Forum za podršku u oporavku

Ninocka wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 12:01 am

StopBup wrote: ↑Fri Jan 03, 2020 10:32 pm

xxxana wrote: ↑Fri Jan 03, 2020 6:15 pm Drago mi je sto motorna testera deluje tako lepo na tebe
Ta razlika izmedju 0,1 i 0,3 meni nije problem, problem mi je period posle, zato ne pisem o tome,jer tu niko ne moze da mi pomogne, a ostalo sam vec jednom prosla.. Uz psihoterapeuta cu dalje od toga,shvatam da moram..

Pa ono, nije da je neka ogromna razlika, ali ja ipak mislim da je bolje spustiti laganije, i bar do 0,1mg. Buprenorfin je izuzetno potentna supstanca, 25-30 puta potentnija od dopa po količini delovanja, koja ima ubedljivo najduže dejstvo od svih opijata. Dr Frajla je recimo spuštala do 5 puta manje doze od pomenute, ona je izbacila bup kad je bila na 0,02mg. Ninočka, koja je uzimala bup samo 7 meseci, je išla do 0,1mg, ili 0,13mg, nisam siguran. Znam da ne voliš baš da gledaš tuđa iskustva, bar nisi volela, ali ne treba baš ni zanemariti tuđa iskustva, no dobro, da ne smatram više. Samo eto kažem svoje mišljenje, i mislim da bi tvom namučenom mozgiću (ne kažem da je mali, nego mu tepam ) ipak bilo bolje da pretrpi što manji šok.
Da psihoterapija obavezno! Puno mi je značila ona privatna poruka od tebe kad si mi objasnila za šta to služi, kako može da pomogne, i tad sam prelomio da ću i ja ići. Hvala Ksanči. Eto išle su i naše tačka ba drugarice, Frajla i Ninočka, i baš se vidi da se uspešno i na pravi način nose sa problemom jebene zavisnosti i potrebe koju smo godinama gajili, da uživamo u jebenim lažnim osećajima. Laž je sigurno nešto što nije dobro, a istina i realnost su prave stvari, i od njih nikad ne treba bežati.

Subic, svako molo pomenes svoju visimu, leepoo telo!
A sve ko neces!

Dobrooo skapirali
Smo da si feajer!!
Pa kako prodjeNG , mrzi me da citam sve, jesi li se ostetio??

Pozdrav za Ksandzu i Suba, aj ako sretnete dje Jurketa recite mu da se javi!!
Sta je sa covjekom??!!
Mogao bi barem neki br ostavit , da se okrene kad mu se zabrinemo za zdravlje

haha
Cuti, vidis proslo ga ludilo, neka ga neka prica o visini i napucanom telu
I mene zanima sta je sa Jurketom..

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 11:38 am Iskreno Sb, mislim da samo trabunjas i ja stavljam smajlija da se ne naljutis
To si sve mogao na guglu da nadjes da si hteo, a ti bio u stilu da tebi to ne treba i odmah sebe video skoro, pa iza prozorceta sa resetkama, SKORO kazem- moram naglasiti,kako ne bi usli u raspravu..
Ako budes krenuo, moze da ti pomogne da shvatis koliko ti treba, places za tim veruj, ne zbog zavisnosti samo i to ces resiti kad resis ovo prvo..
Drugo, sto je smekere, kakav si i sam,sramota da idu na bilo koji vid mentalnog lecenja.
Kada ti Lika pomene komplekse - reci da ih nemas

Ma kakva rasprava, samo nisam shvatio šta si je značilo "kad rešiš prvo ovo". Ja stvarno nisam znao do pre 5-6 godina u opšte da postoje psihoterapije. Išao sam na razgovre kod psihologa, ali ne na psihoterapije. Za njih sam čuo kad mi je došla tetka iz Amerike koju nisam video još od rata 90.-ih, pa je došla pre 5-6 god, a ona radi kao psihoterapeut u Americi, a da se psihoterapija koristi u rešavanju zavisnost, sam saznao tek na ovom forumu. E kad sam nakon par meseci uspešne apstinencije, ipak počeo da brljam, tad sam prihvatio naravno sugestiju, prvo sam saslušao Frajlu, pa tebe, a zapamtio sam kad je i Ninočka tebi pisala o psihoterapijama. Mentalno lečenje, da mi je trebalo, naravno da bih se lečio, kao i od bilo koje druge bolesti. Kod mene je zavisnost dobila karakter bolesti, tek sa 29godina, kad sam se navukao, to stanje bolesti sam rešio, ali su neke emocije prema gudri ostale. Pre sam se drogirao najviše iz hedonizma, jbg, zavoleo sam ta stanja, i uživao u njima, ali do bupa nikad nisam koristio drogu da radim nešto normalno. Pokušao sam jednom da učim na spidu, ali čim me je prošljakao, otišao sam napolje. Ja sam stvarno hvala Bogu izuzetno zdrav, i fizički i psihički, temperaturu nisam imao već 16 godina(kucam u drvo ) ali imam još uvek problem sa supstancama, to jest sa emocijama prema njima. Svako je imao neki kompleks u ranoj mladosti, to je najnormalnija stvar, ali nisam zbog kompleksa počeo da se "igram" sa supstancama, kompleksi su bili oni klasični, kad zavidiš malo starijima, i tako to, sada imam kompleks najviše zbog toga što sam propustio zbog gudre uživajući u tim lažnim osećajima, dok su mnoge prave lepe stvari dosta prolazile pored mene. Ja stvarno nikad nisam tako duboko zagazio u narkomaniju, nikad nisam krao, varao, otimao itd, sad imam problem što je mama počela da me odgovara od psihoterapija, kaže u fazonu "Šta će ti to, nisi ti nikad bio baš narkoman." Ja reko':"Jesam mama, više od 5 godina sam se baktao sa zamenom za heroin." Ali sam uspeo da joj objasnim, tako da ću naravno ići na psihoterapije.
,

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 11:44 am

Ninocka wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 12:01 am

StopBup wrote: ↑Fri Jan 03, 2020 10:32 pm Pa ono, nije da je neka ogromna razlika, ali ja ipak mislim da je bolje spustiti laganije, i bar do 0,1mg. Buprenorfin je izuzetno potentna supstanca, 25-30 puta potentnija od dopa po količini delovanja, koja ima ubedljivo najduže dejstvo od svih opijata. Dr Frajla je recimo spuštala do 5 puta manje doze od pomenute, ona je izbacila bup kad je bila na 0,02mg. Ninočka, koja je uzimala bup samo 7 meseci, je išla do 0,1mg, ili 0,13mg, nisam siguran. Znam da ne voliš baš da gledaš tuđa iskustva, bar nisi volela, ali ne treba baš ni zanemariti tuđa iskustva, no dobro, da ne smatram više. Samo eto kažem svoje mišljenje, i mislim da bi tvom namučenom mozgiću (ne kažem da je mali, nego mu tepam ) ipak bilo bolje da pretrpi što manji šok.
Da psihoterapija obavezno! Puno mi je značila ona privatna poruka od tebe kad si mi objasnila za šta to služi, kako može da pomogne, i tad sam prelomio da ću i ja ići. Hvala Ksanči. Eto išle su i naše tačka ba drugarice, Frajla i Ninočka, i baš se vidi da se uspešno i na pravi način nose sa problemom jebene zavisnosti i potrebe koju smo godinama gajili, da uživamo u jebenim lažnim osećajima. Laž je sigurno nešto što nije dobro, a istina i realnost su prave stvari, i od njih nikad ne treba bežati.

Subic, svako molo pomenes svoju visimu, leepoo telo!
A sve ko neces!

Dobrooo skapirali
Smo da si feajer!!

haha
Iskreno Sb, mislim da samo trabunjas i ja stavljam smajlija da se ne naljutis
To si sve mogao na guglu da nadjes da si hteo, a ti bio u stilu da tebi to ne treba i odmah sebe video skoro, pa iza prozorceta sa resetkama, SKORO kazem- moram naglasiti,kako ne bi usli u raspravu..
Ako budes krenuo, moze da ti pomogne da shvatis koliko ti treba, places za tim veruj, ne zbog zavisnosti samo i to ces resiti kad resis ovo prvo..
Drugo, sto je smekere, kakav si i sam,sramota da idu na bilo koji vid mentalnog lecenja.
Kada ti Lika pomene komplekse - reci da ih nemas

Cuti, vidis proslo ga ludilo, neka ga neka prica o visini i napucanom telu

I sta da mu kazem. Da ga "bijem" ili da ga ladim kantom hladne vode?
Eee Stopili Stopili... Ako mozes razumi, bolest zavisnosti ne moze se sakriti. Ti mozes da je nosis na misicima neko vreme. Ali ona uzima danak kad tad. Kod lekara sto pre to bolje. I xxxana isto. Zakazite pregled brzo koliko Vas noge nose. U mesec dana jednom treba ici na kontrolne preglede. To je praksa, dok ne budete bolje.

StopBup wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 12:43 pm

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 11:38 am

Ma kakva rasprava, samo nisam shvatio šta si je značilo "kad rešiš prvo ovo". Ja stvarno nisam znao do pre 5-6 godina u opšte da postoje psihoterapije. Išao sam na razgovre kod psihologa, ali ne na psihoterapije. Za njih sam čuo kad mi je došla tetka iz Amerike koju nisam video još od rata 90.-ih, pa je došla pre 5-6 god, a ona radi kao psihoterapeut u Americi, a da se psihoterapija koristi u rešavanju zavisnost, sam saznao tek na ovom forumu. E kad sam nakon par meseci uspešne apstinencije, ipak počeo da brljam, tad sam prihvatio naravno sugestiju, prvo sam saslušao Frajlu, pa tebe, a zapamtio sam kad je i Ninočka tebi pisala o psihoterapijama. Mentalno lečenje, da mi je trebalo, naravno da bih se lečio, kao i od bilo koje druge bolesti. Kod mene je zavisnost dobila karakter bolesti, tek sa 29godina, kad sam se navukao, to stanje bolesti sam rešio, ali su neke emocije prema gudri ostale. Pre sam se drogirao najviše iz hedonizma. Ja sam stvarno hvala Bogu izuzetno zdrav, i fizički i psihički, temperaturu nisam imao već 16 godina(kucam u drvo ) ali imam još uvek problem sa supstancama, to jest sa emocijama prema njima. Svako je imao neki kompleks u ranoj mladosti, to je najnormalnija stvar, ali nisam zbog kompleksa počeo da se "igram" sa supstancama, kompleksi su bili oni klasični, kad zavidiš malo starijima, i tako to, sada imam kompleks najviše zbog toga što sam propustio zbog gudre uživajući u tim lažnim osećajima, dok su mnoge prave lepe stvari dosta prolazile pored mene. Ja stvarno nikad nisam tako duboko zagazio u narkomaniju, nikad nisam krao, varao, otimao itd, sad imam problem što je mama počela da me odgovara od psihoterapija, kaže u fazonu "Šta će ti to, nisi ti nikad bio baš narkoman." Ja reko':"Jesam mama, više od 5 godina sam se baktao sa zamenom za heroin." Ali sam uspeo da joj objasnim, tako da ću naravno ići na psihoterapije.

Ne zna ti majka sta je zavisnost. Nije lekar, to je razumljivo. Sve je na tebi u vezi lecenja.

"to stanje bolesti sam rešio,"

"Svako je imao neki kompleks u ranoj mladosti," Kompleksi ostaju do kraja zivota, ako ne radis na njima.

"sada imam kompleks najviše zbog toga što sam propustio zbog gudre uživajući u tim lažnim osećajima, dok su mnoge prave lepe stvari dosta prolazile pored mene." Ovo nije kompleks nego zaljenje za izgubljenim.

"Ja stvarno nikad nisam tako duboko zagazio u narkomaniju" Moze duboko, sa obzirom koliko si neozbiljan po tom pitanju.

Sta zene kazu o muskim kompleksima: https://www.ana.rs/forum/index.php?topic=50165.0

To je uglavnom muskarac koji je bilo sta od sledecih opcija:

- pokusava da nabaci komplekse drugima (hrani svoj ego pronalazeci mane drugima)
- sputava zenu (ili cak druge sebi bliske osobe) na bilo koji nacin
- ponasa se razmetljivo ili bahato (bilo da je u pitanju novac, odnos s prijateljima/porodicom/zenama...)
- trudi se da se nametne a ima malo pravih kvaliteta
- izbegava sukobe i rizike jer se plasi
- uglavnom u svojoj bliskoj okolini ima drugog muskarca u odnosu na kog je iskomplesiran (sto se vidi iz njegovog odnosa prema tom muskarcu)

Stope sa takvim stavom “Da mi je trebalo” ne vredi ni ulaziti u pricu..
Psihoterapija (psiho) znaci bavi se mentalnim zdravljem, a ako se bavi mentalnim zdravljem, onda je to oblik mentalnog lecenja, eto kako ti pogresno kapiras, sto znaci da neces da prihvatis oblik mentalnog lecenja,jer je zvucno kad se izgovori..
Da ti pomogne u sirem pogledu na stvari, pa onda da resavas,na to sam mislila, ja ne mislim da si ti lose,samo mi ne delujes dobro,bez obzira sto se zezas ovde i delujes ok..

Nesa_neske_01 wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 1:20 pm

StopBup wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 12:43 pm

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 11:38 am

Ma kakva rasprava, samo nisam shvatio šta si je značilo "kad rešiš prvo ovo". Ja stvarno nisam znao do pre 5-6 godina u opšte da postoje psihoterapije. Išao sam na razgovre kod psihologa, ali ne na psihoterapije. Za njih sam čuo kad mi je došla tetka iz Amerike koju nisam video još od rata 90.-ih, pa je došla pre 5-6 god, a ona radi kao psihoterapeut u Americi, a da se psihoterapija koristi u rešavanju zavisnost, sam saznao tek na ovom forumu. E kad sam nakon par meseci uspešne apstinencije, ipak počeo da brljam, tad sam prihvatio naravno sugestiju, prvo sam saslušao Frajlu, pa tebe, a zapamtio sam kad je i Ninočka tebi pisala o psihoterapijama. Mentalno lečenje, da mi je trebalo, naravno da bih se lečio, kao i od bilo koje druge bolesti. Kod mene je zavisnost dobila karakter bolesti, tek sa 29godina, kad sam se navukao, to stanje bolesti sam rešio, ali su neke emocije prema gudri ostale. Pre sam se drogirao najviše iz hedonizma. Ja sam stvarno hvala Bogu izuzetno zdrav, i fizički i psihički, temperaturu nisam imao već 16 godina(kucam u drvo ) ali imam još uvek problem sa supstancama, to jest sa emocijama prema njima. Svako je imao neki kompleks u ranoj mladosti, to je najnormalnija stvar, ali nisam zbog kompleksa počeo da se "igram" sa supstancama, kompleksi su bili oni klasični, kad zavidiš malo starijima, i tako to, sada imam kompleks najviše zbog toga što sam propustio zbog gudre uživajući u tim lažnim osećajima, dok su mnoge prave lepe stvari dosta prolazile pored mene. Ja stvarno nikad nisam tako duboko zagazio u narkomaniju, nikad nisam krao, varao, otimao itd, sad imam problem što je mama počela da me odgovara od psihoterapija, kaže u fazonu "Šta će ti to, nisi ti nikad bio baš narkoman." Ja reko':"Jesam mama, više od 5 godina sam se baktao sa zamenom za heroin." Ali sam uspeo da joj objasnim, tako da ću naravno ići na psihoterapije.

Ne zna ti majka sta je zavisnost. Nije lekar, to je razumljivo. Sve je na tebi u vezi lecenja.

"to stanje bolesti sam rešio,"

"Svako je imao neki kompleks u ranoj mladosti," Kompleksi ostaju do kraja zivota, ako ne radis na njima.

"sada imam kompleks najviše zbog toga što sam propustio zbog gudre uživajući u tim lažnim osećajima, dok su mnoge prave lepe stvari dosta prolazile pored mene." Ovo nije kompleks nego zaljenje za izgubljenim.

"Ja stvarno nikad nisam tako duboko zagazio u narkomaniju" Moze duboko, sa obzirom koliko si neozbiljan po tom pitanju.

Sta zene kazu o muskim kompleksima: https://www.ana.rs/forum/index.php?topic=50165.0

To je uglavnom muskarac koji je bilo sta od sledecih opcija:

- pokusava da nabaci komplekse drugima (hrani svoj ego pronalazeci mane drugima)
- sputava zenu (ili cak druge sebi bliske osobe) na bilo koji nacin
- ponasa se razmetljivo ili bahato (bilo da je u pitanju novac, odnos s prijateljima/porodicom/zenama...)
- trudi se da se nametne a ima malo pravih kvaliteta
- izbegava sukobe i rizike jer se plasi
- uglavnom u svojoj bliskoj okolini ima drugog muskarca u odnosu na kog je iskomplesiran (sto se vidi iz njegovog odnosa prema tom muskarcu)

Smatrao sam da nisam iskompleksiran kao muškarac, i ni u jednoj od ovih teza me nema što si napisao o iskompleksiranim muškarcima, tako da evo konačno mogu da kažem da si napisao nešto što mi prija.
Mani one priče o psihozama života ti, mislim da ovde nemaš nikoga sa psihozom. Onda one gluposti koje isto nisu tema za ovaj forum, uobrazilje, itd.

Kompleksi koje smo svi imali u ranoj mladosti su me davno prošli, izborio sam se sa njima davno.

Ne treba svakome lekar Neške. Nismo svi bolesni. Kad bi tako gledao, onda su svi bolesni koji puše, koji piju vikendom, itd, jer si zavisnik čim imaš potrebu nekad da se ošutaš, ali nisi bolestan, to jest navučen, pa da ne možeš da funkcionišeš ako ne uzmeš nešto. Dobro, ako je i psihoterapeut lekar, onda ću eto ići i kod lekara, da tebi bude lakše, ti lekar, pa lekar.

Nesa_neske_01 wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 12:58 pm

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 11:44 am

Ninocka wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 12:01 am
Subic, svako molo pomenes svoju visimu, leepoo telo!
A sve ko neces!

Dobrooo skapirali
Smo da si feajer!!

haha
Iskreno Sb, mislim da samo trabunjas i ja stavljam smajlija da se ne naljutis
To si sve mogao na guglu da nadjes da si hteo, a ti bio u stilu da tebi to ne treba i odmah sebe video skoro, pa iza prozorceta sa resetkama, SKORO kazem- moram naglasiti,kako ne bi usli u raspravu..
Ako budes krenuo, moze da ti pomogne da shvatis koliko ti treba, places za tim veruj, ne zbog zavisnosti samo i to ces resiti kad resis ovo prvo..
Drugo, sto je smekere, kakav si i sam,sramota da idu na bilo koji vid mentalnog lecenja.
Kada ti Lika pomene komplekse - reci da ih nemas

Cuti, vidis proslo ga ludilo, neka ga neka prica o visini i napucanom telu

I sta da mu kazem. Da ga "bijem" ili da ga ladim kantom hladne vode?
Eee Stopili Stopili... Ako mozes razumi, bolest zavisnosti ne moze se sakriti. Ti mozes da je nosis na misicima neko vreme. Ali ona uzima danak kad tad. Kod lekara sto pre to bolje. I xxxana isto. Zakazite pregled brzo koliko Vas noge nose. U mesec dana jednom treba ici na kontrolne preglede. To je praksa, dok ne budete bolje.

Nemoj trositi vodu

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 1:47 pm Stope sa takvim stavom “Da mi je trebalo” ne vredi ni ulaziti u pricu..
Psihoterapija (psiho) znaci bavi se mentalnim zdravljem, a ako se bavi mentalnim zdravljem, onda je to oblik mentalnog lecenja, eto kako ti pogresno kapiras, sto znaci da neces da prihvatis oblik mentalnog lecenja,jer je zvucno kad se izgovori..
Da ti pomogne u sirem pogledu na stvari, pa onda da resavas,na to sam mislila, ja ne mislim da si ti lose,samo mi ne delujes dobro,bez obzira sto se zezas ovde i delujes ok..

Pa dobro, kapiram šta hoćeš da kažeš, samo meni to baš deluje odbojno u mom slučaju, "mentalno zdravlje", jer nemam sa tim problema hvala Bogu, a znam odlično kakvi su mentalni bolesnici, pa se ograđujem od toga.
Ja psihoterapiju smatram kao pomoć, da naučim nešto više o problemu, da naučim da izbegnem neke situacije, ili da odreagujem na pravi način, da naučim šta me najviše dovede do potrebe da se zviznem, itd. Dobro, ako je i to lečenje, neka je, samo ja ne mogu da se izjednačavam sa mentalnim bolesnicima, zato se malo ograđujem. Pa ok sam, a da sam baš dobro, naravno da bi me manje bilo ovde. Sad se bavim isključivo poslom, družim se sa prijateljima jednom nedeljno otprilike, prija mi i pomaže u zadnje vreme da se bavim svojim problemom zavisnosti, pa nisam baš najaktivniji trenutno u društvenom životu, ali ima me i tu dovoljno. Eh, da smo super, ne bi ni bili ovde.

StopBup wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 2:10 pm

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 1:47 pm Stope sa takvim stavom “Da mi je trebalo” ne vredi ni ulaziti u pricu..
Psihoterapija (psiho) znaci bavi se mentalnim zdravljem, a ako se bavi mentalnim zdravljem, onda je to oblik mentalnog lecenja, eto kako ti pogresno kapiras, sto znaci da neces da prihvatis oblik mentalnog lecenja,jer je zvucno kad se izgovori..
Da ti pomogne u sirem pogledu na stvari, pa onda da resavas,na to sam mislila, ja ne mislim da si ti lose,samo mi ne delujes dobro,bez obzira sto se zezas ovde i delujes ok..

Pa dobro, kapiram šta hoćeš da kažeš, samo meni to baš deluje odbojno u mom slučaju, "mentalno zdravlje", jer nemam sa tim problema hvala Bogu, a znam odlično kakvi su mentalni bolesnici, pa se ograđujem od toga.
Ja psihoterapiju smatram kao pomoć, da naučim nešto više o problemu, da naučim da izbegnem neke situacije, ili da odreagujem na pravi način, da naučim šta me najviše dovede do potrebe da se zviznem, itd. Dobro, ako je i to lečenje, neka je, samo ja ne mogu da se izjednačavam sa mentalnim bolesnicima, zato se malo ograđujem. Pa ok sam, a da sam baš dobro, naravno da bi me manje bilo ovde. Sad se bavim isključivo poslom, družim se sa prijateljima jednom nedeljno otprilike, prija mi i pomaže u zadnje vreme da se bavim svojim problemom zavisnosti, pa nisam baš najaktivniji trenutno u društvenom životu, ali ima me i tu dovoljno. Eh, da smo super, ne bi ni bili ovde.

Joj.. U pravu si...
Inace, mnoge mentalne bolesnike ne mozes ni da provalis, imas pogresnu predstavu o samom pojmu,nisu to uvek teski slucajevi, a i ne pricam o tome, eto dokle ti ode, vec o psihoterapiji u tvom slucaju..

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 2:53 pm

StopBup wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 2:10 pm

xxxana wrote: ↑Sat Jan 04, 2020 1:47 pm Stope sa takvim stavom “Da mi je trebalo” ne vredi ni ulaziti u pricu..
Psihoterapija (psiho) znaci bavi se mentalnim zdravljem, a ako se bavi mentalnim zdravljem, onda je to oblik mentalnog lecenja, eto kako ti pogresno kapiras, sto znaci da neces da prihvatis oblik mentalnog lecenja,jer je zvucno kad se izgovori..
Da ti pomogne u sirem pogledu na stvari, pa onda da resavas,na to sam mislila, ja ne mislim da si ti lose,samo mi ne delujes dobro,bez obzira sto se zezas ovde i delujes ok..

Pa dobro, kapiram šta hoćeš da kažeš, samo meni to baš deluje odbojno u mom slučaju, "mentalno zdravlje", jer nemam sa tim problema hvala Bogu, a znam odlično kakvi su mentalni bolesnici, pa se ograđujem od toga.
Ja psihoterapiju smatram kao pomoć, da naučim nešto više o problemu, da naučim da izbegnem neke situacije, ili da odreagujem na pravi način, da naučim šta me najviše dovede do potrebe da se zviznem, itd. Dobro, ako je i to lečenje, neka je, samo ja ne mogu da se izjednačavam sa mentalnim bolesnicima, zato se malo ograđujem. Pa ok sam, a da sam baš dobro, naravno da bi me manje bilo ovde. Sad se bavim isključivo poslom, družim se sa prijateljima jednom nedeljno otprilike, prija mi i pomaže u zadnje vreme da se bavim svojim problemom zavisnosti, pa nisam baš najaktivniji trenutno u društvenom životu, ali ima me i tu dovoljno. Eh, da smo super, ne bi ni bili ovde.

Joj.. U pravu si...
Inace, mnoge mentalne bolesnike ne mozes ni da provalis, imas pogresnu predstavu o samom pojmu,nisu to uvek teski slucajevi, a i ne pricam o tome, eto dokle ti ode, vec o psihoterapiji u tvom slucaju..

Da, mnoge ne mozes ni da provalis na prvu, a neke verovatno i u opste, neke manijake, i njih... Psihoterapija je vise pomoc, nego lecenje, bar ja tako gledam. Idu na psihoterapije ljudi koji nemaju problem sa zavisnosti, niti neku psihicku bolest, idu zbog nekih svojih problema, da nauce bolje da resavaju neke situacije u zivotu, da bolje odreaguju na neke stvari, onda ako imaju problem sa emocijama, itd. Zato psihoterapiju gledam vise kao pomoc, ucenje, a ne bas kao lecenje. Ne mogu sebe da gledam kao bolesnika, jer to nisam. Bio sam, kad se setim onog uzasnog stanja navucenosti, sve me muka uhvati, to je bila bolest u pravom smislu te reci, ovo sad je problem, ali nije bolest, a taJ problem cu da resim. Prvo sam sa sobom, niko ti ne moze pomoci dok sam sebi ne pomognes, 99% je tu do tebe samog, ali i tih 1 % moze puno da znaci. Najviše je do tebe, do tvojih htenja, ambicija, ciljeva, motiva... Sad se skockavam ovako sam sa sobom, sa mojima, kroz posao i neke druge aktivnosti, a onda vrlo uskoro na psihoterapije, nasao sam psiholosko savetovaliste bas u mom komsiluku, blizu moje zgrade, bave se i psihoterapijom za zavisnost, pa cu im se vrlo uskoro obratiti.