Forum za podršku u oporavku

Pijem antidepresive(Amizol,koji mi je neophodan jer sam stvarno bila u dubokoj depresiji),pola Karbapina(koji kao ubija povećanu želju za alkoholom),i Tovlon po potrebi(mada ga u zadnje dve nedelje uopšte ne pijem).Prvog meseca sam išla jednom nedeljno,a u narednih godinu treba jednom mesečno da odlazim na razgovor kod psihijatra i kontrolu(sa mogućnošću da ako dođe do pogoršanja stanja uvek zatražim pomoć).
S obzirom u kojoj količini i koliko dozirano sam ranije imala terapije ovo je minimum minimuma.
Što se tiče dnevnih aktivnosti,ono što obavezno radim-dva puta dnevno vežbam po oko sat vremena(ponedeljkom sredom i petkom dodatno idem na aerobik),polako počinjem da spremam ispite za septembar(prijavila sam dva),povremeno odem na Adu,trudim se da se socijalizujem družeći se i upoznavajući se sa novim ljudima preko net-a(najčešće sa ljudima sa fax-a,ali i sa drugima-jer ono što mi najviše smeta je to što sam u principu ostala sama-ljudi sa kojima sam se družila ili su mrtvi ili su još uvek u toj priči-čast izuzecima),trudim se da budem zauzeta nekim,makar i banalnim poslićem u svakom delu dana,da razgovaram sa ljudima u prodavnici,na aerobiku-da ustajem ranije i da ne spavam preko dana.Naravno,-da se što više smejem i u svemu tražim pozitivne stvari.
Moje želje...One osnovne su da smršam ,uspem u resocijalizaciji,ostvarim prijateljstva-budem zadovoljna sama sobom.Osnovna i najveća ambicija mi je da završim fakultet i ostvarim se u tom poslu.
Želim da ljude oko sebe-ljude koje volim-svoju porodicu učinim srećnima. PDT_Love_07

poz...samo da se javim i pozelim ti svu srecu u ispunjavanju zelja i ambicija koje imash...

ja sam u voim godinama počela da učim online,kupila sam neki bussines paket...ne mogu ti opisati kakvo sam zadovoljsto osjetila kad sam od jednog djela položila parcijalu...malim koracima idi....skoncentriši se na jedan ispit,samo jedan,draga.
Koncentracija je stvar koja se vježba ali prije nogo počneš ozbiljnije(našta ćeš se morat naterat) razmisli dobro da li je to faks koji ti želiš da završiš ili to radiš zbog roditelja....DOBRO RAZMISLI!

Što se faxa tiče,ja svoj fax želim da studiram još od osnovne škole i moji nikada nisu vršili pritisak na mene,niti su pokušavali svoje neostvarene ambicije da reflektuju na mene ili brata (iskreno ja njih nikada nisam ni čula da pričaju o svojim profesionalnim neostvarenim ambicijama-samo privatnim,tj. da su oni neostvareni ljudi dok im deca nisu ostvarena).

Hellfire pozz!

odlično mila,samo napred,polako ali sigurno........droga je sranje,nemir,jad i bjeda za to par sati užitka....ne isplati se.

Hi, Princezo sa jednom cipelicom

100% sam ja sigurna da ces ti naci drugu cipelicu, kad tad...samo polako.
Sta ima kod tebe?
Ljubi Bakuta!

Nema ništa...
Evo baš danas me uhvatio neki maler...
Kako sam se probudila-gudra,u autobusu narkomani,na adi o gudri svi pričaju i svi piju,u povratku na stanici-narkomani...
Kad nisam odlepila došlo mi je da se roknem istog sekunda,da se napijem-bilo šta.
E zato sam ušla u apoteku,lupila(šakom o sto ) o desk i rekla "Persen forte"-hahahahahahahahahahahahahahahahahahah
Poludela,ali poooludelaaa sam

Sta da ti kazem, kad sve znas...drz se, ljubi baba!

U životu,imala sam razne varijacije raspoloženja.
Od totalne apatije,preko histerične raspoloženosti,do agresije(kladim se da gomila vas pamti moje periode agresije :smt102 )

Sada,sada mi se dešava totalno čudna i nepredvidiva stvar.Skroz sam ok raspoložena-stvarno ne mogu da se žalim-ipak vidim kako mi se život kotrlja ogromnom nizbrdicom ka dnu...I sve sam bliže i bliže tog dna-istina ovog puta svesna-i razbi glavu lupajući je oko toga šta da preduzmem-gde da odem,kome da se obratim(ako neko ima sugestiju biće dobrodošla).

Jedna stvar me proganja-nemam prijatelje-nemam nikoga.Totalno sam jebeno sama na ovom usranom svetu,i hoću da poludim od samoće-ali stvarno-hoću da odlepim...
Iskreno,i ne znam zašto sam večeras sela da pišem-kad nemam ništa pametno da kažem.Valjda navika.
Non stop me zovu idioti.Nude mi vutru-linije-kako kaže jedan od malopre pomenutih-da sredim psihu.Ali da li ste čuli veću glupost od ove-kaže budala da sredim psihu.Pa ej sad si mi sjebao psihu za medalju-mislim se.Kad sam se malo smirila-mislim se-da me nije toliko iznervirao-verovatno bi pristala.Al onda pomislim-tri i po hiljade evra nisu male pare(čuj male-auto smo mogli da kupimo).Opelješismo dedu-i sad bi ja sve posrala-ili lepše-sve u vodu.E pa nećeš Jelena mislim se-nećeš makar ti to bilo poslednje.Makar sad skočila sa petog sprata-isekla vene-i slična sranja napravila-ali recidiv nećeš napraviti.
I stvarno.Ko će više da finansira moja skidanja-i moja navlačenja-i moja sranja-sve u krug.Godinama.Sedam osam godina sve u krug-tapkam u mestu-i samo se glupiram...
E pa nećeš Jelena-makar ti bilo poslednje.
I svesna sam da sam sad kao zrelija-i kao zrelije razmišljam-ali ipak bi ista sranja-mislim ako može.E pa ovaj put neće moći.
Nećeš majci-što bi naš narod rekao...
I tako lupam glavu-kako da počnem sa resocijalizacijom(jebena reč),kako da ostavim sve iza sebe.Da li da lažem o sebi ili da govorim istinu?
U vezi ovoga.Skoro upoznam lika-i ne kažem mu ništa o sebi-i on kao,ja ipak mislim da te znam.I seti se lik kako me je video sa nekim tamo lerdijem(ispostavi se da je to neki njegov dalji brat).I naravno pobegne glavom bez obziras.Drugi lik-ista priča-samo što ovom priznam istinu-naravno bez detaljisanja.I on pobegne glavom bez obzira.I šta SAD-KAKO NAĆI SREDINU-JEBEŠ ME NEMAM POJMA...
Tako ja razbijam glavu dan i noć,dan i noć-čekam čudo da se desi-kao trudim se-i sve je kao ok-dok ne poludim.i ne oteram sve u pizdu materinu...
Tako,šta još da vam napišem...i onako sam smorila...
Vidim ja biće :partyman:

Toliko :smt066

Pusti ljude i njihovo mišljenje o tebi.Ne moraš okolo hodat s etiketom "ex narkoman" na čelu,ali nemoj se sramit sebe.
Oni koji te osuđuju i odbacuju nisu ni vrijedni tebe.Pokaži im slobodno :butthead:
Ne znam koliko imaš godina(i ne zanima me,gentelman ),ali po tvojim pisanjima vidim da podosta dobro razumiješ i proživljavaš svoj trenutni život.Baš kako si jednom napisala da ti je majka rekla:"Nisi mlada,a nisi ni matora..."
Onaj pravi će doć kad mu se najmanje budeš nadala,sad je bitnije da si središ život,a na dobrom si putu. Iskoristi na pozitivan način svo to ogorčenje zbog svega što si upropastila,dobro je da ti savjest radi.
U životu je najbitnije naći kompromis.Sve je u tome,i odnosi s obitelji,i na poslu,ljubav...
Znači red samokritike,pa red samopouzdanja,red depresije,pa red euforije(ne kemijske!),sve to skupa pomiješaš,i to je život.Opasni su ekstremi,kad te ili previše "diže" ili previše "spušta"(ne mislim na droge).Sve ima dobru i lošu stranu,jin-jang,dobro-zlo,nazovi to kako hoćeš....
A šta se ja rasfilozofirao....
:finga: