Forum za podršku u oporavku

U ponedjeljak se sin iznenada pojavio pred nasim vratima... supruga i kci su bile kod kuce, ja u kupovini, pozvonio je i supruga je otvorila misleci da se ja vracam, sa stepenista je pitao dali moze uci na kavu, usao je bio je 30-ak minuta a kad je kci krenula na posao otisao je i on, imam utisak da nije htio ostati sam sa nama...Pricao je uglavnom sa sestrom, malo pogledao na kompjutoru (facebook itd...)i otisao. U utorak me nazvao i pitao hocu li biti na karnevalu... rekao sam da hocu, kazao je da se vidimo... Popodne na karnevalu smo se kratko vidili, bio je sa prijateljem kojeg znamo godinama...Jutros je ponovo nazvao, rekao je da treba kopiju dozvole boravka i broj socijalnog osiguranja, da ce doci po to.... posto sam poslovno isao u firmu gdje radi rekao sam da cu mu ja donijeti. Pred kraj radnog vremena otisao sam tamo i dao mu dokumente, pitao je mogu li ga povesti do naseg kvarta gdje se treba sresti sa deskom s kojim stanuje , posto nema kljuc od stana... usput smo pricali, rekao sam mu da moze raditi u mojoj firmi kad bude cist i donese mi negativan test na sve droge (mislim na opijate , kokain i THC) rekao mi je da mjesec dana nije popio nista od alkohola , a tri tjedna nije uzeo nista od droga...Ima jos dugova, 2 puta su ga uhvatili bez karte u podzemnoj, to je 2x 40 eura kazne..., 100 eura duguje za mobitel, 60 eura za fitness... Zvonio mu je mobitel, momak s kojim stanuje rekao je da ce se naci u 15:00 sati , a bilo je tek 14:00... Pitao me dali moze opet na kavu kod nas, pristao sam. Vani je dosta hladno , a on uporno hoda u koznoj jakni i tankoj majici kratkih rukava... kaslje ali kad ga pitam zasto ne obuce nesto deblje kaze da mu nije hladno... Usao je u svoju sobu, uzeo ciste carape i obukao jedan dzemper... pitao me moze li uzeti PSP jer mu je dosadno... Nisam dozvolio , rekao sam mu da mu nedam nista vise sto moze prodati... nije mu bilo pravo ali se nije raspravljao.... Otisao je, vani ga je cekala cura...Probio je led, pojavio se kod kuce,sestri se povremeno javi, pricao je i sa njenim deckom.... njegovi kolege sa posla pricaju mi da je jako tuzan i da bi se vratio kuci a da ga mi ne zelimo vise primiti...Njegov sef kaze da je jako zadovoljan i daj boze da ostane ovakav kakav je sada.... I mi se nadamo.....

Tako.Kad na djelu pokazemo nase limite,stvari pocinju da se mjenjaju.Moje dijete je potpuno izgubilo interes za mene ,kada je shvatilo da vise ne moze da me upotrebljava.Kada vise nisam bila «korisna«,kad nisam pristajala na njene uslove «igre«.Vrlo lako me optuzila da nisam bila nikad nikakva majka,i pocela da manipulira sa ostalim dijelom obitelji,i sa ljudima u okruzenju.Dok se bolest nije jasno vidjela,to manipuliranje bilo je lakse izvodljivo,ali sada,devet godina poslije,i svega sto se za tih godina zbivalo u njenom zivotu,nije tako lako ni izmanipulirati.Kad ste mladi,skolovani,imate dobru osnovu u porodici,to moze biti dobar paravan za lose radnje,ali samo za jedno vrijeme.Kad bolest uzme maha,sve predhodno pada u vodu.
Zelim Vam mnogo srece i snage da ustrajete.

Opet razocarenje... Jutros me nazvao njegov sef, nije se pojavio na posao, nije dostupan... povlace ugovor... nista od posla...Prvi radni dan nije dosao na posao...

Sinoc sam dobio nekoliko SMS poruka od sina:
1.)Nemoj pricati ljudima da me nisi izbacio kad jesi,od sina ti je ostala samo budala koja se drogira i ljubi ulicu.... ne zelim vise vasu pomoc niti ista od vas
2.) Znam da sam za tebe samo jedan (ime dilera) ali nemoj odgovoriti , samo razmisli kako si me sjebo...

Na to sam mu odgovorio : "dobro je da sam te ja sjebo a ne droga i prijatelji"

3.)Ja sam ti sin i trebao bi me cuvati i paziti, tata imao sam samo to..., samo mi vi nesto znacite, kuglu bi za svakog primio, bjezao sam od tih ljudi i jebeno daleko sam stigao dok me ti nisi bacio njima opet pred noge
4.) Noz mi je u srcu... Osjecam jednostavno bol... Fali mi moja mama
5.) Sta je ******* (nadimak kako me zovu motoristi) Internet pa ne mozes... Ili klub?(misli na moto klub)

Poslije druge poruke nisam mu odgovarao... Neznam kako ce se ovo sve zavrsiti ali cvrsto smo odlucili da mu povratka u nas stan nema.... Dali ce sam otici na lijecenje ? dali ce se uopce lijeciti? Neka mu Bog pomogne... mi nismo mogli...

Iskren pozdrav i :smt023
Uuuufff, svaka Vam cast (tebi, zeni i cerki)
Super ti je potpis,

aufiderzen...dobar sistem,nema sta.

paramparcad wrote:aufiderzen...dobar sistem,nema sta.

E jbg paramparčad.. Mi nismo roditelji pa ne znamo tačno šta je sve to i kako je ..
Znaš ono, ko zna šta bi mi preduzimali sa našom decom i kako bi se nosili sa tim ..
Ebem li ga, nije to neka bzvzna tema i to, nego nešto mnooogo dublje i kompleksnije ..
Ali da je trenutna situacija ružna, jeste.. Odvratna je !!

Divim vam se. Istrajacete i uspjeti......
HRABRIMA POMAZE BOG!

dugo vec citam o vasoj agoniji
ja sam jedan od retkih oceva koji se nalaze na ovom forumu
i ja kao i vi volim svoje dete ali i ja sam morao da biram ili da ide na ulicu ili na lecenje
hvala bogu izabrao je zivot
zelim da vam kazem bez obzira sta se desilo vi nemate mnogo izbora
ako umre na ulici paticete citav zivot
ako ga vratite u stan pre lecenja umrece na vase oci a sa njime i vi i citava porodica
neka vam Bog bude na pomoci
ako vam je uteha mislim da niste imali izbora
znam da je to jedina odluka koju ste mogli doneti i mislim ako izdrzite da ce on sam doci i ici na lecenje
imate u srbiji crnu reku tamo ga mozete smestiti najbrze i nemojte mnogo slusati price o tom centru iz
iskustva vam kazem da je za vas jedini spas
i za mene je bio a nisam imao bas toliki problem kao vas
pozdrav sa zeljom da se vas sin odluci da zivi

Telefon je jedna proteza za izivljavanje,kad narkoman napusti roditeljsku kucu.Dobrovoljno ili pod prisilom ,jednako.Posto nema normalne komunikacije izmedju nas i njih,shvatite da je telefon ventil za frustracije i podgrijavanje vaseg osjecaja krivice.S njim se ne dogadja nista konstruktivno.Samo stresno ishitreno praznjenje.
Nemojte odgovarati na poruke takvog sadrzaja.Dajte do znanja da ste spremni razgovarati licem u lice kad ima sto konstruktivno.Na mojem telefonu nizale su se poruke,monolozi od po sat vremena.Nista konstruktivno.Samo uzas od kojega nisam poslije mogla da spavam nocima.Kad bih imala priliku da je pitam zasto mi to cini,nije bilo odgovora.A mene su te poruke izbacivale iz normalnog zivota.Ja sam ,u jednom periodu borbe trazila covjeka iz svoje kulture ,koji govori nas jezik,da saslusa sve te buneloza ,koje su mi ostavljane na telefon,tek toliko da imam nekoga izmedju ljudi ,da mi svjedoci.Duga je to ,preduga borba.