Danas se nazalost,jos uvijek drogira..gori je nego ikad. Presao je jednu grancu gdje nas odnos nema nikakvog smisla. Sem toga, njegova narav je ostala ista...tako da se nas kontakt sveo na minimum.
Sad radi iste probleme nekom drugom...nazalost.
Da, tata mi je umro u medjuvremenu. Bilo mi je jako tesko. Familija nije htjela imati nista sa mnom...to je nazalost, cinjenica i dan danas nakon 4 g. Bilo je par osoba koje bi me tu i tamo nazvale i to mi je jako puno znacilo.
Skoro cijelu godinu sam provela sama. Bilo je par ljudi s kojima bih se znala naci, ali su oni ubrzo otisli.
Na kraju se desilo tako..da sam konacno u dogovoru sa svojim pastorom otisla u Zagreb u Biblijsku skolu.
Trebala sam provesti jedno vrijeme...ali sam u medjuvremenu dobila poziv za 2 sudjenja. Prije sam imala uslov na uslov. Pa nije mi baš bilo svejedno. To zadnje su mi sastavili više dijela odjednom... Na kraju se desilo tako da sam dobila još 2 uslova na 2 uslova. To je bilo bas chudo!
Odlucila sam se vratiti u Zg. Tamo sam ocela bila raditi u jednoj autopraoni, pa ubrzo na jednom placu prodavati cvijece. Nasla sam si stan, cimericu i krenula sve od nule.
Sve ono destruktivno u zelji da nadjem lovu za dop, od prije...se okrenulo u zelju da se borim dok me ima...
Naucila sam cijeniti svaki momenta cistoce...
Da nisam bila slobodna od droge, nasla bi je i u Zagrebu i u Papua-Novoj-Gvineji.
Možda to nekome i nije velika stvar, ali ja ću vam reći da ja prije nisam bila sposebna išta dobro da napravim od svog života. Nisam se snalazila u normalnom svijetu. Imala sam potencijala da se snadjem jedino u onom svijetu u kojem sam živjela, kao i svi mi ovde. Za to svi imamo potencijala. O sebi sam imala previše lošu sliku da bih se izborila u ''normalanom''. Zato mogu zahvaliti jednio Kristu što jesam ovo danas.
Inece, tu sam promijenila dosta poslova i radila na mjestima koji su meni bili dokaz da Bog jeste uz mene jer sama nikad nebi takvo nesto postigla.
Takodje, nemam nikakvu želju, ali nikavu..da se puknem. U zadnje 4 g (mozda ne pune) otprilike je nisam ni imala.
Ono sto me posebno ohrabri je kad vidim da ima dosta ljudi koji su zaista uspjeli, koji su slobodni. To mi je takodje dokaz da Bog jeste živ jer toliko se ovde na forumu raspravljamo o vjeri u Boga, ziv ili nije..a niko da mrdne za da napravi nesto od svog zivota. Pa brajo, moze se i bez metadona...!
Lako je tu pričati o Bogu, planetama, astralnoj projekciji, cemu vec (Vudd bi to bolje objasnio), a vamo se krkat metadonom il se pucat dopom.
Ali onda, s druge, strane vidim ljude koji to jesu uspjeli..i ZNAM DA SE MOZE i da narkomanija jeste, kao sto Sale kaže...IZLJEČIVA BOLEST...
ne zalječiva, nego IZLJEČIVA...
p.s..jos samo da se udam i to bi bilo to
sala mala..al otom potom
