Forum za podršku u oporavku

Ma što bi naš narod rekao, samo se umrijeti mora.
Kako živite ti i bubica?

Budite mi pozdravljene obadvije (ili obadvoje )

Malo mi je bila turbolencija zadnjih dana.
Moje ne prihvatanje,poricanje,neshvatanje-sve je bilo pomesano i izmesano-i to stanje traje,ali sam malo dosla sebi i dala sebi slobodu da ne moram da budem savrsena,da mogu i smem da budem zena,da smem i mogu da budem slaba,placljiva,besna,srecna i da usput nikome ne objasnjavam zasto placem,zasto se smejem,isto i zasto se nekome javljam ili ne.
Mislim da puno ljudi povredjujem svojim ponasanjem sad-ali jedno znam-da MORAM da zastitim sebe i dete.
LOSE mi je kad pricam sa nekim ljudima,lose mi je da odgovaram na neka iscrpna pitanja-na koja ja prva nemam odgovore,a ljudi znaju biti tvrdoglavi,uporni,bandoglavi-nemam snage da se ubedjujem,pravdam ili objasnjavam zasto ON-NIKAD vise,zasto ne zelim kontakt sa tim covekom,zasto ne zelim da cujem nista iz njegovog zivota-i osnovno-zasto ne zelim da pricam o njemu.Jednostavno-ja vise nemam snage da slusam.
Trebam sebi i ovom detetu.
Prvo trebam sebi-jer me ni ono nece imati ako sam ja lose.
Posle svakog cimanja i pomeranja zeludca,gladam stomak,placem-cekaj,ni ja ni to dete ne zasluzujemo da budemo lose.
Porodica zeli prikaz ,,srecne porodice,, -NEMA je.
Srecna porodica smo bubica,mama,Cezar,dve ribice i ja.
I cvece.NIKO drugi.
Ja ne moram da budem deo alkoholicarskog i al-anon dela porodice.NECU.

Sa druge strane-ako bilo kome nesto smeta kod ,,njega,, nek zove svog sponzora i nek kod njega prazni svoj bes,ogorcenje-nek sa sponzorom radi tudj moralni inventar-ja ne mogu i necu vise da slusam.
Blizim se apsolutnom kraju sa pucanjem po savovima i zaista mogu samo da se molim da budem jaka i postavim nezne granice,da imam snage da ne odgovorim na sve sto cujem,da ne odgovorim na poruke i ostale vidove ,,informacije,,

Treba mi mir.Za mene,bebu i moj dom.

Opet mi je Mirko pao na pamet-i opet mi je samo jedna stvar u glavi-sreca jednog coveka.
Kazu da se ,,otac,, preselio sa nekom devojcicom.
ako mi neko veruje,bila sam srecna.Zaista srecna.Mozda ce imati porodicu,mozda ce...svasta moze da bude.Taj covek je ziv,dobro-koliko toliko dobro-da...zelim mu zaista svu srecu ovog sveta.

Ljubav prema Mirku me je oslobodila BOLA i shvatanja reci ,,kraj,,
Kraj ne postoji.
Neko je krug-i taj krug postoji.
Neko nije krug,i kruga nema.
Ali-UVEK ima krug.Negde,sa nekim,sa sobom,sa prijateljima,sa detetom,prirodom...Samo treba naci...

Bila sam besna.Zasto moja VS tako kroji da me sve boli?!Zato sto sam morala da naucim.I znam da ovo nije kraj,mozda je tek pocetak.Na najgoroj po meni stvari me je sve zivo lupalo zadnja 3 meseca ili zadnjih godinu dana.

Opet-koliko god bilo tesko,koliko god bilo naporno-proslo je.
Juce sam opet plakala-jer Bog zaista misli da ja sve ovo mogu da podnesem?!

Vise se ne pitam mogu li-jer znam da moram.

Idem da spavam,umorna sam jako...
Cini mi se da ja vise nista ne radim zato sto ja to hocu.
Zelja za hranom-kako dodje-tako je sprovodim u delo.Zelja za snom-jednostavno mi glava pada.
Kao da neko naredjuje -JEDI,SPAVAJ.

idem da spavkam...dosta za danas...laku noc....

Normalno da ti se spava, i normalno da si luda i da ti je dosta svega............tek kad sve prođe i kad se porodiš, vidiš da je fakat istina ono o ženskim hormonima tokom trudnoće. Meni se činilo da sam bila trudna godinama, nekako mi se baš odužilo.......mislim da je to bio jedan od najgorih ili najtežih životnih perioda, al ja sam bila očajna, nakačena, usamljena.............ma 1000 nekih điđa. Ti barem nisi nakačena......
Izdrži, ima i za šta, i javi kako ide.
pozdrav tebi i bubici, mada vjerovatno bubica više nije bubica...

Meni je bilo super u trudnoci,nekako ko da me mala vodila,prestala pusiti,pocela jesti zdravo,piti caj i tako to...radila sam do skoro poroda,ma mozda 10 dana prije sam rekla aus....ma ni taj porod nije neki bed,iako sam ja imala trudnove jedno 2 dana i nisam smjela ici u bolnicu nego cekala da mi pukne vodenjak....sad bi drukcije napravila ali tad mi je to bilo paranoja,imala sam strah ako je ona ok pa sam trpila bol...........za nas koji smo navikli na bol porod je easy.....

Hvala devojke..

Juce sam imala mnogo lep dan sa majkom.Ima jedna od interesantnih stvari a to je da ce bubica ili mis-verovatno zavrsiti kod moje majke u grupi,ako bude uzela jaslice.
No...majka je -srecna.I ja sam srecna
Juce je bilo zezanje,jer radi jedan program u vrticu i sad hoce da ga spoji sa drugim,daklem,stvar je o montesori i waldorf psihologiji+mensa.
Kaze ona-sad cemo imati pravog malog genija.I nadam se,da nece poceti sa 10 godina da se drogira od moje filozofije i vaspitanja.

SAD...

Koliko je trebalo godina,muke,plakanja-sta sve nismo prezivele-da bi danas-na meni-najgoru stvar-nas dve zbijale sale?!
x puta sam joj prebacila-ako je sve ove godine pravila male genijalce od druge dece,kako je mogla tako omasiti sa sopstvenom decom?
Odgovor je bio lak:ne mozes na svojoj deci experimentisati.

No,jucerasnji dan je bio divan jer smo prosle oko 15-20km,setale po liscu,slikale se,uzivale u jeseni i svim bojama koje su se prostirale ispred ociju...Bilo je zaista predivno.

Ja sad odo malo da raduckam...

Nov dan krece....

da,u nekoj dobi sve te svadje i prepucavanja nestanu i to je jako lijepo za oba dvije osobe

Želim da vam se svima zahvalim...
Ljudima koji su aktivno učestvovali u mom životu ovih 5 godina i ljudima koji su jednostavno bili tu...
Razmišljam šta je sve prošlo za sve ove godine,koliko uspona i padova,koliko pokušaja i gubljenja-koliko svega i svačega-i opet-na današnji dan-živa,zdrava,čista ko suza.LUDA-da,ali-dišem,smejem se,plačem,krećem ispočetka,padam,dižem se...
Zahvalna sam VS koja mi je dala prijatelje,iskustva,iskušenja,ljubav,život-ovakav kakav imam.Zahvalna sam na ovom plodu koji nosim i na dva srca koja kucaju.MOje i njeno,njegovo...

Hvala vam...
Idemo dalje....

:smt039

Gdje si dete................kako ste, ti i mali miš........eh od bubice je evoluirao u mišića, baš se pitam koja će biti sljedeća faza.

Veeeeeeeeeeeeliki pozdrav i poljubac za oboje

Cenim da cemo uskoro znati koji je pol pa da mozemo da je-ga krstimo zvanicno u ime

Ja sam ok,osim sto sam polomljena,izmrcvarena.dobila sam nov krevet,i DIVAN je,bas onako za devojcicu medjutim
1.ceo zivot spavam na stomaku-pa sam to menjala pa se prebacila na ledja
2.sad ne mogu ni na ledja,moram sa strane-pa-drz nedaj-ali uspevam
3.e,sad ne mogu na desnu nego samo na levu-ukocena sam ko da sam na metli bila celu noc i da me je sibao vetar

Onda oko stojanja i sedenja
1.ceo zivot na podu radim i mrzim sto i stolice-pa sam to morala da menjam pre 2 meseca-uspela sam
2.imam stolicu na tockice pa se kotrljam po celoj sobi a da ne moram da ustajem.
3.ledja me ubijaju,glavobolje-stolica nema naslon-ali kontam da ledja svakako ,,moraju,, da bolu-le.
4.polozaj ledja kad sedim mora da bude prav-tako mogu duze da ostanem na stolici.

Onada spavanje
1.x godina sam spajala 48h da ne spavam.
2.sad-22h do 23h glava mi pada i moram da sve ostavim i da legnem.Najgore u toku dana moram da pravim pauze i da odmaram ledja i da malko zatvorim oci-jednostavno-sedeci mogu da zaspim-sto mi je neverovatno.

I za kraj-za sad kraj-hrana.
1.jedem za petoro-sto nije strasno.
2.opsesivnost-JA MORAM DA JEDEM BANANE,jabuke-SAD ODMA u FRCI sam ako ne mogu u odredjenom trenutku da jedem-ali je to zavisnicka opsesivnost-JA SAD MORAM DA KUPIM JOGURT-ko da cu umreti.Prvi gutljaj,zalogaj tog neceg-i mir.
3.ovo mi je najinteresantnije-jer je jedan obrazac ponasanja kao sa gudrom-otvorim oci,JA MORAM,trazenje para(sad imam kasicu u koju skupljam pare za ukrase za vencice) i juce sam MORALA da uzmem pare odatle i da kupim banane.Sledece je da cu se zakaciti sa mamom jer je dogovor da ne diramo pare-a ja-iako znam to-sam mormala da uzmem voce.Pa da ne bude samo to-vec sam potrosila 500 din-sto nije problem-i ne govorim o novcu-samo o necemo nad cim-pif...ne mogu da kontrolisem.Opsesivno-kompulzivno ponasanje.

Eto,to je uglavnom najveci deo gde pokusavam da se prilagodim situaciji i gde ucim da ne budem JA-ja,pokusavam da skontam sta i kako da se organizujem i kako da ispunim dan bez puno trzavica i da napravim kompromise sa detetom koje ima svoje potrebe i tera me da menjam sve zivo sto mogu da menjam.Da mi je ovo neko rekao pre 10 godina-ne bi verovala.Pa-eto mene sad ovde.

Oko emocija-sam ok.Donela sam neke odluke,zastitila sebe-ppp-necu da baksuziram-dobro sam.Malo me siba priprema nove godine,muzika,usamljenost-samo u nekim trenucima,subote su mi bolne,ali se navikavam i ucim da prihvatim da je sve-bas tako kako treba.Bezala sam od muzije,situacija-negde jos uvek bezim-ali se ucim da zivim sa svojim emocijama i da ih prihvatim.Lako mi je kad je sve ok da kazem ok-place ti se placi.Ali kad sam u tom ,,bedak,, stanju usamljenosti-tu mi je malo tesko-i malo vise bolno da izadjem iz sebe i kazem-hej devojcice-sve je ok.Ali opet-posle 2 godine,znam sta nosi nova godina-i koliko god ja opet zelela da pobegnem,znam da moram da stanem i kazem,ok je biti slab i plakati-mada-to jos ne mogu.

Pih...bas se raspisa...
Idem da spremam rucak-gladna sam.
Prijatan dan vam zelim svima...

Meni se prehrana skroz promijenila u trudnoci.....pustila br1 cigare i kavu,pa pocela samo caj ,i to hladni mi je pasao, french kiss,i dalje ga imam.....ali pocela sam jesti ribu,povrce,kuhano,zdravo....pa pocela kuhati bas sa uzitkom,pa i druge kuhinje i nove zacine.....
4godine nakon sve je ostalo....nema kave,i i dalje fino i zdravo papam.....cigara ponekad