Forum za podršku u oporavku

ovo se stvarno jako retko iznosi u javnost a narocito od jedne majke .... :-#

Teška priča! Nego, šta će biti sa tobom? Zašto se ne obratiš nekoj privatnoj klinici jer imaš materijalnih mogućnosti za to?! Mislim da ti je to idealno rešenje! Skidanje subotexom, ali ipak uz lekarski nadzor i porodica ne mora ništa primetiti, a opet moći ćeš i kasnije nastaviti tretman nakon fizičkog skidanja!

Teška priča! Nego, šta će biti sa tobom? Zašto se ne obratiš nekoj privatnoj klinici jer imaš materijalnih mogućnosti za to?!


Što će biti sa mnom moja draga već me dugo ne zanima negdje putem sam izgubio zanimanje za sebe.
Iskreno materijalno sam osiguran toliko da moja supruga ako ja riknem ne mora da se brine o 80% stvari.
Na lječenje mi se ne da trenutno sam prestao s žutim ali ne zato što mi je panika već zato što me ne puca tako dobro pa radim pauze.
Neki dan sam pisao ispovjedi ali nestalo je struje tako da ćete trenutno ostati zakinuti za ostatak priće.
Još od davno došao sam do faze da spominjem samo svoju prošlost u glavi tj. jednu osobu .
Nikako da ona mene ili ja nju pustim da napokon ode iz moje glave jednostavno ne mogu.
Kada sam bio mlađi puno toga se dogodilo što me je preusmjerilo na ovaj put iako toga onda nisam bio svjestan .
U neko doba pojavila se svjetlost koja me je usmjerila a ja je odjebao kad sam došao sebi.
Sad je opet po ko zna koji put spominjem ( fali mi ).

Hajmo sad o još jednom problemu što nas sve mući ČEKANJE.
Čekanje me ubija ta neizvjesnost kada ću da sredim ,dali će lik ponovno da odgodi na pola sata,sat ili nedaj bože za sutra.
Nekad se pitam šta ti ljudi misle u svojim glavama zar im nije jasno da neko čeka ,jebe im majku ?!Ali kad se dobije i uredi , sve se zaboravi nekao nestane te napetosti.
Kada sam dilao nikad nisam kasnio ni sekunde jednostavno nisam dopustio da ljudi ćekaju .

To su vam dragi moji najveći problemi narkomana skupa s lovom koja s vremenom postaje problem broj dva a nekad i broj jedan ali rijetko .
Tko bi se skinuo kad bi imao dobre droge i love?

NARKO

otvaraš prozor za savršen dan
prizor iz hollywoodskih filmova
gdje sreća teče u valovima
prašina prekriva sva pitanja

da li sam ja
tako davan da
zaboravljaš?
i da li je on
tol'ko hrabar
da te otima?

zato postoje riječi
da njima me lažeš
zato postoji nada
da još jednom kažeš

sanjajući ja uvijek idem
tebi

postavljaš stol za razbojnika
tvoj je svijet carstvo, magija
brišeš mu pišalinu s cipela
pa nije valjda da ti je tako drag

znam, znam, znam to je taj tvoj tip kauboja
i ako bi Bog birao ženu
ma, birao bi tebe
to znaš

o, da li sam ja
tako davan da
zaboravljaš?
i da li je on
tol'ko hrabar
da te otima?

kad prekriješ uši
čut ćeš me bolje
i nećeš znati da kucam
al' bit ćeš sigurna tko je

ja sanjajući uvijek idem
tebi

ti si moj narko 8)

U šta sam se pretvorio
Kad ovo ljeto završi ili sam alkos ili narkos . Dobitna kombinacija nema šta.
Nema dana da nisam pijan ili na žutom i tako dan za danom.
No ja bi sebe malo olakšao.
Zadnju godinu gledao sam dragu osobu kako umire jednostavno pojeo je rak.
Sad jesi sutra nisi ali doslovno.
Samo kad se sjetim da mi je ta osoba venula na rukama dok sam se ja brinuo za nju,pomagao da zadnji dani lakše prođu.
Spavao pored, zvao hitnu,pomagao da se izvadi tekućina iz pluća ma užas.
Sto put mi je palo napamet da se roknem ali nisam jer sam želio pomoći,želi sam biti ćist.
Na sprovodu sam se slomio plakao kao malo djete.
Par dana kasnije vraćam se svom prijatelju pokušavajući potisnuti kako život nema smisla i kako je život nepravedan.
Poćimljem s žutim ,bjelim, Metamfetaminima,čistim mdma,heptima sve što mi je dopadalo šaka negdje sam zaboravio zašto sam opet poćeo.
Sad mi je tako sve jedno ,radim rutinski,odradim svoje i poćimljem svoj paralelni svijet na koji samo ja imam pravo.
Depresija me iz dana u dan prigrljuje sve jače a dobra strana nje je da mi je sve jedno.
Nemam snage da se otrgnem ovoj apatiji što me okružuje.
Mislio sam da su mi bomboni pojeli seroton ali na sprovodu sam skužio da nisu.
Inaće dok se toj osobi nije desio rak i dok to nisam proživio s njom bio sam totalno bezosjećajan.
Ljudi su umirali,rađali se ženili a meni je bilo sve jedno ništa me nije diralo.Poćimljao sam se zabrinjavat koliko mi je bilo sve jedno.
Sjećam se kada sam u vojsci gledao pirotehnićara u minskom polju raznesenog i kako mi je glavom prostrujala misao kako će mi neki zapovjednik pokvariti dan tako što ću morat vadit tog jadnika tj njegove ostatke.
Nije mi nimalo smetalo što je on raznesen.
X puta sam uljetao u situacije gdje su drugi gubili razum,glavu ,a ja bi proletio kao da ništa nije.A na sprovodu se rasplaćem.

jebi ga.....tuzno i lijepo u isto vrijeme...znash...toliko je nekako istiniti....da boli...a u tome svemu ima nesto mocno. hoccu da kazem...dobro pises....
kasno je...ne zamjeri.....

Gospodaru zelje
Sve vreme se pitas kako da prestanes,kako da se otarasis droge.Niko to ne moze nego li ti sam.Prvi korak je sebi da priznas a ne drugima,da razmislis malo,sednes sa sobom i kazes sebi sta radis,koji je tvoj cilj u zivotu.Sve vreme govoris o tome kako je moja terapija bezveze i kako nema efekte.
Pa je si li ikada probao da odes kod psihologa,psihijatra?Da popricas sa nekim ko ce te razumeti da se posteno isplaces,da izbacis bar deo te depresije iz sebe.Pricas o napadima paranoje,idejama samoubistva.
Covece samo malo razmisli zasto je to tako.Zato se i pripisuju lekovi.Shvati,ali bez uvrede,posle toliko drogiranja,sasvim je logicno da ces imati takve simptome,tvoj mozak nema vise dovoljno ni serotonina(hormon srece),dopamamina(hormon koji te prosto receno pokrece),osteceni su mu nervni terminali(zavrseci),centri za pamcenje,i da ti ne nabrajam dalje.
E tu dolazi psihijatar koji ti lepo prepise antidepresiv,da ti vise ne bi razmisljao o tom samoubistvu,nesto sto ce ti vratiti koliko toliko mozak u normalu. http://www.galenika.co.yu/restricted.asp?sifra=FGL0375 http://www.zoloft.com/zoloft/zoloft.por ... loft_works (pogledaj malo o tim lekovima).Psihijatar ce ti i reci koji je najbolji nacin da se vratis u normalu.Uvideci tvoj problem,koji god on bio i pokusati da ga razresi sa tobom na najbolji nacin,dace ti savete u vezi vodjenja svog zivota,samokontrole,emocija,dosta korisnih stvari.Ostalo je na tebi.
Ja kada sam poceo piti Flunirin(antidepresiv)bio sam toliko ubedacen da sam i ja cesto sebe pitao sta radim ovde,zar nije bolje da se lepo ubijem i kraj.Ali ti nisi u stanju da normalno razmisljas,niti sam ja bio.Posle 3 nedelje osecao sam se kao preporodjen.Ponovo sam imao zasta ziveti,postao sam komunikativniji srecniji radio sam stvari koje sam i ranije trebo raditi ali sam ih se suvise plasio,osecao sam se normalno po prvi put posle 3 godine.Simptomi depresije,anksioznosti(panike),znojenje,nesanice,kosmara,gusenja.Sve je prestalo.Ponovo sam se poceo baviti sportom.E tek tad mozes noramalno razmisljati.i veruj mi ta droga i sva ta sranja izgledace ti tako daleko.Smejaces se situacijam u kojima si se nalazio,smejaces se tome sta si radio i neces moci verovati da si to radio.
Pokusaj.

Dan po dan i eto gdje završi?!
Naući se čovjek s vremenom da pada nekako postane slatko to padanje.
Korak naprjed nazad dva tek sad imaju smisla.
Nego što to mene natjera na ovaj put?
Moja mladost obilježena je svađama ,tućama ,razbijanjima ,prvo milicije poslje policije.Moji tata i mama su bili dosta veseli ljudi koji u svom veselju nisu gledali dok su plesali da druge gaze po nogama .
Poslje tko zna koliko plesova ,razbijenih vaza,polupanih glava ja vrlo mlad upoznajem druga ,suputnika ,ljubav.
Nekako osjećam da sam samo s njim iskren,samo ona me je upoznala u suštini,oslobodila a opet stavila u okove.
Imao sam u jednu ruku i sreće u svojoj mladosti jer sam morao vrlo brzo da naućim da radim da se prehranim,da nađem novce.
Moja ljubav je rasla iz dana u dan i sad ona raste,ali nekako drugaćije nego na poćetku sada smo intimniji poznajemo se u suštini.Kako na svakoj pravoj ljubavi treba dosta raditi tako i ova ljubav zahtjeva dosta vremena zahtjeva mene.

No da nastavim sad kad sam skupio misli.
Noć je kritićno doba jel tad se budi prijatelj u meni koji traži svoju terapiju svoje zadovoljstvo.
Ruke mi se znoje,knedla mi je u grlu,jer nisam ništa danas želio srediti.
Ne znam šta mi bi ?! Ovo se ne smije ponoviti ali uvjek postoji "ali" u obliku prijatelja koji te razvesele nekim ljepim darom.
U najgorem slućaju udariti ću po alkoholu većer mora proći.
Jeza mi struji kroz tjelo treba mi samo malo tek toliko da se sredim da stanem na noge.Zvući vam poznato?!
Živci se poigravaju na trenutke puknem kad za trenutak eto mene opet normalan hladan kao špricer.
Poćeo je i nos da curi poćelo je.
Sreća ovo nije jaka kriza čak je i ne bi stavio u krizu kakve sam prije proživljavao ovo je kao malo smetalo,poćetak nećeg jakog.
Mrzim to mrzim. Bol mogu pretrpjeti ali s psihom teško uvjek popustim ma koliko odlućio nešto me nagovori ma samo ovaj put,sutra sigurno prestajem.
I evo to sutra je sad,a ja nisam sredio i sad kriziram a moram da odem i na posao.Krasno AAAAAAAAAAAA