Forum za podršku u oporavku

Posle psihoterapije autohipnozom

vratio sam još neka sećanja koja

mi dozvoljavaju da napišem ovaj

apendiks.

Prvo,kao mali ja sam mislio

da sam ranije bio veliki,mislio sam

čovek je prvo odrastao pa se polako

smanjuje i postaje dete,da život ima

obrnuti pravac.Tako da sam tada svoje

priče počinjao sa: kad sam ja bio veliki…

A sada…Kad sam ja bio mali…

…voleo sam…

Bruce Lee-a,toga se odlično sećam i bioskop,

bioskop sam mnogo voleo.

Sećam se Dinastije,Kviskoteke,crtanog filma

u sedam i petnaest-pre dnevnika.

Zvezdane prašine i Hita meseca.

Sećam se Smogovaca-genijalno,

a da i Brojki i slova.

Sećam se prve knjige koju sam sebi kupio:

Šampion kroz prozor-najlepša knjiga.

Sećam se stripova,obožavao sam ih

Sećam se Fantoma,Mandraka,Rip Kirbija

a zatim izdanja Lunov Magnus Stripa i Zlatne Serije,

gutao sam ih.Alan Ford,Marti Misterija

i Dilan Dog- pod obavezno.

Sećam se časopisa Rok 82,Ritma.

Serije Bendži Zex i dečak iz svemira,

posle sam imao psa Bendžia i još gomilu pasa.

Sećam se kada sam prvi put čuo Azru.

Sećam se još:

Toma Sojera,Til Ulenspigela,narodnih epskih pesama,

nekih devojčica,sada već žena – mogle bi me usvojiti

čini mi se da sam samo malo stariji od njihove dečice,

jednog plavog ćebenceta sa naslikanim Kalimerom,

Elvisa Prislija,

nindži,

dečaka pavlove ulice,

misisipija,

krađa,dečijih krađa,koje nisu baš dečije,ali jedne

dooobre očeve batine su mi objasnile da to nije lepo,

prve ejakulacije – napokon sperma.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=tiih9H29pDM[/youtube]

Imam opasnu memoriju, ne treba mi "autohipnoza".

Srecni praznici,Nova Godina i Bozic
sve najbolje
imam i ja opasnu memoriju

Psiholozi pokušavaju da opravdaju najkrupnije stvari, a iz sitnica izvlače nenormalnosti. Ja sam sačinjen od mnogo takvih sitnica, a nemam ništa krupno... Osim možda nekih tajni, ali dok se one ne otkriju, ja sam savršeno nenormalan. Pa da. Evo, na primer, ta buba od pre neku noć. Ona je mala, oklopljena, siva, vrlo čudna i vrlo bučna. Kad sam je čuo u susednoj sobi, zvučala je mnogo krupnije, kao slepi miš. Kod mene u sobi sam je primetio tek kad sam krenuo da se tuširam. Ćutala je pored lampe i razmišljala da li je došao kraj njenom zujanju. Ja nisam mogao, otvorio sam širom vrata i prozor, dao sam joj šansu... Ipak, kad sam se vratio onako okupan u provetrenu sobu, i dalje je bila na istom mestu. Ponadao sam se da ću bar dobiti upalu pluća i propustiti dočeke obeju novih godina, ali neće me nešto razboljevanje još od kako sam operisao krajnike. Rešio sam da bubi dam i drugu šansu, napisao sam jednu pesmu i legao da spavam. Počela je da leti i zuji po sobi, centrirajući moje uvo, a onda je pala na sto. Nadao sam se da je završila svoj ritual za to veče i da ćemo sad zajedno prespavati bar šest sati. Dok sam se okretao sa jedne na drugu stranu, razmišljao sam da li bih prihvatio mogućnost letenja uz uslov da moram da zujim svaki put kada to radim. Bez obzira što je prozor bio prilično zamagljen, a moj pogled pospano letimičan, njihov presek je bio dovoljan da mi da potvrdan odgovor.

U ovoj strofi je već jutro. Bube nema nigde. Već je podne. Dan je topao za ovo doba godine i ima dovoljno magle za šetanje parkovima. U parkovima još uvek ima dovoljno lišća za šutiranje. Već počinje da se smrkava, dok ja razmišljam zašto se i prema lišću ne ponašam kao prema bubama. Lišće nema smisla kad nije na granama. Moje šutiranje mu daje novi smisao. Već se bliži ponoć i šutira se samo uz muziku. Ista radnja, ali sa različitim ciljevima. Ja stojim sa strane i pomalo se već osećam matoro. Samo posmatram, ja sam posmatrač, ne zanima me šta će se stvarno desiti, već šta bi moglo da se desi. Jedna klinka se uopšte ne uklapa u celu tu priču i ulazi za mnom u muški wc. Dok ja šoram, ona objašnjava drugarici kako je ušla na prevaru i kako je jela nešto pre toga. Dok ja perem ruke ona završava svoju priču, koja je njoj bila mnogo zanimljivija nego drugarici i meni. Onda me iznenada pita da nisam ja možda član benda, a nije se ni kulturno predstavila... Rekoh da je to sigurno zbog kačketa, a ona nastavlja da priča kao da jesam, dok ja izlazim i razmišljam šta bi bilo da stvarno jesam i šta bi se sve moglo desiti na tom izdržljivom lavabou... Znam, ponekad previše razmišljam. Kraj strofe.

Da preskočimo uobičajeno trežnjenje vraćanjem kući po pljusku i da se odmah vratimo u sadašnjost. Posmatram kroz prozor jednu dobro osvetljenu kuću u naselju zvanom B.Kosa. Nekako mi se izdvaja od svih drugih u ovom moru svetiljki. Tu sigurno živi neka fina porodica, čim je sve ovako lepo osvetljeno i duguljasto, bar se tako čini izdaleka. Ne znam zašto, ali osećam da je ograda bordo boje i da iza nje dahće veliki, crni, pas. Ako njega prođete, dolazite do žutih vrata i slobodno možete pozvoniti. Otvoriće vam jedan buckasti dečkić, koji se malo stidi pred nepoznatim ljudima, a onda će doći njegov otac. Dobar čovek, reklo bi se, kosa je već uveliko počela da mu sedi, ali nikad ne biste pogodili koliko stvarno ima godina. Odnekud se pojavljuje i žena, tačnije iz kuhinje. Briše ruke i predstavlja se ljubazno, a ko zna šta vam sve misli. Ima plavu kosu i deluje dosta mlađe od svog muža. Ćerka je u sobi, uči, vredno dete, ćutljivo. Onda se pojavljuje i neki švrća, tek je prohodao, a već vozi svoj kamion oko odavno okićene jelke. Iz susedne sobe dopire i neka muzika, neki lagani džez, sve sobe su okrečene u narandžasto, zavese su razvučene vrlo simetrično, a fotelje su prekrivene belim pokrivačima. Zapitao bi se neko šta ovde nije u redu i ne bi nikad pogodio kad ne bi zavirio u podrum... Tamo je zaključana i majkina zloba i ćerkin glas.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KsbTfdcHXRs[/youtube]

Sreća leti po celom svetu i ima je na svakom mestu. Ako je pojuriš čim je ugledaš, možda ćeš je i stići. Ali, kad je stigneš, ubrzo ona odleprša neznano gde. Ako nastaviš da je juriš, ubrzo ćeš shvatiti da ona odleće na mnoga mesta gde ne možeš da je stigneš. Pomislićeš da, ako želiš da je sretneš, moraš ceo život da je tražiš i juriš za njom. Ako odlučiš da je juriš postaćeš lutalica a u tebi će rasti umor.
Međutim, tvoja sreća ima dušu, dušu koja ume da voli. Istina je, nju ne drži mesto, i nikad ne znaš unapred gde će da se pojavi... Ali ti možeš da je prvo pažljivo posmatraš, otkriješ gde nju vuče njena duša, gde njena duša voli da se odmori ... Tu, u tim predelima izrasti drvo, pusti korenje, raširi široko grane, pusti svoje cveće da procveta a trnje koliko možeš zbaci. Izrasti što lepše drvo...Tu se smesti i čekaj...Kada ona tebe ugleda, onda će rado i često svraćati da se baš tu kod tebe odmori od lutanja. Tako će tvoja sreća i tebe da zavoli.
I svakako ponekad doći će zima, i bićeš ponekad trnovito, raspuklo, ogolelo drvo, i njena će ćudljiva priroda da je odvodi na razna druga odmorišta. Ali ako si otkrio njeno omiljeno mesto i u teškim danima ona će uporno svraćati da proveri kada će ono drvo koje ume da bude lepo, u vrtu koga najviše voli, ponovo da ozeleni i procveta.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Pkm7bUROZPQ[/youtube]

Imam jednu što stalno kasni i nikad se ne izvinjava.

Imam jednu što uvek stigne ranije i stalno se izvinjava.

Ovoj prvoj oprostim.

U šarmu je stvar.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=AQ8e3mO6TVE[/youtube]

ovo sam prvo hteo da postujem na SVIRA MI...,ali,posto sam razvezao zvaku... stavih ovde....
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=pfFD709OtFM[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YfTg4Fcza58[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=xRkpOdRbbsc[/youtube]
ovo cudo prvi put sam cuo,davne 94,mozda 93...
bio sam na Kipru,i tamo sam se upoznao sa Vujom, iz Visnjicke Banje,
koji je dobio disk od neke cupi iz Londona.
Vuja se upoznao sa nekim Palestincima,i od njih je kupio kilo hash'sha za soma funti,a onda je valjao gram za 10 funti.
Naravno,ja sam placao gram jednu funtu,hocu da kazem da je on meni placao da duvam njegov shajt.
Inace,na Kipru ako te policija uhvati sa gramom trave ili shita,sledi ti kazna od 40,50 000 usd,i zatvor od minimum 7,8 godina,a za gram H dozivotna robija.
Mnogo su im rigorozni zakoni.
Ja sam poznavao dvojicu Rusa,koji su zasadili plantazhu trave,negde u brdima,prema Turskom delu Kipra,
i jednom kas su obilazili biljke,neki matori pastir od 88 godina,sa nekom tandzarom ih uhapsio i zvao muriju.
Rusi su platili 50 tisuca zelenih novcanica da se brane sa slobode,a onda su pobegli u Rusiju.Vise ih nikada nisam sreo
Kako leti vreme kao da ce da se

čula sam da je Sajprus dobar za skidanje sa gudre
drugar mi je pričao da je danima pokušavao završiti bilo šta, pa je paketić vutre platio 50 funti...
ps: sviđa mi se ona šarmantna, što uvek kasni

A znaci ti si ona sto kasni
Pa,istina je da nema droge,nije je bilo ranije,a opet cujem da moze da se nadje,ali po vrlo visokim cenama.
Dobro je tamo.meni je sajprus hil ostao u srcu.

http://www.youtube.com/watch?v=kSz3TxDV ... re=related

Pozdravljam te i zelim ti sve najbolje!