Forum za podršku u oporavku

ne to nije jedini put da me povredio,desilo se joz neznam ni koliko puta i svaki put isto.onda pred kraj skole skontam da sam trudna.neznam sta da radim,neznam ni sta ce biti sa bebom ako je rodim,mislim dali ce biti ok.i kazemo i njegovim i mojim,i a sam htela da abortiram,ma nisam mogla,oni svi srecni,a u meni hiljadu misli,sukoba..plasila sam se.al ajde,stanem sa svim,ponekad popusim dzoint i to je sve.on konacno zavrsio fax,i poceo da radi,ja upisala.svadba,tralala,i rodim ja bebu.dusica moja,tako sladak i mali,mislila sam HVALA BOGU DA JE SVE OK,nikad vise necu nista uzeti.al malo sutra........

Ti si se sestro nadozivljavala sranjaaaaaa brdo.............i majke ti da i dalje razmisljas o dopu posle svega??........ma dajjjjjj.......zaboravi i voli dete svoje drago.........

posle mesec dana,nova godina,sta cemo gde cemo,ma nigde,aj sedimo kuci.i tako stize paketic i pozdrav or ortaka iz bg.a unutra iznenadjenje,ekseri.kako sam ih videla odma promenila misljenje.a da zaboravila sam,moj muz je u medjuvremenu otiso u vojsku i tad za ng je doso,neznam ni ja sto.posle skoro godinu dana bez kserova,kakav rad,celu noc sam lezala i gledala kosicu moje bebe kako se pomera ko milion glistica,a lamperija ide u krug kao gusenice od tenka,ma divno,dva dana nisam spavala,cak mi nije bilo ni zao kad je on sutradan se vratio u vojsku.i tako sve cesce,ali ipak retko,smo uzimali,ja nisam mogla da dodjem do necega,ipak smo ziveli kod njegovih,a on u vojsci.

i konacno vrati se on iz vojske,opet pocne da radi,ja dajem ispite,i preselimo se u svoj stan.......
sloboda,moze da dodje ko oce,pogotovo ko netreba..
dolazi mi drugarica iz banja luke,puna dopa,kesa eksera,brzine,svasta,a mi danima sedimo pricamo,nespavamo uopste,tada sam jos uvek i posvecivala svom detetu vreme.i ode ona,a mi,navukli se ko stoka,ne toliko fizicki koliko psihicki.i odemo na more,a tamo njegova kuma,opet isto,jednom se zamalo nisam udavila koliko sam bila drogirana i neispavana.medjutim,natera me nesto da dodjem sebi,kakvi smo bili izgubimo dete.jos uvek bebu,srecom sve je bilo ok.vratimo se kuci,ali,nema nista,svaki dan se svadjamo,ja hocu da idem kod mame,a bice mi isto,svejedno.setam po kuci predjem kilometre,izadjem na ulicu,ko ludak,svadjam se sa svima.ma psiha otisla u zaborav,a zdrav razum mi vrati samo sin i to i on sve redje..

u medjuvremenu,kad je moja beba napunila god,i ja sam pocela da sljakam.e tu sam vec shvatila da imam ogroman problem,samo sam ja mislila da cu ga jedino dopom resiti.radili smo dop kad god smo imali para,a sve cesce i kad nismo,danima sam razmisljala samo o tome kako da ga nabavimo da imamo uvek,i polako,prvo smo prodali sve zlatno sto smo imali,a zatim sve vrednije,a onda jedno jutro sam se probudila sva ugroznici,isprepadana, i ljuta,a morala na poso.odem tamo,a zikra me pici,posvadjam se sa seficom,jebem joj sve pospisku(i bila je kucka)i dam otkaz,dodjem kuci,okrenem ortaka i konacno se sredim.sacekam svog muzica,nadjem opare u medjuvremenu,uzmem nesto od mame,nesto od njegovih,skinem sa sinove stedne knjizice sve,i zapalimo za bg kod ortaka koji je vec godinama dilovao,sad vec i mnogo vece kolicine,uzmemo dvaes grama,i vratimo se sa ciljem da cemo mi to da izdilujemo,da ce biti i za nas i dacemo povratiti novac za sledecu turu.tu pocinje zacarani krug.

u pocetku kad smo vec poceli sa sljakom ,mislim veleprodajom,nikad nisam mislila o tome da bi moglo doci do rvorze,ali paranoja uzela pod svoje,pa smo umesto normalnih sto do kuce isli precicama od 300 km,sa puta.pa mali grad sve se zna,policija je redovno patrolirala ispred nase zgrade,pandur je i danju i nocu stajao,bas smo im bili trn u oku....

auu,komsinice...sopas teme samo tako.

opasan si.hehe.
a jeste,ali to je tek pocetak,ni do razrade nisam stigla,ali par meseci me nesto cima nesto,svasta i nemam volje za pisanjem biografije trenutno,pa tako po malo nesto dodam.

Kako si uz sva ta sranja uspjela davati ispite?

lako,nemoj da probas,jednostavno,verovatno griza savesti.ustvari ne verovatno vec sigurno.
a i kad se uradis imas volje za sve,sve ti je lakse i bolje.