nemam pojma...valjda sam znatizeljna danas.
1000 zasto1000 zato je bila moja omiljena knjiga...bice da je to sve povezano
EASY TOPIC
Moderator: sanela
Ljudi ja sam skuzila da nevjerovatno uzivam u spavanju. Ono, legnes, opustis se i za cas skuzis da si vec zaspao no, nesto te trglo.Pa, onda iz pocetka, zdravi san koji te ljepse hvata nego ne znam koja droga. Ili, popodne, gledam tv, skuzim da su mi oci teske, pa ih jedva drzim otvorene i nestanes na sat-dva-tri u zdravi osvjezavajuci, okrepljujuci san. Koja uzivancija 
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Joj, Luna sad si me podsjetila. Nama je tata kupio one enciklopedije "reci, tko, Reci zasto, Reci kako, Reci gdje, reci blabla, kako sam voljela te knjige Sta bi dala jos jednom zaviriti u nas stan i procackati po svim detaljima. Ili, jos jedan dan prozivjeti u onom vremenu? Hej, dala bi cijelu godinu, bez beda
Sta bi dala jos jednom zaviriti u nas stan i procackati po svim detaljima. Ili, jos jedan dan prozivjeti u onom vremenu? Hej, dala bi cijelu godinu, bez bedaKad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Sunrise, Luno, Jeco hvala na cestitkama. Na party ce Jeco biti sve cure, jedva smo nakuckali dva djecaka... skoro da ih i ne znamo ali eto pozvani su...sramota same cure. Ti sunrise nemoj samo na mene da racunas...ovo sa sirenjem nas na sve strane. Hajde pa jos malo i party u becu da pravimo.
Nemoj nesto da zeznes, ja nisam nikada bila u becu, a bas je noble grad, dakle ja volim biti tetka, strina i tako to... osjecam se vaznom...znas ono kazes djeci dosla tetka ili jos bolje strina, budu malo mirniji.
Inace sve po starom, sve se bojim da se necu uskoro nasmijati osim ovim prodavacicama sto me pitaju kako sam danas. Hvala bogu komsije nas bas i ne vole, preglasni smo sto nije u skladu sa ovim mentalitetom, pa sve nesto namrgodeni, a ja se bas fino osjecam...ne moram ni ja da se smijem na silu.Kazu mi cudno da ja nemam pasce. Ja im fino objasnim da se ja bojim pasa, a onda jos gore. Zamisli koji se kreten boji pasa. Jos me mrgodnije gledaju. Jedno vrijeme sam pokusavala sakriti da se bojim. Pa ko fol eto nasmjesim se, cucnem. Jebo te kad pas skoci, valda hoce da se igra, a ja vrisnem...jos veca blamaza. Odustala sam. Bolje da me mrgudno gledaju bez blamaze.
Mi imamo pticu, ribice i hrcka. Sve lijepo zatvoris i nema mrdanja.
Evo sad bas nesto mislim da ja stvarno nisam kakav kreten, neljudski, sve bi pozatvarala.
Nemoj nesto da zeznes, ja nisam nikada bila u becu, a bas je noble grad, dakle ja volim biti tetka, strina i tako to... osjecam se vaznom...znas ono kazes djeci dosla tetka ili jos bolje strina, budu malo mirniji.
Inace sve po starom, sve se bojim da se necu uskoro nasmijati osim ovim prodavacicama sto me pitaju kako sam danas. Hvala bogu komsije nas bas i ne vole, preglasni smo sto nije u skladu sa ovim mentalitetom, pa sve nesto namrgodeni, a ja se bas fino osjecam...ne moram ni ja da se smijem na silu.Kazu mi cudno da ja nemam pasce. Ja im fino objasnim da se ja bojim pasa, a onda jos gore. Zamisli koji se kreten boji pasa. Jos me mrgodnije gledaju. Jedno vrijeme sam pokusavala sakriti da se bojim. Pa ko fol eto nasmjesim se, cucnem. Jebo te kad pas skoci, valda hoce da se igra, a ja vrisnem...jos veca blamaza. Odustala sam. Bolje da me mrgudno gledaju bez blamaze.
Mi imamo pticu, ribice i hrcka. Sve lijepo zatvoris i nema mrdanja.
Evo sad bas nesto mislim da ja stvarno nisam kakav kreten, neljudski, sve bi pozatvarala.
Sam, ako Bog da, za neku godinu dana cu i ja postati mama, aj jedva cekam, imati jednu bebicu. Najbolje je sto ja uopce nisam strucna u mijenjanju pelena i te seme no, nije problem, brzo ucim. Tetko, biti ces pozvana u ovaj predivni grad, ok?
Tetko, biti ces pozvana u ovaj predivni grad, ok?Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Sorry sto moram malo da pokvarim ovo fino raspolozenje koje vlada na ovom topicu ali nisam znala gde da stavim pa cu posle izbrisati.
Juce, skoro pa recidiv..........jbg...
Eto cak i ovde gde sam mislila da sam zasticena od svega 100%, sinoc sam bila u stanju preorati sva brda ovde ne bi li do hersa dosla.
Ali zasto?
Pa posto sam uzasno emotivna i ljubomorna.Pricala sam ne davno da me je moj bivsi nesto smarao, ali to sam sve ok podnela. Dok me sinoc nije nazvao, mrtav razvaljen, i ladno je nasao neku fufu da mi daahce u telefon i da mi se ponasa kao kurva. Ne znam....ja njega ne volim ali ipak to je bila duga veza i sa te strane puna poverenja pa mi se tako nesto ucinilo ne mogucim.Bar to, da mi na taj nacin nece nabijati rogove
I naravno kad sam spustile vezu, prsla sam, odmah sam htela da se roknem, takva jedna bujica emocija i tuznog osecanja, da je to uzas.
Odmah mi je dosla drugarica sa deckom. I posto ovde postoji jedan decko na dopu, za kojeg znam ali ga ne znam, trazila sam da me odvetu do nega ili da mi daju njegov broj, samo da kupim i da se razvalim.
Naravno, nisu ni pomislili tako nesto da urade. I sve vreme kako sam ovde, u ovom malom mestu, oni su bili ti koji su preduzimali sve mere da se ja i taj lik slucajno ne sretnemo. I uspeli su u tome i zahvaljujem im, nema sta, pravi drugari.
Nazvala sam ih oko 1 u noc, nisam ni rekla da se lose osecam, ona je vec znala i bila tu.
Plakala sam, molila, plakali su oni-preklinjali me, a posebno on i kad sam videla njegove suze (od moje drugarice decka, koji je isto nekad bio na svemu), nekako me je steglo srce.
Kad sam videla da nema nista od hersa pocela sam traziti bilo sta- exere, spid, koks, neke tablete ma bilo sta. Ali su sve to bili moji ocajnicki i uzaludni pokusaji.
Na kraju su doneli viski i prekinula sam se uzasno. Ne znam kako ali nikad pre se nisam jace napila od manje kolicine.
Smirila sam se nekako, posle i zaspala, ali sam sanjala dop, grozno.
Probudila sam se skenjana ali zavhalna drugarici i drugu jer mi nisu resili nista cak ni jedan jebeni exer, a ipak on da je hteo-mogao je.
I zahvalna sam im sto su veoma vesto uspeli da ne saznam cak ni ime tog decka ovde koji uzima to.
Sad sedim kuci, za kompom, cekam tatu da dodje i da popijem met ali danas i sutra jacu dozu jer mi ono ocigledno nije bilo dovoljno cim mi se tako nesto desilo.
I sva sreca sto nisam u svom gradu jer da jesam ova noc ne bi bila samo jedno lose iskustvo nego povratak u pakao.
Juce, skoro pa recidiv..........jbg...
Eto cak i ovde gde sam mislila da sam zasticena od svega 100%, sinoc sam bila u stanju preorati sva brda ovde ne bi li do hersa dosla.
Ali zasto?
Pa posto sam uzasno emotivna i ljubomorna.Pricala sam ne davno da me je moj bivsi nesto smarao, ali to sam sve ok podnela. Dok me sinoc nije nazvao, mrtav razvaljen, i ladno je nasao neku fufu da mi daahce u telefon i da mi se ponasa kao kurva. Ne znam....ja njega ne volim ali ipak to je bila duga veza i sa te strane puna poverenja pa mi se tako nesto ucinilo ne mogucim.Bar to, da mi na taj nacin nece nabijati rogove
I naravno kad sam spustile vezu, prsla sam, odmah sam htela da se roknem, takva jedna bujica emocija i tuznog osecanja, da je to uzas.
Odmah mi je dosla drugarica sa deckom. I posto ovde postoji jedan decko na dopu, za kojeg znam ali ga ne znam, trazila sam da me odvetu do nega ili da mi daju njegov broj, samo da kupim i da se razvalim.
Naravno, nisu ni pomislili tako nesto da urade. I sve vreme kako sam ovde, u ovom malom mestu, oni su bili ti koji su preduzimali sve mere da se ja i taj lik slucajno ne sretnemo. I uspeli su u tome i zahvaljujem im, nema sta, pravi drugari.
Nazvala sam ih oko 1 u noc, nisam ni rekla da se lose osecam, ona je vec znala i bila tu.
Plakala sam, molila, plakali su oni-preklinjali me, a posebno on i kad sam videla njegove suze (od moje drugarice decka, koji je isto nekad bio na svemu), nekako me je steglo srce.
Kad sam videla da nema nista od hersa pocela sam traziti bilo sta- exere, spid, koks, neke tablete ma bilo sta. Ali su sve to bili moji ocajnicki i uzaludni pokusaji.
Na kraju su doneli viski i prekinula sam se uzasno. Ne znam kako ali nikad pre se nisam jace napila od manje kolicine.
Smirila sam se nekako, posle i zaspala, ali sam sanjala dop, grozno.
Probudila sam se skenjana ali zavhalna drugarici i drugu jer mi nisu resili nista cak ni jedan jebeni exer, a ipak on da je hteo-mogao je.
I zahvalna sam im sto su veoma vesto uspeli da ne saznam cak ni ime tog decka ovde koji uzima to.
Sad sedim kuci, za kompom, cekam tatu da dodje i da popijem met ali danas i sutra jacu dozu jer mi ono ocigledno nije bilo dovoljno cim mi se tako nesto desilo.
I sva sreca sto nisam u svom gradu jer da jesam ova noc ne bi bila samo jedno lose iskustvo nego povratak u pakao.
Ne nasedaj svojim "emocijama", jos si rovita i sve su to zamke dop-a.Jeca wrote: I naravno kad sam spustile vezu, prsla sam, odmah sam htela da se roknem, takva jedna bujica emocija i tuznog osecanja, da je to uzas.
Ako si toliko tuzna i povredjena da zelis i fizicki da se povredjujes i unistavas zbog toga, ne treba ti dop. Mozes osetljive sluzokoze na telu namazati ljutom alevom paprikom i dovoljno ces se povrediti, veruj
... doduse, nisam probao, ali ne sumnjam u ucinak To sa dopom je jos jedno trazenje izgovora i opravdanja "ostavio me momak i red bi bilo da se sad ja zbog toga drogiram"... ma zajebi
Kada sam se razvodio, bivsha riba me pitala: "Nadam se da sada neces da pocnes da se drogiras ponovo? To sebi ne bih mogla da oprostim...".
Rekao sam joj da se ne pali i da se ne precenjuje. Naravno da mi tako nesto ne pada na pamet. Suvise volim sebe da bih tako nesto radio "zbog nje", ili zbog bilo kog drugog... i kada sam se drogirao, drogirao sam se iskljucivo zbog sebe 8)
A posto je ovo neobavezna tema, da vam kazem sta ja trenutno radim! Kuvam se!!! Stapam se!!! Malo radim, malo shetam, sedim u basticama...
Nikada ovako tesko nisam podnosio vrucinu! Verovatno zbog interferona... povremeno imam osecaj ga ce da mi prokljucha mozak i kada me tako nesto uhvati, trudim se da ne razmisljam o tome... u tim trenucima pozelim da se oshisham do glave i da nisam zaljubljenik u svoju extremno dugu kosu, verovatno bih to i uradio... ovako nesmem, posto znam da imam povece ushi koje bi onda sasvim zasluzeno potpuno dominirale
Dan-dva nakon inekcije su mi takvi tripovi najizrazeniji, ali kontrolisem ih uspesno i kontrolisacu ih i dalje. Do kraja! Problem je sto ja imam blago izrazenu klaustrofobiju. Recimo, uzasavam se pri pomisli da cu jednog dana biti sahranjen u malom i tesnom sanduku zatrpanom teskom i nepomicnom zemljom, ne volim da boravim u prostorijama u kojima je velika guzva, ako moram tu da boravim, trudim se da stojim sto blize vratima... itd...
Desavalo se ranije da na poslu imam problema zbog toga. Mesto mi je bilo vezano za guzvetine. Onda se trudim da ne mislim na to, pocnem da radim, okrenem misli u drugom pravcu i sve bude o.k....
Sada, izgleda da interferon pojacava tu klaustrofobiju i opet primenjujem isti recept. Cim to osetim, svu energiju uprem u to da mislim na nesto drugo... otvorim vrata, prozor, razvezem kosu, uzmem da radim nesto sto ce da me okupira i ne dozvoli mojim mislima "prazan hod"... i uspeva
Mnogo toga je u ljudskoj glavi, a ja nikada necu dozvoliti da me pobede stvari koje realno ne postoje i koje mogu postati stvarne samo ako ih ja ucinim stvarnim...
Dakle, generalno i nije tako lose...
Pijem kafice po bastama, rashladjujem se na kojekakve hedonisticke nacine, primio sam do sada cetiri bockice Pegasys-a + Ribavirin i pichimo dalje "Children Of The Night, What Music They Make"
:smt082 :smt082 :smt082 - he,he, bas sam se iskreno nasmejala sada!Ako si toliko tuzna i povredjena da zelis i fizicki da se povredjujes i unistavas zbog toga, ne treba ti dop. Mozes osetljive sluzokoze na telu namazati ljutom alevom paprikom i dovoljno ces se povrediti, veruj
Moja najveca mana- uzasno, preterano sam emotivna.Vezem se jako i jako brzo za ljude. Ulazem uvek svoj maximum, i svise od toga da to prijateljstvo ili veza ili nesto drugo uspe. I onda da dozivim razorarenje, e onda mi to jako tesko pada....Jbg...
Ali ipak, dosta sam ojacala i po tom pitanju.Da mi se to desilo pre 8 meseci, ma ne bi postojala sila koja bi me zaustavila da se ne roknem.
Bila bih u stanju da odem i do svog grada, koji je daleko 7 sati voznje.
I znala bih da placem danima kad bih bila povredjena.
Sada je sve to mnogo manje i obicno preko noci prodje ali ipak eto da nisu toliko dobri ljudi bili pored mene sinoc-ne znam.
Sad i ja vidim da koliko sam ustvari rovita, to sto kazes i koliko nisam spremna, i sad mi se ucenilo kao da sam na samom pocetku ove borbe a ipak je proslo, nije dugo, ali dosta da nisam napravila recidiv, 8 meseci.
Razmisljam sad da mi ova terapije metom nije dovoljna, ne mislim na kolicinu leka nego da nije moj problem samo u tome.
Ok, pijem met, ali opet znam da te moje emocije, kad mi se desi nesto ruzno, slabo mi tu met pomaze.I tacno to sto kazes, mozda je to, mada ja toga nisam svesna, neko moje samopovredjivanje.Ali zasto to radim?
Zasto se tako osecam?Ne znam i zato sada razmisljam da jos nesto ukljucim u terapiju, nesto sto ce da mi malo "ubije" te emocije.
Ne znam sta? Imate li neki savet sta je dobro za taj problem?
Jer ipak mislim da ot toga poticu ti moji problemi, pa ako resim to, lakse cu i dobiti ovu konacnu bitku.
A mozda i gresim? Ne znam....
Pozdrav!!!
Kad me puknu te lose emocije tj kad me neko povredi, ja bukvalno osecam fizicke promene u sebi.
Pocne da mi zuji u usima, tresu mi se ruke, pocrvenim ko rak, pa cesto pocnem i da mucam po malo, ustvari, ne mogu od toliko negativnog uzbugjenja da sastavim recenicu normalno. I treba mi dosta vremena da se smirim.
Jednom recju-prsnem totalno i onda bih najradije ubila tu osobu sto mi je zgresila , a posto to naravno ne mogu i ne zelim stvarno, nego je to samo toliki bes onda verovatno nesvesno krecem tako da povredjujem sebe na razne nacine.
Pocne da mi zuji u usima, tresu mi se ruke, pocrvenim ko rak, pa cesto pocnem i da mucam po malo, ustvari, ne mogu od toliko negativnog uzbugjenja da sastavim recenicu normalno. I treba mi dosta vremena da se smirim.
Jednom recju-prsnem totalno i onda bih najradije ubila tu osobu sto mi je zgresila
, a posto to naravno ne mogu i ne zelim stvarno, nego je to samo toliki bes onda verovatno nesvesno krecem tako da povredjujem sebe na razne nacine.