Forum za podršku u oporavku

uvekza wrote:odbacujes svoju narkomansku proslost, kao potpuno pogresnu, tj. ne izvlacis nista pozitivno iz cele te price.

Haj mi, molim te, navedi pozitivne stvari koje si ti izvukao iz svoje narkomanske priče. Fakat me interesuje....

Ja ne želim da imam ništa zajedničko, ni pozitivno, ni negativno sa nekim kao što je Ivica. Da imalo razmišljaš, shvatio bi poruku priče. Da, tog Ivicu su nazvali narkomanom i odmah prosudili da je droga motiv ubistva rođenog oca, dok je momak ko zna kakav psiho, ali time su i mene, i tebe gurnuli u isti koš sa njim!
Za šta se ti boriš Uvekza? Protiv diskriminacije narkomana? Želeo bi da možeš motati džoint u kafiću, šmrknuti red belo-red zeleno?! Pokazati kako si "poseban" jer pripadaš kasti drugačijih? Možda to tako deluje u pubertetu, u osnovnoj školi, kasnije već postaje ofucano i mučno!U mom detinjstvu, glavni frajeri su pušili za vreme odmora u školskom dvorištu, a oni naročito smeli su impresionirali nas, klinke time što se nisu libili pred profesorima da zadrže cigaretu u ustima. Kasnije mi to nije bilo ni simpatično, a ni znak nekog bunta protiv sveta odraslih, jer sam shvatila da je u pitanju bila nekultura i nepoštovanje, što znači nedostatak domaćeg vaspitanja!
Veruj mi da moj svet ima mnogo bogatiji kolorit od tvog, a da ne govorim o iskustvu koje nemaš! Ja sam u tvom svetu bila, ti u mojem nisi, a možda nikada i nećeš (daj Bože)! Ne znam šta bih kao pozitivno i lepo izdvojila za sve godine moje narkomanije?! Mnogo brzo se zaboravi sve ono što je bilo lepo, kad ostavi za sobom pustoš, jad, bolest i bedu! Možda bi pozitivno sećanje bilo to što je moj muž na heroinu bio divan čovek, interesantan, pričljiv, duhovit, omiljen u društvu?! No, nakon toga bi nastupali sve duži periodi kada bi ga šizofreno ponašanje i paranoja, držali takvim intezitetom da više nije mogao da podnese iščekivanje sledećeg napada!Možda bi trebali njega da pitamo zašto je izabrao smrt umesto narkomanije, kad mu je bilo tako dobro?