Evo, sjedim tu na poslu i ne mogu skinuti osmijeh…niti želim. Vjerojatno kolegice misle da nisam normalna. A još da im ispričam kako sam provela zaista nezaboravan vikend u društvu ovisnika…Bila bi totalno neshvaćena i luda u njihovim očima.
Vikend je bio…neopisivo je to, ali toliko emocija, toliko smijeha, toliko dragih ljudi, toliko pozitivne energije… Tako sam se lako uklopila i opušteno osjećala., prihvaćeno i shvaćeno. Nevjerojatno nešto …
I dok pišem evo stalno mi se u glavi vrte slike i smiješim se, ne mogu prestati uopće. Teško je sve to prenijeti na papir.
Zahvalnost…Baš o tome smo pričali na putu kući…
Zato svima još jednom veliko hvala! Tebi Vuče posebno!
Zora li ce?
Moderator: sanela
Re: Zora li ce?
Uf, napravio sam kao plan gde sve idem danas da tražim posao, čuj plan, celu mapu grada...
Nadam se da negde nešto prođe, makar na kratko jer ovo što do sada radim pokriva mi osnove ali ni blizu ne pokriva sve što bih želeo, hoću da putujem, da se zezam, video sam koliko dobro može da bude, može, al svet ima i neke svoje zahteve sa kojima se ne slažem baš uvek, na žalost na neke od njih ću morati da pristanem ipak.
I opet ja "učim španski", sedim za kompom, a trebao sam već da krenem...
Nadam se da negde nešto prođe, makar na kratko jer ovo što do sada radim pokriva mi osnove ali ni blizu ne pokriva sve što bih želeo, hoću da putujem, da se zezam, video sam koliko dobro može da bude, može, al svet ima i neke svoje zahteve sa kojima se ne slažem baš uvek, na žalost na neke od njih ću morati da pristanem ipak.
I opet ja "učim španski", sedim za kompom, a trebao sam već da krenem...
Moon child
Re: Zora li ce?
Šta li se dogodilo s ovim ljudima, svirali sjajno, onda snimili ovaj malo komercijalniji album, ali sa ipak sjajnim obradama odličnih pesama i...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=0yKuPtfR4Nk[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=0yKuPtfR4Nk[/youtube]
Moon child
Re: Zora li ce?
Ko na traci...
Tražio sam mnogo stvari u poslednje vreme, a sad kada su napokon počele da pristižu ne stižem ni da dignem glavu i budem zahvalan na njima. Osećam se ko na nekom reliju, kao da me neko me šalta od prve do pete, pa nazad, pa opet napred, ne popuštajući koncentraciju ni za sekund da ne ispusti krivinu. Mislim da je danas dan da malo zastanem i postavim stvari u pravu perspektivu, malo udahnem vazduh i samo uživam u svemu što mi se događa.
Skoro sam kukao ovde kako ne mogu da nađem posao. Da sam stvarno bio u stanju da ga tražim stvarno bih ga i tražio. A da sam ga stvarno tražio možda bih ga stvarno i našao. Osećao sam veliki jaz u sebi između onoga što sam mislio "da bi trebalo" da uradim i onoga što se zaista događalo i osećaja koji mi nisu dopuštali da se u to upustim. Iako sam bio prilično zadovoljan kako su se stvari odvijale u poslednjih nekoliko meseci osećao sam i da mogu mnogo više da postignem na ličnom planu. Sa druge strane rasla je ljutnja na mene samog što sve to ne smem ni da pokušam ljudski, da se oslobodim nesigurnosti i upustim se u neke nove stvari, makar da vidim kako će ispasti. Verujem u sebe i osećam da mogu, a s druge strane čujem glasove koji vrište da nikada ništa ne mogu da uradim kako valja ili da završim ono što sam započeo, kako sve odlažem i kako nemam sposobnosti da zaista uradim nešto već samo foliram dok me ne izvale. Opšta tuča u glavi. Pomoglo je da se uvede vanredno stanje, vojna uprava, utiša parlament kako bi mi dalo malo vremena da sedim u tišini sa sobom. Sve i da se ništa nije promenilo i dalje bih ostao živ, zdrav, čist i sa više nego dovoljno stvari i ljudi da se osećam bezbedno, pa zašto onda da ne pokušam za više.
Počeo sam od toga što sam se prijavio u nekoliko omladinskih zadruga i agencija za zapošljavanje. Posao nije došao odatle, ali je to definitivno bilo neophodno da svemiru pokažem koliko sam voljan. Jedno po jedno je počelo da se namešta i to prilično brzo. U istoj nedelji sam počeo da radim jedan posao redovno i još jedan honorarno, a uz to nastavio sa onim koji sam radio do tada. Kako sam počeo sa prvim tako sam osetio da se ništa strašno ne menja, malo se bavio matematikom i shvatio da ono što tu zarađujem nije dovoljno za baš sve što želim, a kako sam video da mogu to jedno tako mi je došlo i samopouzdanje da krenem sa još nečim. Realno, prve dve nedelje su bile baš užasne samo iz razloga što fizički nisam imao dovoljno vremena, pa sam čak počeo i da zakidam sebi na snu. Bilo mi je bitno da nastavim da odgovorno obavljam posao koji sam krenuo, ali i da što je više moguće uložim u neki drugi koji je naišao samo da bih ga zadržao za kasnije. Sad honorarno, u "slobodno vreme" sedim za računarom i obavljam neke poslove oko marketinga jednog sportskog kluba, prevodim neka uputstva za upotrebu televizora sa engleskog i redovno radim na buvljaku od 8 do 16, na tezgi sa tehničkom robom prijatelja kog poznajem ceo život...i, što je još gore - on poznaje mene =)
Nije možda nikada bio svestan veličine mog "problema", ali je definitivno znao da nešto "sa mnom nije u redu". Pa ipak, posle nekog vremena u oporavku, kroz kontakte sa njim i kroz nekoliko dana zajedničkog rada čovek mi na poverenje ostavlja i po nekoliko hiljada eura keša bez da i vodi računa o tome šta je kod mene, a šta kod njega. To poverenje mi trenutno vredi više od svih para na svetu i imam priliku da to sebi potvrdim svaki put kada mi ne padne na pamet da bilo šta više od svoje dnevnice uzmem za sebe. Malo sam ponosan na sebe zbog toga, malo mi je sve to i neverovatno, a malo mi čak nije ni jasno zašto ne želim da rešim sve svoje finansijske probleme samo jednim potezom
... bem ti oporavak
Polako, jedno po jedno, počelo je da daje i rezultate, da se namešta baš onako kako sam zamišljao, možda čak i bolje. Osim što mi uspeva da uklopim sve i da mi ostane više nego dovoljno vremena da se bavim onim što je i osnova svega što imam - mojim oporavkom, dogodilo se i to da po prvi put zaista imam dovoljno para da isplaniram sebi neke gotivne stvari. I dalje bih voleo da odjednom mogu i da sredim gajbu do savršenstva, da imam za neka gotivna putovanja, da mogu redovno da se šrvćkam po regionu i obilazim prijatelje iz NA, da mogu odjednom da obnovim celokupnu garderobu, ali opet i ovde ide jedno po jedno. Za sada mogu da se zavalim, zahvalim i uživam u rezultatima svog života do danas. Znam da sada mogu da otputujem u Trogir na konvenciju i kratko letovanje u junu, da sam se upustio u proces dobijanja vize za US kako bih tamo proveo nekoliko nedelja krajem leta, da sam u kontaktu sa prijateljima sa svih strana i da mogu da svaki ili svaki drugi vikend putujem malo po ovom našem "komšiluku", sledeće nedelje ponovo Skopje, one tamo Požega, a posle ko zna...tek sad vidim zašto mi je trebalo da ovo sve napišem, zašto baš ovde - nemam pojma, ali mi je definitivno falilo da vidim koliko je sve ok, koliko će sve biti samo bolje i koliko još postoji stvari koje mogu da napravim, a da toga još nisam ni svestan. Pravo, zavisnički - oću još!
Tražio sam mnogo stvari u poslednje vreme, a sad kada su napokon počele da pristižu ne stižem ni da dignem glavu i budem zahvalan na njima. Osećam se ko na nekom reliju, kao da me neko me šalta od prve do pete, pa nazad, pa opet napred, ne popuštajući koncentraciju ni za sekund da ne ispusti krivinu. Mislim da je danas dan da malo zastanem i postavim stvari u pravu perspektivu, malo udahnem vazduh i samo uživam u svemu što mi se događa.
Skoro sam kukao ovde kako ne mogu da nađem posao. Da sam stvarno bio u stanju da ga tražim stvarno bih ga i tražio. A da sam ga stvarno tražio možda bih ga stvarno i našao. Osećao sam veliki jaz u sebi između onoga što sam mislio "da bi trebalo" da uradim i onoga što se zaista događalo i osećaja koji mi nisu dopuštali da se u to upustim. Iako sam bio prilično zadovoljan kako su se stvari odvijale u poslednjih nekoliko meseci osećao sam i da mogu mnogo više da postignem na ličnom planu. Sa druge strane rasla je ljutnja na mene samog što sve to ne smem ni da pokušam ljudski, da se oslobodim nesigurnosti i upustim se u neke nove stvari, makar da vidim kako će ispasti. Verujem u sebe i osećam da mogu, a s druge strane čujem glasove koji vrište da nikada ništa ne mogu da uradim kako valja ili da završim ono što sam započeo, kako sve odlažem i kako nemam sposobnosti da zaista uradim nešto već samo foliram dok me ne izvale. Opšta tuča u glavi. Pomoglo je da se uvede vanredno stanje, vojna uprava, utiša parlament kako bi mi dalo malo vremena da sedim u tišini sa sobom. Sve i da se ništa nije promenilo i dalje bih ostao živ, zdrav, čist i sa više nego dovoljno stvari i ljudi da se osećam bezbedno, pa zašto onda da ne pokušam za više.
Počeo sam od toga što sam se prijavio u nekoliko omladinskih zadruga i agencija za zapošljavanje. Posao nije došao odatle, ali je to definitivno bilo neophodno da svemiru pokažem koliko sam voljan. Jedno po jedno je počelo da se namešta i to prilično brzo. U istoj nedelji sam počeo da radim jedan posao redovno i još jedan honorarno, a uz to nastavio sa onim koji sam radio do tada. Kako sam počeo sa prvim tako sam osetio da se ništa strašno ne menja, malo se bavio matematikom i shvatio da ono što tu zarađujem nije dovoljno za baš sve što želim, a kako sam video da mogu to jedno tako mi je došlo i samopouzdanje da krenem sa još nečim. Realno, prve dve nedelje su bile baš užasne samo iz razloga što fizički nisam imao dovoljno vremena, pa sam čak počeo i da zakidam sebi na snu. Bilo mi je bitno da nastavim da odgovorno obavljam posao koji sam krenuo, ali i da što je više moguće uložim u neki drugi koji je naišao samo da bih ga zadržao za kasnije. Sad honorarno, u "slobodno vreme" sedim za računarom i obavljam neke poslove oko marketinga jednog sportskog kluba, prevodim neka uputstva za upotrebu televizora sa engleskog i redovno radim na buvljaku od 8 do 16, na tezgi sa tehničkom robom prijatelja kog poznajem ceo život...i, što je još gore - on poznaje mene =)
Nije možda nikada bio svestan veličine mog "problema", ali je definitivno znao da nešto "sa mnom nije u redu". Pa ipak, posle nekog vremena u oporavku, kroz kontakte sa njim i kroz nekoliko dana zajedničkog rada čovek mi na poverenje ostavlja i po nekoliko hiljada eura keša bez da i vodi računa o tome šta je kod mene, a šta kod njega. To poverenje mi trenutno vredi više od svih para na svetu i imam priliku da to sebi potvrdim svaki put kada mi ne padne na pamet da bilo šta više od svoje dnevnice uzmem za sebe. Malo sam ponosan na sebe zbog toga, malo mi je sve to i neverovatno, a malo mi čak nije ni jasno zašto ne želim da rešim sve svoje finansijske probleme samo jednim potezom
... bem ti oporavak Polako, jedno po jedno, počelo je da daje i rezultate, da se namešta baš onako kako sam zamišljao, možda čak i bolje. Osim što mi uspeva da uklopim sve i da mi ostane više nego dovoljno vremena da se bavim onim što je i osnova svega što imam - mojim oporavkom, dogodilo se i to da po prvi put zaista imam dovoljno para da isplaniram sebi neke gotivne stvari. I dalje bih voleo da odjednom mogu i da sredim gajbu do savršenstva, da imam za neka gotivna putovanja, da mogu redovno da se šrvćkam po regionu i obilazim prijatelje iz NA, da mogu odjednom da obnovim celokupnu garderobu, ali opet i ovde ide jedno po jedno. Za sada mogu da se zavalim, zahvalim i uživam u rezultatima svog života do danas. Znam da sada mogu da otputujem u Trogir na konvenciju i kratko letovanje u junu, da sam se upustio u proces dobijanja vize za US kako bih tamo proveo nekoliko nedelja krajem leta, da sam u kontaktu sa prijateljima sa svih strana i da mogu da svaki ili svaki drugi vikend putujem malo po ovom našem "komšiluku", sledeće nedelje ponovo Skopje, one tamo Požega, a posle ko zna...tek sad vidim zašto mi je trebalo da ovo sve napišem, zašto baš ovde - nemam pojma, ali mi je definitivno falilo da vidim koliko je sve ok, koliko će sve biti samo bolje i koliko još postoji stvari koje mogu da napravim, a da toga još nisam ni svestan. Pravo, zavisnički - oću još!
Moon child
-
dete svemira
- Posts: 938
- Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
- Contact:
Re: Zora li ce?
Kažu da lekovi služe za lečenje, al ja izgleda baš ne umem da napravim tu granicu i s razlogom se plašim da neću umeti.
Hteo da mrem juče. Odem kod zubarke, regularno nešto, završavamo posao, još jedan zub i završavam napokon sa celom zubnom zaostavštinom drogiranja. Ja uporan da mi vadi živac, ona podjednako uporna da ga ostavi i pokuša da ga umiri, za malo nisam umro od "umirivanja". Lepo sam ja rekao ranije, doktorima nije verovati , al ajde, kao, njoj stvarno verujem. Stavi mi neki lek i kao "ovo će valjda pomoći".
Oko 1 počne da boli, oko 2 krenem da vrištim, oko 3 već došlo do starog poznatog nošenja sa extremnim bolom - udaranjem u zid =), oko 4 lud totalno...oko 6 vadim lek (a nisam bio daleko da izvadim i zub) šrafcigerom i ekserom. Znam ja da bi najbolje bilo da sam zvao taxi i otišao negde gde rade celu noć da mi to srede, al u takvom ludilu i kupatilo mi je bilo predaleko. Čim sam uspeo da izvatim to sranje popustilo je malo i uspeo da zaspim.
Vratilo me na sekundu u vreme kad su mi takva stanja bila prilično uobičajena, bilo da se radi o nekom regularnom bolu ovog tipa ili zikri to je to - bolovi, znojenja, čuka, ludilo... Jbt, toliko sam ovakvih situacija imao za sve godine drogiranja da mi je i danas posle više od dve godine čistoće i dalje prva asocijacija na takva stanja - zikra. Sve što sam mogao je da se podsetim da je ovo ipak "samo" zub i da će proći čim ujutru odjurim do zubarke (nasmejan i sa najboljim željama za familiju joj ). Kafetin ne pijem, većinu lekova protiv tih bolova takođe pa je izbor jako sužen. Nimulid mi je do sada pomagao u situacijama sa zuboboljom, a prilično je safe, ali sinoć mi je izazvao neki zajeban kontra efekat. Dal zbog jakog bola ili šta, tek, počela čuka da mi udara 400 (popio 2 nimulida) toliko da me isprepadalo više od samog bola. Sad sam pogledao neke kontraindikacije i vidim da nije preporučljiv za osobe sa slabim stomakom, lošom jetrom, povišenim transeminazama, oštećenim bubrezima, problemima sa srcem...znači mogu da biram odakle je došlo =)
Ozbiljno sam razmišljao o bensedinu (ili nekoliko njih) da srede to stanje. U tom ludilu dobro sam i ostao sposoban da se setim da ja to ne umem da pijem i da sam ih isto tako i ranije uzimao pod gomilom izgovora i uvek se završavalo sa šakama, tablama, kutijama... Odlagao ideju, ajde ne sada, ajde ne sada, ajde ne još malo, ajde možda se smiri samo od sebe. Na kraju ništa od benkica fala bogu, a kad sam uspeo da iščačkam lek počelo je da bude bolje, ali posle cele noći ludila. Razmišljam, da sam imao trodon da li bih mogao da uzmem samo jedan ili bih odmah na prvu pokušao da rešim stvar sa 5 =), ista priča. Ma, ceo film od ranije.
Sve u svemu ako neko ima neki savet za lek koji je safe u slučaju zavisnika u oporavku, a može da pomogne u ovim slučajevima bio bih zahvalan. Ne ponovilo se - al ipak just in case.
Povratak u realnost. Prestalo da boli. idem kasnije do zubarke da vidimo kako ćemo. Javio na posao u kom sam stanju i da me ne očekuju (idem ipak samo da pomognem liku da zatvori oko 15č) i planiram da se ne pomeram mnogo do tada. Setim se svih onih javljanja na sve redno poslove koje sam radio kada pokušavam da iskriziram i vičem da sam bolestan. Čak i sada kada je sve to prilično vremenski udaljeno i dalje kao da osećam krivicu kada se javim da ne mogu da dođem jer mi nije dobro, iako je razlog više nego normalan. Heh, jbg, neke stvari nestaju brže, neke ostaju duže, šta ćeš.
Hteo da mrem juče. Odem kod zubarke, regularno nešto, završavamo posao, još jedan zub i završavam napokon sa celom zubnom zaostavštinom drogiranja. Ja uporan da mi vadi živac, ona podjednako uporna da ga ostavi i pokuša da ga umiri, za malo nisam umro od "umirivanja". Lepo sam ja rekao ranije, doktorima nije verovati
, al ajde, kao, njoj stvarno verujem. Stavi mi neki lek i kao "ovo će valjda pomoći".Oko 1 počne da boli, oko 2 krenem da vrištim, oko 3 već došlo do starog poznatog nošenja sa extremnim bolom - udaranjem u zid =), oko 4 lud totalno...oko 6 vadim lek (a nisam bio daleko da izvadim i zub) šrafcigerom i ekserom. Znam ja da bi najbolje bilo da sam zvao taxi i otišao negde gde rade celu noć da mi to srede, al u takvom ludilu i kupatilo mi je bilo predaleko. Čim sam uspeo da izvatim to sranje popustilo je malo i uspeo da zaspim.
Vratilo me na sekundu u vreme kad su mi takva stanja bila prilično uobičajena, bilo da se radi o nekom regularnom bolu ovog tipa ili zikri to je to - bolovi, znojenja, čuka, ludilo... Jbt, toliko sam ovakvih situacija imao za sve godine drogiranja da mi je i danas posle više od dve godine čistoće i dalje prva asocijacija na takva stanja - zikra. Sve što sam mogao je da se podsetim da je ovo ipak "samo" zub i da će proći čim ujutru odjurim do zubarke (nasmejan i sa najboljim željama za familiju joj
). Kafetin ne pijem, većinu lekova protiv tih bolova takođe pa je izbor jako sužen. Nimulid mi je do sada pomagao u situacijama sa zuboboljom, a prilično je safe, ali sinoć mi je izazvao neki zajeban kontra efekat. Dal zbog jakog bola ili šta, tek, počela čuka da mi udara 400 (popio 2 nimulida) toliko da me isprepadalo više od samog bola. Sad sam pogledao neke kontraindikacije i vidim da nije preporučljiv za osobe sa slabim stomakom, lošom jetrom, povišenim transeminazama, oštećenim bubrezima, problemima sa srcem...znači mogu da biram odakle je došlo =)Ozbiljno sam razmišljao o bensedinu (ili nekoliko njih) da srede to stanje. U tom ludilu dobro sam i ostao sposoban da se setim da ja to ne umem da pijem i da sam ih isto tako i ranije uzimao pod gomilom izgovora i uvek se završavalo sa šakama, tablama, kutijama... Odlagao ideju, ajde ne sada, ajde ne sada, ajde ne još malo, ajde možda se smiri samo od sebe. Na kraju ništa od benkica fala bogu, a kad sam uspeo da iščačkam lek počelo je da bude bolje, ali posle cele noći ludila. Razmišljam, da sam imao trodon da li bih mogao da uzmem samo jedan ili bih odmah na prvu pokušao da rešim stvar sa 5 =), ista priča. Ma, ceo film od ranije.
Sve u svemu ako neko ima neki savet za lek koji je safe u slučaju zavisnika u oporavku, a može da pomogne u ovim slučajevima bio bih zahvalan. Ne ponovilo se - al ipak just in case.
Povratak u realnost. Prestalo da boli. idem kasnije do zubarke da vidimo kako ćemo. Javio na posao u kom sam stanju i da me ne očekuju (idem ipak samo da pomognem liku da zatvori oko 15č) i planiram da se ne pomeram mnogo do tada. Setim se svih onih javljanja na sve redno poslove koje sam radio kada pokušavam da iskriziram i vičem da sam bolestan. Čak i sada kada je sve to prilično vremenski udaljeno i dalje kao da osećam krivicu kada se javim da ne mogu da dođem jer mi nije dobro, iako je razlog više nego normalan. Heh, jbg, neke stvari nestaju brže, neke ostaju duže, šta ćeš.
Moon child
Re: Zora li ce?
Vuce, ja imam jezive glavobolje s vremena na vreme. Jezive. I pitala sam ove u Drajz sta smem, rekli mi moze - brufen. Doslo mi bilo da placem kad sam to cula. Medjutim, i taj brufen pisljivi deluje... Istina, pijem ga u nekim suludim, konjskim dozama. Zgutam tri od 800mg, pa mi prodje glava. Mozda je i to moja alavost, mozda bi moglo to i sa manje... Uvek neko preterivanje...Vuk wrote: lek koji je safe u slučaju zavisnika u oporavku, a može da pomogne
Osim brufena i veselog nimulida, sme se jos i diklofen i rapten K. To je ono sto se zvanicno sme... Jebiga, nije neki izbor. Frikombinuj.
Ako nam neko dodje glave, to ce biti mangupi u nasim redovima
Re: Zora li ce?
Crveni trougao rešiće stvar. 
šalim se malo.
Baš sad tražim po fijokama onaj lek što sam pio dok su trajali nenormalni bolovi od opekotina, nema ga. Keva ga dokusurila. Znam da prvo slovo u nazivu leka počinje na slovo A. Tabla u kutiji je plave boje, jako je dobar lek. Sve sam probao, i brufen, i novalgetol i analgin i nimulid ali ovaj je najbolji. Mada sam gledao na tv. nekakvo istraživanje na temu analgetika, testove su radili igrači ragbi tima posle treninga. Dali su im firmirane analgetike i nekomercijalne, kad su uzimali lekove prvi put znali su šta su progutali i prilično dugo su držali ruku u ledenoj vodi, drugi put su im takođe dali isti lek samo u flašici koja nije imala naziv leka, tad su istrajali znatno manje. Dakle isto sranje drugo pakovanje... Sve je to isto.
šalim se malo.Baš sad tražim po fijokama onaj lek što sam pio dok su trajali nenormalni bolovi od opekotina, nema ga. Keva ga dokusurila. Znam da prvo slovo u nazivu leka počinje na slovo A. Tabla u kutiji je plave boje, jako je dobar lek. Sve sam probao, i brufen, i novalgetol i analgin i nimulid ali ovaj je najbolji. Mada sam gledao na tv. nekakvo istraživanje na temu analgetika, testove su radili igrači ragbi tima posle treninga. Dali su im firmirane analgetike i nekomercijalne, kad su uzimali lekove prvi put znali su šta su progutali i prilično dugo su držali ruku u ledenoj vodi, drugi put su im takođe dali isti lek samo u flašici koja nije imala naziv leka, tad su istrajali znatno manje. Dakle isto sranje drugo pakovanje... Sve je to isto.
Covek koji ne nosi sat, dobro zna da postuje vreme...
Re: Zora li ce?
Možda nije moje da se pravim pametna kad su analgetici u pitanju, jer znam puno manje od vas 
Meni je analgin bio za sve moguće bolove, međutim, nedavno sam bila na jednom predavanju gdje su rekli da je jako štetan i da negativno utječe na koštanu srž, pa sam ga prestala piti. Sada pijem kafetin i brufen, pomaže, mada mu treba duže da počne djelovati (ili je to u mojoj glavi). Ali, kad je neki bol ono baš baš nepodnošljiv (nedavno vadila zub i zubarka mi slučajno izvadi dva zuba, što se samo meni može desiti...) ipak sam pila analgin
Meni je analgin bio za sve moguće bolove, međutim, nedavno sam bila na jednom predavanju gdje su rekli da je jako štetan i da negativno utječe na koštanu srž, pa sam ga prestala piti. Sada pijem kafetin i brufen, pomaže, mada mu treba duže da počne djelovati (ili je to u mojoj glavi). Ali, kad je neki bol ono baš baš nepodnošljiv (nedavno vadila zub i zubarka mi slučajno izvadi dva zuba, što se samo meni može desiti...) ipak sam pila analgin Re: Zora li ce?
ajoj.jel si dobila bar popust?sanela wrote:nedavno vadila zub i zubarka mi slučajno izvadi dva zuba
Covek koji ne nosi sat, dobro zna da postuje vreme...