Forum za podršku u oporavku

Stvar je prosto kada bi se svi zavisnici lecili kao sto pojedini ovde kazu bilo bi 5% izlecenih vise i 50% mrtvih zavisnika vise. I da po njima ko god nece da se podvrgne surovim uslovima i mukama taj nece da se leci. To je krajnji bezobrazluk kojim opravdavaju i pokusavaju da nateraju ljude na to sto hoce. A prolazi kod glupljih. Mene to necu da se lecim ne tangira cim je neko kod lekara zbog problema on hoce da se leci i mozda je potrebno ljkudima sa jos par nedelja drogiranja pokazati kako stvarno izgleda kada neko nece da se leci0 pa onda potraziti pomoc ponovo.

Sustina je u svakom slucaju-da ona-ili bilo ko drugi-zna-da danas ima mogucnost da bira i uzme sta zeli.
Ako zeli da se drogira-ok-ima pravo na to.
Ako zeli u crkvu-ok-ima pravo na to.
Ako zeli program i totalnu apstinenciju-ok-ima pravo na to.
Na njoj je odluka sta ce dalje da radi sa svojim zivotom.

Meni je agresije bilo dosta.Bilo mi je dosta Boga koji ce da me kazni za sve grehe,bilo mi je dosta mog oca i batina,ljudi koji su psihicki i fizicki unistavali moje telo i moju dusu.Hvala im svima.Njihov Bog ce im oprostiti.

Ja danas biram ljubav i prihvatanje koju dobijam u svom programu.
MOje je da podelim svoje iskustvo a ne da dajem savete i izigravam malog Boga.
Kako je sutra moje Badnje vece,zelim ovim putem da se izvinim ukoliko sam neciji ego povredila-nije mi bila namera.Zelela sam da podelim ljubav i svoje iskustvo.

Da mi nije ljubavi kroz program i vere u Boga-danas ne bi bila ziva.Znam put kojim ja idem.
Zagrljaj,
M.

saša-ex wrote:Draga Zoey, ne seci vene, za to postoji samo jedan razlog, a to je sto si narkomanka. Za ne iseci, postoji 100 puta vise, a to je onaj svet koji tek mozes da upoznas...
Izvini ako sam te povredio svojim komentarom, ai nesto nisam u fazonu cveca,radosti,ljubavi.... to je za realan zivot, a za ovu nasu muku od foruma mislim da mnogo vise pomazu konkretne stvari.
Komentar sam napisao shodno tvojim interesovanjima na ovom forumu, koja su mnogo vise vezana za metadon i neku supstituciju. Misljenja sam da ti metadon moze pomoci vrlo kratkorocno, a da pravi cilj ipak treba biti zivot bez droge...

Ma i sama sam takva.......cvece, leptirici...na ovom mestu ih malo ima......

Sto se tice mojih interesovanja ovde moram priznati da sam pogresila odeljak u kom sam postavljala ta pitanja.

-mene ne zanima odrzavanje Metom, nikakva dugorocna zavisnost, tj.supstitucija. pa ja nisam ni AD htela da pijem radi toga! kontradiktorno, ali jebi ga...
-ne zanima me nista osim totalnog i apsolutnog skidanja, tj. apstinencije
Tacka.


Ta sam pitanja postavljala da bih saznala kako da udjem u bolnicko lecenje, a u mnoge stvari sam bila neupucena kad je sve to u pitanju, pa i odrzavanje i Met. Tu sam pogresila, ali sam to saznala kad sam dobila sve potrebne info.od ljudi koji to koriste.
Tada sam videla da to nije za mene.

Za nekoliko dana odlazim u bolnicu, Meta u toj varijanti nema ni na vidiku, a i da mi ga neko ponudi za odrzavanje, odbila bih.

eto, nadam se da sam bar malo pojasnila sve ovo...nikada se nisam druzila sa nekim ko je zavisnik, iako sam to i sama, i zacudo malo sam toga znala o svemu tome.

Eto, sad znam, a zato ovaj Forum i postoji. Ja sam na tome zahvalna

Evo razmisljam vec citavih pola sata sta da napisem ili odgovorim!!!
I ja sam u istom problemu... Kako rece u zacaranom krugu... Cak i u slicnoj situaciji je jer se nikada nisam druzila sa narkomanima, posto sam uvek imala dovoljno novca za svoje propadanje!!! Vec sam nekoliko puta rekla da samsvesna problema i priznala prvo sama sebi pa i bliznjima kakav problem imam!!! Medjutim, mene je moja porodica odmah odbacila... ali odmah!!! Cak su me naterali da se preselim u drugi grad da ih ne sramotim!!! To je cak bio, bar po meni razlog vise sopstvenog unistenja!!!
Tako da sam nekoliko puta pokusala i uspela da se skinem ali nakon kraceg ili duzeg vremena... vracala se istom!!! Vec godinama zivim sama, pristojno zaradjujem a pritom imam dosta prijatelja ciju shaniranu robu prodajem... pa novca uvek imam!!!
Moj problem je sto imam 40 godina, pocela sa 30... STRASNO!!!... i ne vidim nikakav izlaz... Nemam volju, moto, a vise ni snagu...
U ranoj mladosti samprosla sa bivsim suprugom sve... kao filmske zvezde!!! Ziveli po hotelima sa pet zvezdica, svuda po Evropi... Kada je saznao da sam pocela sa dopom... odmah smo se razveli... nije zeleo ni da pokusa da mi pomogne... Obrazlozenj: "Jednom narkoman - uvek narkoman!!!
Tako da sam napustena od svih...
A sama ne mogu sve to... jer cu igubiti posao (jako dobar), necu imati da platim stan... I gde je meni izlaz???
Veliki pozdrav i podrska od srca ljudima koji su uspeli, kako - tako da se izbore ili se jos bore sa ovim paklom!!!

@Anita-Ana ....razumijem te u potpunosti. I ja sam počeo relativno kasno, s nekih 28, a sada imam 31.
9 mjeseci sam čist,skinuo se na suho, bez metadona ili bilo čega.

I ja sam u istom problemu... Kako rece u zacaranom krugu... Cak i u slicnoj situaciji je jer se nikada nisam druzila sa narkomanima, posto sam uvek imala dovoljno novca za svoje propadanje!!!

I ovdje sam sebe prepoznao, jer sam većinom imao novaca da hranim vraga u sebi, tako da se i nisam družio s ovisnicima baš nešto previše. Većinom s dilerima-povremenim degustatorima itd.
Ali želim ti reći da nikad nije kasno i da je čovjek ustvari jači nego što misli da je. Potrebna je samo volja i želja, i odabrati na koji način želiš da se liječiš. Ali sve to ti sigurno dobro znaš pa vjerojatno previše pametujem.
Uglavnom imaš moju podršku ako se odlučiš za skidanje. A vjerujem i podršku cijelog foruma.
Pozdrav, Vanja.

Hvala svima na ucescu, no cini mi se da smo se samo malkice udaljili od teme.....Vuk je odlicno odovorio, ali dajmo da prosaramo i vasim iskustvima.


Olducili ste se za put oporavka. Nacin nije bitan. Grcevito brojite svaki dan apstinencije i slavite male-velike jubileje....3 dana, pa 7 dana, wooow....7 dana! pa 10, pa 4 nedelje, pa meseci.....svaki taj mali jubilej je nama najvazniji na svetu.

Menen zanima, kako tu apsinenciju oodrzati, koji su to motivi koji vas ohrabruju? sta prevagne da ne uzmete danas? Pa opet sutra, sto je tada isto danas?

kojim se metodama psihe sluzite?

Samo danas ne moram da uzmem drogu.
SAmo danas ne moram da uzmem alkohol.
Samo danas idem na sastanak.
SAmo danas kad imam problem-zovem svog sponzora i radim korak.
Samo danas citam literaturu.
Samo danas NEMORAM da uzmem drogu.

I naravno-samo danas imam prijatelje kojima mogu da dam ljubav,nervozu,bes,srecu-koju oni salju dalje u svet.E-to suludo zvuci-ali zato ko ovo dozivi i ko je doziveo-posao putem koraka-zna o cemu pricam.
Danas-ne moram da se drogiram.Dan po dan-dva dana.Danas-godinu dana.

Samo koracaj i samo danas ne moras da doneses losu odluku za sebe.

Zagrljaj,
M.

dete svemira wrote:Samo danas ne moram da uzmem drogu.
SAmo danas ne moram da uzmem alkohol.
Samo danas idem na sastanak.
SAmo danas kad imam problem-zovem svog sponzora i radim korak.
Samo danas citam literaturu.
Samo danas NEMORAM da uzmem drogu.

I naravno-samo danas imam prijatelje kojima mogu da dam ljubav,nervozu,bes,srecu-koju oni salju dalje u svet.E-to suludo zvuci-ali zato ko ovo dozivi i ko je doziveo-posao putem koraka-zna o cemu pricam.
Danas-ne moram da se drogiram.Dan po dan-dva dana.Danas-godinu dana.

Samo koracaj i samo danas ne moras da doneses losu odluku za sebe.

Zagrljaj,
M.

Draga moja,

Znam o cemu govoris. Jedva cekam da stignem do tog cilja, jer on to i jeste-moj jedini i najvazniji cilj.

Ja necu odustati.

Hvala puno, tvoje reci su melem za dusu

Menen zanima, kako tu apsinenciju oodrzati, koji su to motivi koji vas ohrabruju? sta prevagne da ne uzmete danas? Pa opet sutra, sto je tada isto danas?

Sama si dala odgovor na to pitanje. Sat po sat, dan po dan, tjedan po tjedan, mjesec... godina ...cijeli život...
Da se razumijemo, nama koji smo čisti već duže vrijeme donekle je malo lakše po tom pitanju, jer imamo iza sebe jako puno situacija gdje smo skoro ponovno pali na početak, gdje smo se skoro okliznuli, ali nismo.
Što se tiče motiva za koji pitaš, pa barem je to jednostavno: glavni i osnovni motiv kod mene je taj što više ne moram da se drogiram. Nema te sile ili osobe koja bi me sad uspjela nagovoriti ili navesti, isprovocirati da ponovno nakon više od 9 mjeseci uzmem heroin.
Opet ponavljam, apstinencija je ono što smo izabrali. Dakle, konkretno u mom slučaju, uspješno apstiniram više od 9 mjeseci i sad ne vidim razloga ili situacije koji bi me naveli da userem toliko vremena, muke i borbe.
Zar nije dovoljan motiv to što želiš ostati čist?
Zar nije dovoljan motiv život koji je pred tobom?
Zar nije dovoljan motiv to što imaš za što živjeti?
Zar nije dovoljan motiv satisfakcija koju imaš svaki dan koji izguraš čist?
Zar nije dovoljan motiv kad se probudiš i znaš da je još jedan dan prošao bez droge?
Zar nije dovoljan motiv kad se sjetiš na šta si ličio i kakva si nakaza od čovjeka bio?
Zar nije dovoljan motiv to što je ovisnost izlječiva bolest, a ti si svakim danom izlječeniji nego jučer?
Zar...?
Zar?

Iskušenja su svuda oko nas, i samo ih treba prepoznati. Mislim da sam bio dovoljno jasan i konkretan u vezi tvojih pitanja, i smatram da ti nisam rekao ništa šta ti već ne znaš.
Ja konkretno doživljavam apstinenciju kao misiju koju sam sam sebi zadao. Dakle krajnji je cilj te misije izlječenje. E sad, na svakom je pojedincu koji se odluči na izliječenje, tj. krajnji cilj, da odabere način i(ili) sredstvo s kojima će ga nastojati postići.

Eh, al sam ga raspiso...možda malo smarajući post, ali pišem iskreno i iz srca, kad mi dođe inspiracija, ne mogu se zaustaviti, pa se ispričavam ako sam bio prenaporan.

Pozdravljam tebe i sve koji čitaju, i podržavam svakoga tko se odluči na apstinenciju i nudim svoju pomoć, koliko god ona skromna bila.

Budi mi pametna, zdrava i čista... Pozdrav, Vanja.

Prokleti,ja ti to potpisujem.
Dobro si joj odgovorio.