Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
to se, druze, potpuno slazemo ti i ja. ponos i samopouzdanje na prazno, samo zato sto si se skinuo, to je suplja prica i to se uglavnom lose zavrsava. ta prepotentnost i lazna sigurnost kad je dop u pitanju je pogibeljna. ja sam u nekom trenutku skoro tri godine bila strejt od opijata, i bila ubedjena da je problem resen. al`. kad ja tamo, a ono medjutim...
mora sebe da menjas. e, al kad vidis da si nesto promenio, da nesto ide dobrim putem, to nije lazni ponos i zbog toga se iskreno treba radovati. naravno, i dalje bez ovacija... nego, polako. ne proglasavati pobede i slaviti jubileje. ima dana do manjana
Ako nam neko dodje glave, to ce biti mangupi u nasim redovima
E ali je stvar u tome što prava promjena počinje od trenutka kada ne kreneš do starije susjede da bi joj donio nešto iz dućana radi toga što si sebični altruist već iz potrebe da nekome za promjenu olakšaš život. Samo kada skupite svi iz svojih iskustava minutu po minutu sjebavanja tuđih života svjesnim postupcima sebičnosti i stavite ih na vagu sa svim dobrim što ste napravili od kada ste se skinuli i ta vaga prevagne na stranu dobrih stvari ćete moći reći da ste ponosni jer tada je već prošlo dovoljno vremena da se stekne navika života sa drugima i za druge a ne prvo za sebe [a za druge ako koji mić dopa ostane...(makar i njega uvijek spremimo za kasnije.... jelda?)]
Zato što zapravo ovo pišem za sve koji će to ikada pročitati i ako nekome pomogne da shvati što je zapravo potrebno za smanjiti rizik recidiva na izrazito male šanse onda će mi biti jako drago.
ljudi sjebavaju tudje zivote na razlicite nacine, nije to samo narkomanska ekskluzivna kategorija. niti je sebicnost osobina koja se ne srece medju ovima satro "normalnim" ljudima. stavise.
poznajem medju narkomanima mnogo boljih i kvalitetnijih ljudi, u ljudskom smislu kvalitetnijih, boljih prijatelja, cak postenijih, pozrtvovanijih ako hoces, na neki uvrnut nacin, od buljuka ovih "drustveno prihvacenih" moralnih nakaza koje samo otimaju i gaze preko tudjih leseva ne bi li "uspeli" u zivotu.
nisu stvari crne ili bele. nikad nisu.
Ako nam neko dodje glave, to ce biti mangupi u nasim redovima
Vidiš narkomanija je extrem i kao takvu je se mora gledati. Đankiji najčešće nisu sposobni nakon skidanja biti umjereni već moraju otići u totalno drugi extrem. Nisam ja naveo kao primjer društvo koje nas okružuje. Navodim zapravo suprotno, svaki narkoman koji se zaliječi bi trebao stremiti tome da svoj svaki postupak izvede za dobrobit prvo ljudi koji ga okružuju a onda i za svoju dobrobit i time pokušavati promjeniti svoju okolinu na bolje dobrom koje čini za tu istu okolinu. Možda ovo sve zvuči malo tu-mač ali ako realno pogledaš tako je i nemože se ni jednim prećacem doći do kompletne persone sposobne za lijep i normalan život nakon 5 ili više godina đankanja. Mora čovjek odraditi svoju "pokoru" da bi dobio priliku u potpunosti, pogotovo nakon svih prilika koje je u prošlosti prokockao.
Sebičnost je osobina svih ljudi, ne samo nas. Ja kapiram da kad se skinemo, treba umereno da pazimo na ostale (tu isključujem one nama najbliže), a ne da glumimo tu neke dobre samamrićane i da se trudimo da ne ubijemo čak ni komarca koliko god nas on dugo zajebavao (metafora).
Majkumu, ne razlikujemo se mi baš TOLIKO od drugih...Pa i mi smo samo ljudi!
Uspešan čovek je onaj koji ujutru ustane iz kreveta, preživi dan i onda ponovo legne u krevet da spava!
ne znam sta cu ja opet ovde... ali eto, navratim tako kad me spuca tuga i malo citam, nekad mi bude bolje, nekad gore...
gorostas me je zaista zaintrigirao svojim teorijama, moram priznati da mi je prilicno priblizio neke stvari, mozda nemam prava da se i ja potpisem ispod nekih njegovih izjava, ali potpuno se slazem- a da to pre nisam ni znala...
zao mi je sto ja nisam nista ucinila za mog ovisnika,sto vise vreme prolazi i vise se hladim, sve mi se vise cini da sam mu vise odmagala, nego pomagala, jer jednostavno nisam bila spremna, iskusna niti zrela da se suocim sa takvim problemom. a najbitnije da ga vidim odmah... svakako nemam vise kontakta sa njim- sto je bolje za mene, ali to nikako ne znaci da ne prodje dan da ne pomislim na njega
zahvaljujuci vama, naucila sam bar da odmerim svoje reci i prvo razmislim sta to znaci za onog koji slusa, pogotovo ako je on u takvom osetljivom stanju koje zahteva posebnu paznju. na zalost, svi smo mi ponekad previse sebicni i nervozni, ali mnogo je tesko kad shvatis da si tako povredio nekog ko je vapio za razumevanjem...
kako ti je ovo "dezuranje" po forumu?