Forum za podršku u oporavku

dragance72 wrote:Najviše mrzim kad mi kako kažu, Bog, Svevišnji, Viša Sila..itd..da prelepe trenutke ako on to uopte da pa mi posle, kad se uljuljkam i uživim u iste, prihvatim kao nešto što mi samo po sebi sleduje, i naravno je, oduzme to ili još bolje udalji dovoljno da sam ga svestan i delimično ga još osećam a opet, racionalno ga shvatam kao daleko dovoljno od mene da mu mirise i dodire više ne oećam već samo naslućujem. Na primer; počnem da živim sa nekom osobom ženskom divno nam je, živamo ui svemu se slažemo i samo odjednom da lki mojom greškom, greškicom ili samo prividom greške da sebi natovarim krivicu a drugoga oslobodim ili obrnuto to nestane i opet sam ja kriv za propast ili jednostavno i ako nisam imam takvu percepciju i onda kaže običn: znaš šta bože, bviša silo, demone, djavole, ono iznad nas daleko ; "Popuši mi moj dignuti, tvrdi, nadrkani kurac..."!! Vulgarno? A kako drugačije izvinjavam se ako je dato da bude lepo pa me sjebalo. I džaba uteha samo te bog iskušava da vidi koliko si jak. Neću da budem jak hoću da BUDE M S R E Ć A N HAJDE DA NE šILJIMO TUKI BEZ POTREBE. Nemoj mi ni davati te trenutke ti nadrkani dože kad mi ih oduzmniaš šta hoćeš? Uivaš da me gladas od sreće do mučenja. Pa uživaj- pomislim nekada - uživaj dok mi se ne skurči pa d+am sed ne . Ma ne mogu ni da pričam počinjem da se nerviram uglavnom u ovom trenutku nbe treba ni ni 12 koraka i zašto je sve u znaku broja 12 jel zato što je bilo 12 apostola pa sve mora u hrišćčanskoj simbolici. Ma ne znam eto došl.o mi da kažem ša rekoh!!!!!