Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 8:46 pm
Dobro, i sta sa tim?
Zanima me zasto je to bitno? Kazes ne dizes sebe iznad drugih, a uporno opravdavas svoje postupke..
Forum za podršku u oporavku
forum.narkomanija.ba
https://forum.narkomanija.ba/
O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Page 288 of 717
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 8:49 pm
Zanima me zasto je to bitno? Kazes ne dizes sebe iznad drugih, a uporno opravdavas svoje postupke..
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 8:52 pm
Ama ne dizem bre, samo kazem kako je bilo. Ono je jednostavno bilo netancno sto si napisala da nisam bio strejt 18-19 godina, nisam bio strejter, to je druga stvar, ali nisam bio ni konstantno pod gasom 18-19 godina. Eto.
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 8:55 pm
Tacno, ja lupila!StopBup wrote: ↑Sun Jan 05, 2020 8:52 pmAma ne dizem bre, samo kazem kako je bilo. Ono je jednostavno bilo netancno sto si napisala da nisam bio strejt 18-19 godina, nisam bio strejter, to je druga stvar, ali nisam bio ni konstantno pod gasom 18-19 godina. Eto.
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 8:58 pm
Idem, dok mi nisi digla tlak, hahahhaxxxana wrote: ↑Sun Jan 05, 2020 8:55 pmTacno, ja lupila!
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 9:25 pm
Auuuu ala smo svi redom tvrdoglavi!
Svi smo tvrdoglavi na svoj nacin, ja za seroquel, lika letos, xana za psihoterapiju... da ne nabrajam dalje:) i niko nikoga nije poslusao nego tek kad se opecemo onda shvatimo, tako je isto i sa Stopicem
Pozitivno u svemu ovom je cinjenica da je odlucio ici na psihoterapiju i potraziti strucnu pomoc, pa da se nadamo da ce tamo saznati da ipak treba ozbiljnije pristupiti problemu nego do sada!
Ono sto je alarmantno u celoj prici je majka! Uspeo je da ubedi roditelje da mu treba pomoc. Da li se ovde radi o guranju problema pod tepih, neznanju ili strahu? totalna disfunkcionalnost! Ja kada sam mojima rekla da mi treba pomoc - zaplakali od srece i potrudili se da idu sami na terapije da bi bili bolje upoznati sa mojim problemom i kako mu pristupiti.
Stopicu, ne verujem da je iko od nas bio narkoman tipa kristine iz mi deca sa k zoo, sada su vremena drugacija, ne moras spavati po parkovima da bi se reklo evo ga dotakla je dno! Dno sam dotakla kada sam znala da ne mogu funkcionisati bez moje doze! Imala sam brdo love, fantastican posao normalno drustvo i dilera. Ali tatu i mamu nikada prevariti ne mozes! Moji su hvala bogu imali snagu da se suoce sa mojim problemom bez da ih je zanimalo sta ce ko iz familije reci ili naseg okruzenja, zapravo bolelo ih je dupe za druge bitna sam im bila ja!
Ja sam bila godinama cista posle heroina, i zavozam se tako dva tri vikenda, cetvrti vikend zaredjam celu narednu nedelju i gotovo! Uzmem tada jos nepoznat bup i ostanem na njemu 9 godina i to samo zbog toga sto sam se povremeno cascavala. Pa ti sam odluci da li je to malo, nedovoljno, dovoljno ili mnogo!
Xanci kako je kod tebe? Jesi bila vec na terapiji ili uskoro?
Svi smo tvrdoglavi na svoj nacin, ja za seroquel, lika letos, xana za psihoterapiju... da ne nabrajam dalje:) i niko nikoga nije poslusao nego tek kad se opecemo onda shvatimo, tako je isto i sa Stopicem
Pozitivno u svemu ovom je cinjenica da je odlucio ici na psihoterapiju i potraziti strucnu pomoc, pa da se nadamo da ce tamo saznati da ipak treba ozbiljnije pristupiti problemu nego do sada!
Ono sto je alarmantno u celoj prici je majka! Uspeo je da ubedi roditelje da mu treba pomoc. Da li se ovde radi o guranju problema pod tepih, neznanju ili strahu? totalna disfunkcionalnost! Ja kada sam mojima rekla da mi treba pomoc - zaplakali od srece i potrudili se da idu sami na terapije da bi bili bolje upoznati sa mojim problemom i kako mu pristupiti.
Stopicu, ne verujem da je iko od nas bio narkoman tipa kristine iz mi deca sa k zoo, sada su vremena drugacija, ne moras spavati po parkovima da bi se reklo evo ga dotakla je dno! Dno sam dotakla kada sam znala da ne mogu funkcionisati bez moje doze! Imala sam brdo love, fantastican posao normalno drustvo i dilera. Ali tatu i mamu nikada prevariti ne mozes! Moji su hvala bogu imali snagu da se suoce sa mojim problemom bez da ih je zanimalo sta ce ko iz familije reci ili naseg okruzenja, zapravo bolelo ih je dupe za druge bitna sam im bila ja!
Ja sam bila godinama cista posle heroina, i zavozam se tako dva tri vikenda, cetvrti vikend zaredjam celu narednu nedelju i gotovo! Uzmem tada jos nepoznat bup i ostanem na njemu 9 godina i to samo zbog toga sto sam se povremeno cascavala. Pa ti sam odluci da li je to malo, nedovoljno, dovoljno ili mnogo!
Xanci kako je kod tebe? Jesi bila vec na terapiji ili uskoro?
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 9:52 pm
To za majku je i meni bilo cudno, da je potrebno ubedjivanje,al’ aj, da se ne mesam..Frajla wrote: ↑Sun Jan 05, 2020 9:25 pm Auuuu ala smo svi redom tvrdoglavi!
Svi smo tvrdoglavi na svoj nacin, ja za seroquel, lika letos, xana za psihoterapiju... da ne nabrajam dalje:) i niko nikoga nije poslusao nego tek kad se opecemo onda shvatimo, tako je isto i sa Stopicem
Pozitivno u svemu ovom je cinjenica da je odlucio ici na psihoterapiju i potraziti strucnu pomoc, pa da se nadamo da ce tamo saznati da ipak treba ozbiljnije pristupiti problemu nego do sada!
Ono sto je alarmantno u celoj prici je majka! Uspeo je da ubedi roditelje da mu treba pomoc. Da li se ovde radi o guranju problema pod tepih, neznanju ili strahu? totalna disfunkcionalnost! Ja kada sam mojima rekla da mi treba pomoc - zaplakali od srece i potrudili se da idu sami na terapije da bi bili bolje upoznati sa mojim problemom i kako mu pristupiti.
Stopicu, ne verujem da je iko od nas bio narkoman tipa kristine iz mi deca sa k zoo, sada su vremena drugacija, ne moras spavati po parkovima da bi se reklo evo ga dotakla je dno! Dno sam dotakla kada sam znala da ne mogu funkcionisati bez moje doze! Imala sam brdo love, fantastican posao normalno drustvo i dilera. Ali tatu i mamu nikada prevariti ne mozes! Moji su hvala bogu imali snagu da se suoce sa mojim problemom bez da ih je zanimalo sta ce ko iz familije reci ili naseg okruzenja, zapravo bolelo ih je dupe za druge bitna sam im bila ja!
Ja sam bila godinama cista posle heroina, i zavozam se tako dva tri vikenda, cetvrti vikend zaredjam celu narednu nedelju i gotovo! Uzmem tada jos nepoznat bup i ostanem na njemu 9 godina i to samo zbog toga sto sam se povremeno cascavala. Pa ti sam odluci da li je to malo, nedovoljno, dovoljno ili mnogo!
Xanci kako je kod tebe? Jesi bila vec na terapiji ili uskoro?
Nisam jos, uskoro..
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 10:00 pm
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 10:12 pm
Nije tu nista alarmantno sto se tice mame. Moja mama je najnormalnija i najisparvnija osoba koju poznajem. Ona nikad nije cigaru zapalila, niti se napila, a posebno nesto drugo. Tako da ne kapira bas zavisnost, sto je i razumljivo. Ali joj se lako objasni. A i vidi po meni da nisam problematican, da sam normalan, da radim, da sam najsmejan, aktivan, itd, pa me ni necudi njeno pitanje sta ce mi to. Ali sam joj lako objasnio, pa se ubrzo slozila sa tim. Cak me je juce kad sam izasao da prosetam i nadjem tu zgradu gde je ta organizacija, pitala da li sam nasao. Ona vidi da sam ja normalan, ali ne zna za moje emocije koje su ostale prema gudri, najvise prema eksrima i dopu...Frajla wrote: ↑Sun Jan 05, 2020 9:25 pm Auuuu ala smo svi redom tvrdoglavi!
Svi smo tvrdoglavi na svoj nacin, ja za seroquel, lika letos, xana za psihoterapiju... da ne nabrajam dalje:) i niko nikoga nije poslusao nego tek kad se opecemo onda shvatimo, tako je isto i sa Stopicem
Pozitivno u svemu ovom je cinjenica da je odlucio ici na psihoterapiju i potraziti strucnu pomoc, pa da se nadamo da ce tamo saznati da ipak treba ozbiljnije pristupiti problemu nego do sada!
Ono sto je alarmantno u celoj prici je majka! Uspeo je da ubedi roditelje da mu treba pomoc. Da li se ovde radi o guranju problema pod tepih, neznanju ili strahu? totalna disfunkcionalnost! Ja kada sam mojima rekla da mi treba pomoc - zaplakali od srece i potrudili se da idu sami na terapije da bi bili bolje upoznati sa mojim problemom i kako mu pristupiti.
Stopicu, ne verujem da je iko od nas bio narkoman tipa kristine iz mi deca sa k zoo, sada su vremena drugacija, ne moras spavati po parkovima da bi se reklo evo ga dotakla je dno! Dno sam dotakla kada sam znala da ne mogu funkcionisati bez moje doze! Imala sam brdo love, fantastican posao normalno drustvo i dilera. Ali tatu i mamu nikada prevariti ne mozes! Moji su hvala bogu imali snagu da se suoce sa mojim problemom bez da ih je zanimalo sta ce ko iz familije reci ili naseg okruzenja, zapravo bolelo ih je dupe za druge bitna sam im bila ja!
Ja sam bila godinama cista posle heroina, i zavozam se tako dva tri vikenda, cetvrti vikend zaredjam celu narednu nedelju i gotovo! Uzmem tada jos nepoznat bup i ostanem na njemu 9 godina i to samo zbog toga sto sam se povremeno cascavala. Pa ti sam odluci da li je to malo, nedovoljno, dovoljno ili mnogo!
Xanci kako je kod tebe? Jesi bila vec na terapiji ili uskoro?
I ja sam dotakao svoje dno kad sam shvatio da moram da uzimam jebeno govno svaki dan da bih mogao da radim i funkcionisem, uzas je to bio, muka mi je kad se setim. E sad opet mama, opet me ne cudi njeno cudjenje, jer ne zna zena sta je zavisnost, a i ja sam sam resio tu navucenost, ali to nije dovoljno...
Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Sun Jan 05, 2020 10:21 pm
Nervira me to "lecenje" znam tacno i zasto. Evo zasto, zato sto sam ja jos pre duzeg vremena povratio sistem vrednosti, razbio neke svoje zablude u kojima sam bio, i predrasude koje sam imao, resio tu navucenost, shvatio davno da mi je celokupno to drogiranje bila jedna velika greska, bezanje od obaveza i trud da se uklopim negde gde u stvari nikad nisam ni pripadao stvarno, jedini problem, ili najveci problem su mi te emocije prema tim nagudranim stanjima iliti prema gudri, zato sada za sebe koristim termine oporavak, pomoc, lecenje mi nekako nije blisko, ali hajde.