Da li je ono što u ovom trenutku radimo samo izraz naše slobodne volje, ili je to bilo već odavna sudbinski preodređeno?
SUDBINA ILI SLOBODA VOLJE?
Pitanje jesu li naši postupci u životu uslovljenini sudbinom, ili imamo slobodu volje, zaokupljalo je mnoge mislioce, još od antičke Grčke, pa sve do današnjih dana. I, kao i na neka druga suštinska filozofska pitanja, ni ovde nema ni pouzdanog, ni jednoznačnog odgovora.
Uglavnom, ugrubo uzevši, postoje tri pozicije; jedna koja zastupa striktni determinizam, i po ovom mišljenju naši su postupci u životu na neki način determinisani, predodređeni, bilo prirodnim zakonima, ili onim Božjim. Druga pozicija zastupa posve suprotni stav, apsolutne slobode volje, dakle indeterminizam. Po ovom mišljenju mi svoje životne puteve biramo sami, odabirom određenih akcija, činjenja ili nečinjenja određenih postupaka u datom vremenu. Treća pozicija nastoji izmiriti dve oprečne pozicije apsolutnog determinizma (sudbine) ili apsolutnog indeterminizma (slobodne volje).
Ova treća pozicija se naziva kompatibilizam, i ovaj pravac uglavnom govori o tome, kako je moguće izmiriti determinizam (predodređenost) sa slobodnom voljom. Dakle, po ovim potonjima, moguće je slobodno delovati, ali su ti akti ipak bili na neki način predodređeni. Ova poslednja pozicija je svojstvena nekim teološkim sistemima. Bog je krajnji vladar naše sudbine i mora barem dozvoliti izbor koji ljudi čine, smatraju oni; u isto vreme Bog drži ljude odgovornima jer po ovom pogledu, ljudi čine moralni odabir između dobra i zla.
Istorijski posmatrano, determinizam je bio prevladavajući pogled. Njega su zastupali veliki broj filozofa različitih struja i pravaca (stoici, B. Spinoza, T. Hobbes, novovekovni materijalisti). U principu, ovaj pogled se izvodio od teorije o uzročnoj povezanosti svih zbivanja u prirodi, pa su ga tako zastupali materijalisti. Oni su navodili kako ljudsko delovanje ovisi o uticajima fizičke okoline, socijalne sredine, gena (nasleđa) i sl. Sa druge strane, radikalni determinizam su zastupali i idealisti, odnosno religiozno nastrojeni mislioci, po kojima je naša sudbina neumoljivo i u potpunosti predodređena Božjom voljom. Indeterminizam je bio mnogo ređe zastupljen kao filozofski pogled, a nešto više tek u poslednje vrijeme, kada je pomoću Heisenbergovih principa neodređenosti u kvantnoj fizici ipak na neki način bio 'dokazan' indeterminizam na subatomskoj ravni[1].
U teozofiji i spiritualnoj astrologiji danas je uglavnom zastupljen kompatibilizam, dakle mišljenje da ne postoji konflikt između sudbine i slobodne volje. Sudbina se uzima kao naš krajnji potencijal, dok slobodna volja definira delovanje koje možemo preduzeti prema ispunjenju naše sudbine. Smatra se da sudbina i slobodna volja nisu u konfliktu, zato jer nastupaju sa različitih ravni. Mi naravno ne možemo znati našu sudbinu na ravni naše individualne svesti.
Neki astrolozi isto tako razlikuju našu unutrašnju sudbinu (određenu natalnim horoskopom) i našu spoljnu sudbinu (određenu tranzitima, odnosno ugaonim odnosom planeta koje se gibaju u sadašnjosti sa pozicijama planeta u trenutku rođenja[2]).
Spiritualna astrologija, zasnovana je, i neodvojivo je povezana sa konceptom karme. Karma je upravo ono što smo već stvorili našim akcijama u prošlosti, a što daje rezultat u budućnosti. Jednostavno – budućnost je utemeljena na prošlosti. Značajni događaji u našem životu kao što su rođenje, smrt ili duhovna inicijacija su na neki volšeban način povezani sa sudbinom. Nečiji fizički izgled, nasleđe, i društveni položaj su u biti predodređeni, već pre našeg rođenja. No, obzirom da u nama postoji i božanska iskra, u svakom je od nas prisutna kao potencijal ta božanska iskra, koja može da nas odvede na put duhovnog razvitka i napretka.
Eminentni astrolog Alan Leo ustvrdio je kako astrologija ne podučava fatalizam. «Mi nismo posve vezani; sa druge strane, nismo ni posve slobodni. Ograničeni smo u prvom redu našim neznanjem. Sve naše nesreće dolaze kao posledica našeg nesavršenog znanja. Kada bi imali čak i samo malo više znanja, bilo bi i manje patnje.»
Shodno tome, naša delovanja slede trag naše vlastite karme, no naša je volja u svakom trenu slobodna, da oblikuje našu buduću karmu. Tako, astrologija ne veli da neki događaj mora apsolutno da se dogodi, već daje dobre i loše tendencije, a koje onda mogu biti usmeravane ili modifikovane kroz naš svestan napor.
H.P. Blavatska je istaknula da «karma nije samo naš neprijatelj, koji nas sledi u lošim situacijama, već i onaj koji donosi nagrade za naš svesni napor upravljen ka dobrim delovanjima». Zakon delovanja prema tome upravlja kako čitavim univerzumom (makrokosmosom), tako i našim telom kao mikrokosmosom. Volju možemo da poistovetimo sa karmom, a ona ima izvor u večnom principu univerzuma.
[youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=rXwAEV5AQRM[/youtube]
