on za tebe malkice vise od druga, zar ne? Laku noc i lepo spavaj

A mislim da nije fer da ohrabrujemo devojcicu od 15 godina da nosi teret druge porodice na svojim ledjima!!

Viola ja mislim da je niko od nas nije savetovao da kako ti kažeš nosi teret druge porodice na svojim ledjima!
Čak su svi postovi ovde govorili o tome da ona to treba da kaže njegovim roditeljima jer samo oni mogu da mu pomognu, da ona nikako ne rešava taj problem sama!

Devojčica se javila za pomoć, uplašena, zbunjena...sa saznanjem da je joj je drug sa kojim se celog života druži u veklim problemu i na početku pakla sa drogom!
Šta smo trebali da joj kažemo?
Zažmuri na jedno oko, pravi se da se ništa ne dešava, pobegni...okreni mu ledja...
Ne verujem da bi nas poslušala...
Nemoj me samo pogrešno shvatiti, ja mislim da je ona uradila pravu stvar, rekla je njegovim roditeljima, a sad je na njima sve ostalo, da li oni hoće da prihvate istinu ili ne...
Ona je svoje uradila i sad treba da se drži po starni...