Forum za podršku u oporavku

Super ste!
Znaci normalno je to sto mi se desava,super je znati.Ma pomislim da mozda nisam pukao od nacina zivota,sve kontam sto se udaljavam od svega,ali taj strah je vidim normalan i prirodan,u svakom slucaju spontan je i valjda ne mozes fuliti kad spontano ides u nesto kontam.
Polako,oporavak je na prvom mjestu,demijan i ja mislim da cu se izvaditi i ovaj put,puno ti hvala sto si podrska i hvala ti na svakoj napisanoj recenici,mnogo si dobar neki lik izgleda i bas mi je drago da si ovdje.LuLu isto,ti vec znas sve
A hvala i ostalima koji su se javili ovdje ili podijelili svoju pricu na forumu ili u razgovoru sa nekim,dosta sam toga procitao sto ste pisali,vidim da se svi vi borite sa svojim demonima,da svega tu ima ali da se borite i ne prepustate slucaju.Mnogo je strasnih prica ovdje ispricano,vjerujte mi da mi je zao pomalo svakog od vas radi svega sto ste prosli,koliko vidim uglavnom ste OK likovi...Ali takvima se to i desava,rijetko koje dzubre od covjeka zavrsi ovako.
Treba da ste ponosni na sebe,cak i vi koji samo citate i ne javljate se,treba da ste ponosni sve dok ste cisti ili se borite da budete,postanete.Svaka borba ce prije ili kasnije rezultirati uspjehom,samo onaj ili ona koji se trude imaju i sansu da uspiju.
Bio sam nedavno u Centru za odvikavanje,uzimao recepte.Ljudi kako me preplavio neki prijatan osjecaj,ne mogu vjerovati,kao da sam kod kuce dosao.Zahvalan sam im mnogoooo,ljudi su mi spasili zivot,u situaciji kada su me svi ostavili i okrenuli ledja.Oni su prepoznali u meni da sam vrijedan truda,vrijedan pomoci i potrudili su se da me stave na noge.Nevjerovatno je sta 21 dan moze uciniti od covjeka.
Inace radim,mnogo radim,to mi pomaze nekako u svom ovom oporavku i stajanju na noge,sto vise obaveza se ima lakse je,mislim da je pravo tesko ljudima koji nemaju posao ili neki vid okupacije kada odluce prestati sa drogom,dosada je neprijatelj pravi,cesto baca u razmisljanja i probudi onog demona u covjeku,koji razjareno trazi drogu.
Da nemam posao isao bih u komunu,komuna je super stvar,ne znam zasto ljudi toliko bjeze od toga.Nece naravno ni 10 godina komune biti garant da je covjek izlijecen ali ce taj period pomoci covjeku da ojaca,da stane na noge,mnogo je lakse izgraditi cvrst karakter i onda izaci na ulicu,medju ovako sve i svasta.
Danas idem vidjeti sina,moj je dan za vidjanje i jedva cekam,nisam ga vidio od utorka.On je tako divan,mnogo vise je vezan za bivsu ali neka je,mene gotivi na jedan skroz drugi nacin.Igramo se,smijemo,pravo je veseo i ne pravi skoro nikakve probleme,sve ga zanima,sve bi da dira,vidi,analizira sve.Zubici mu uveliko rastu pa sve zivo trpa u usta,ali ne place,to je tatin borac dragi,velika tatina beba draga.Kupio sam mu biciklo na 3 tocka prije koji dan,odusevljen je bio,ali nije obicno biciklo vec ia neku rucku za guranje,mozes ga fino gurati i setati a da se ne saginjes.Nije ni skupo bilo,nekih 80-ak km.Inace su stvari za malu djecu skupe pravo,ja ne znam sta je ovo i da li je uvijek bilo ali za sta god uhvatis (a sve ti treba,odjecu i obucu brzo preraste)sve je skupo pravo.Ne praktikujemo da jede one kasice,to naravno bivsa pazi mnogo vise jer je vise sa njim ali i ja pazim kad sam tu.Obicno mu kuhamo,malo mrkvice,brokulice,mesa,salatica i raznog povrca a i voca bar jednom dnevno.Pravilna ishrana je jako vazna,one kasice su po 2 i po,3 km i hajde sto je to fakat skupo za jedan obrok ali nije kvalitetno,industrijska hrana i nije zdravo ni malo,pise da nema konzervansa ali ne vjerujem ni datumima ni sastavu,najvise volim kad mu napravimo da papa.A papa sve.Pravi je dar direktno sa neba moj misinja mali,kako je to sve bilo sa malom stvorio sam traumu od hranjenja i malo kilaze,ali on kao da osjeti to i jedeee kao veliki,sve sto mu se da.I dijeli sve,sta god da jede obavezno stavi u usta svima po komadic,nike skrt ni malo,isti je ja po tom pitanju.Eto,da ne kasnim kod ljubavi svoje male idem pod tus pa po njega,idemo u zivot nas dva muskarca
Drustvo hvala vam jos jednom,svako dobro vam zelim,pisem novosti skakako.

MaXX wrote: Inace radim,mnogo radim,to mi pomaze nekako u svom ovom oporavku i stajanju na noge,sto vise obaveza se ima lakse je,mislim da je pravo tesko ljudima koji nemaju posao ili neki vid okupacije kada odluce prestati sa drogom,

A štaš drugo!? Što drugo! Dobro doša u klub!

Pravilna ishrana je jako vazna,one kasice su po 2 i po,3 km i hajde sto je to fakat skupo za jedan obrok ali nije kvalitetno,industrijska hrana i nije zdravo ni malo,pise da nema konzervansa ali ne vjerujem ni datumima ni sastavu,najvise volim kad mu napravimo da papa.A papa sve.Pravi je dar direktno sa neba moj misinja mali,kako je to sve bilo sa malom stvorio sam traumu od hranjenja i malo kilaze,ali on kao da osjeti to i jedeee kao veliki,sve sto mu se da.I dijeli sve,sta god da jede obavezno stavi u usta svima po komadic,nike skrt ni malo,isti je ja po tom pitanju.Eto,da ne kasnim kod ljubavi svoje male idem pod tus pa po njega,idemo u zivot nas dva muskarca

E a ja idem u zivot sa cerkom moja je malo starija ali opasna kao soda...sada polazi u 6 razred a razmislja kao da ima 5 godina vise...Ja sam puno toga propustio kada je bila beba i to ne mogu da ispravim ali mogu sada barem da se potrudim koliko toliko da joj budem pri ruci ako joj nesto treba...Malo mi je upala u depresiju kada smo se ja i moja bivsa rasturili a tvoj je previse mali da oseti to da mu roditelji nisu vise zajedno ali opet...dete je to...nikad se nezna...

Hvala ivica !
Tako demijan,tako i treba,djeca bar u meni bude neka totalno lijepa osjecanja,kao da sam i ja mladji kad sam sa njim,mogu da budem i djetinjast sto i jesam onako u dusi kad skontam i u drustvu djeteta to prolazi super.Dobro si to skontao,sta je bilo-bilo je,ne moze se ziviti u zatvoru proslosti,prve stvari za uspjesnu rehabilitaciju koje treba odraditi su (po meni) upravo pokopavanje proslosti koja nam je svima neprijatna i izvlacenje samo onih dijelovva koje uzimamo kao skolu,da nam pomognu da budemo bolji.Sada,kada bi svaki cas mislili o tome kakvi smo bili,sta smo propustili,pa se jos opteritili tim-kako bi naprijed?Nikako,ne moze se tako ziviti.Pa i ljudi koji se nikad nisu dotakli ovoga (znaci droge) sigurno u zivotu pogrijese nesto,ucine nesto radi cega se kaju-ali ni oni ne zive svaki dan sjecajuci se toga i noseci taj teret sa sobom,ne moramo ni mi.
Kazu da djeca osjete to,osjete sve,moj malac je kao spuzva,tacno kako ga uzmem kao da pokupi samo osjecaje od mene,ako sam ja super i on je,ali ako sam nesto neraspolozen-ma trenutno bude takav,kenjka,place,nista mu nije po volji.Osjeti i on sto se izmedju nas desava,ja gledam da budem u sto boljim odnosima sa exicom jer ne zelim da on gleda svadje,rasprave,slusa bilo sta vezano za drogu ili neki nesredjeni dio zivota.Izgubio sam i ja evo godinu i po,ali kad skontam mogao sam izgubiti i zivot,mogao sam nikada ne biti kao sada-relativno sposoban da mu pruzim koliko toliko normalno djetinjstvo.Moze to naravno uvijek bolje,vise,ali polako,bicu i ja bolji,bice sve bolje,samo polako i korak po korak.Toliko dugo sam se unistavao,toliko dugo sam unistavao situaciju,ne moze preko noci sve da se zaboravi.Ali hrabro,idemo svaki dan po malo naprijed,misiji koraci prema svjetlosti i suncu ali su koraci naprijed,bez obzira koliko mali i sitni oni bili.

pozdrav max payne,procitao sam tvoju ispovest u jednom dahu i sta reci...svi smo mi manje-vise istu pricu isfurali.nego...reci mi, druze,koliko jos dugo planiras da budes na suboxonu?ja sam imao prilike par puta da ga uzmem i znao me opaliti bolje nego smece sa ulice pa bih po tome rekao da to i nije neko resenje ali opet,sta ja znam o tome kada nikad nisam ni bio na substituciji...poz i sve najbolje.

Pozdrav Maxx!

Pozdrav Param-parcad ,pozdrav winston85 !

Planiram do nekih 6 mjeseci uzimati to,spustati se polako sa ovih 8 mg na nulu.Probao sam vec par puta uzeti samo 2 mg i ne primijetim razliku,nista mi se znacajnije ne desi.Od ponedjeljka cu ici na 6,4,2,da vidim kako budem mogao,u saradnji sa doktoricom sam vec to dogovorio,pa da vidim kako ce ici.
Nije rjesenje ni po meni bilo koji vid substitucije,ja to ne zovem cist u svakom slucaju i nije to ono sto zelim-zelim biti bez icega.Ali nisam mogao,vjeruj mi nisam sa ovim godinama mogao da odrzim apstinenciju,padao sam non stop,mjesec nisam sastavio kao covjek,jednostavno nije islo.Da li je to psiha (a jasta je,sta ce biti drugo) i koliko je ne znam,koliko je sta drugo-ali sam mu zahvalan zivotom svojim,izbio sam onaj otrov iz tijela,ojacao prilicno da mogu ici u kontrolirano spustanje.Nije mi rjesenje sada godinama biti na tome-ali da me neko ne shvati drugacije bolje je i metadon i suboxon i bilo sta legalno pa do kraja zivota nego trpati u sebe bilo koji vid smeca sa ulice.Bilo kakva kontrola je bolja od nikakve.

Ma je. Doktor bar ima radno vrijeme na koje moš računat a dileri nemaju oni spavaju do kad im se hoće.

Nekad mi žao ove djece,male djece. Djece ovisnika koji su u njima vidjeli svoj spas,a i dalje imaju poriv za drogama....klasično: Netko se skinuo, oženio, dobio bebu i tako zakoračio u novu sferu ,dobio priliku pokazat ,pustit da se razvija ona istinska,nagonska mogli bi reć, očinska ljubav...
Ima toga dosta,samo ja neznam i nikad mi neće posve bit jasno di se tu uklapa dop? I jesu li i hoće li ta djeca bit žrtve? Hoće li se na njih skupa sa ljubavi i pažnjom prenijeti i usaditi ta narko klica koju i dalje ima roditelj? Ona koja tiho gori i nikad posve ne jenjava.
Život je kratak za takve odgovore. Nema tu žurbe.

Dotakao si pravu stvar,to je strasna stvar ali isto tako realna cinjenica i pitanje koje ima svoje mjesto.Meni su jedne prilike doktori rekli da,cinjenicom sto je otac bio sklon alkoholu,ja sam dobio neke predispozicije da budem sklon drogi.Spominjali su mi genetiku,kako su radjena istrazivanja i kako je veliki broj takvih slucajeva (ne u BiH,inace u svijetu)Ne znam koliko je to tacno.
Ono sto znam sigurno je da,bez obzira sto dijete vidi,cuje u kuci i bez obzira na genetiku,ono ce doci u situaciju da se sretne sa tim.Naravno ako mu to usadis u kuci i sa tim odrasta-jos gore,jos gore ako ga koristis za svoje malverzacije.Imam prijatelja i prijateljica kojima su roditelji dali heroin,ta djeca nikad sansu nisu ni imala.Neki su na metadonu,neki su umrli.
Ja radi toga i jesam lako,bez imalo borbe i odustao od bracne zajednice-ne mozes pruziti ono sto treba kada nisi kako treba i to je jasno kao dan,jedino sto mozes je otici,pokusati se srediti i onda "stici" zivot koji je vec daleko ispred tebe.Smatram to i danas pravilnim izborom,daleko od toga da je to ono sto djetetu treba jer dijete treba oba roditelja,ali ne mogu izabrati da ga moja bolest i navika koju sam razvio obiljezi za citav zivot i dodje mu glave.
Mjesta za dop u tim situacijama i nema,ne uklapa se dop u bilo kakvu sliku porodice i porodicnog zivota.Kada se vec desi opet ga je bolje prekinuti ikako,nego nikako.Svjestan sam tezine situacije koju sam kreirao,nije nesto sto sam izabrao i da sam mogao birati sve bi ovo drugacije bilo-nisam,mogao,imao snage,nisam vidio,nisam razmisljao-to je dop,sa svom svojom prljavom filozofijom.Vrijeme se vratiti ne moze,steta je napravljena,ono sto se moze je ne raditi je dalje..Ko zna,sansa da sve ispadne kako treba uvijek postoji,ljudski se je nadati