Forum za podršku u oporavku

Pa naravno da sam iskompleksirana i te kako!Danima razmisljam da pisem o tom zatvoru,tim pre sto stvarno ni sakim o tome nisam pricala,nije mi se dalo...Al moram valjda da izbacim sve to..a papir trpi sve..jos kad ima citalaca i komentara..pa kud ces vece srece...Al moracu napisati u nekolko delova mislim..

Secam se bio je kraj maja..sparan dan,pred sumrak.Dva ortaka i ja stopirali smo za Beograd,u nasem malom gradu bila je nestasica H.(heroja),a vozovi su valjda strajkovali ili sl.Stali smo udaljeni jedan od drugog,naravno ako bi mi neko stao usemili bi se svo troje..Medjutim prosla je patrola ,i kao pregled licne..
Pogledali su nam licne,mene su ubacili u kola a njih ostavili gde jesu...Nista mi nije bilo jasno,bila sam besna ko ris i ubedjena da je neka greska...
Kad smo stigli u stanicu nista mi nisu rekli,malo smo sacekali pa su me ubacili u kola i povezli u Bg.Jos uvek nista nisam kapirala.Bila je 2002,imala sam 20 god.Keva ,koja je advokat i poznavala je hrpu advokata,napustila me je godinu dana pre,pa nisam imala koga da zovem(ustvari imala sam ali bi me ubili kad bih ih zvala iz pandurske stanice).Keva se godinu dana pre jednostavno odselila i promenila broj tel.
Napokon smo u Bg-u.ispituju me i shvatam o cemu se radi,ali ne zelim dA pricam.Bila sam naucena mrzeti kerove i braniti se cutanjem...posle par sati pitaju me imam li advokata i zovu mi jednog po duznosti..
Dosla je advokatica..Bila je zaista ogromna zena krupna i debela,i prilicno ruzna...Rekla mi je da je mozda bolje da saradjujem,rekla mi je da ionako imaju moj mobilni koji mi je ispao na mestu,i da ce sami naci saucesnika,pa ako budem saradjivala,sudija ce uzeti u obzir jer mi je prvo delo...Nikom nisam,verovala..Nije mi padalo na pamet da saradjujem sa pandurima kojima sam do malo pre rekla sve i svasta i koji su u pocetku bili ljubazni pa onda sve manje..kad su videli da sam mala glupa tvrdoglava narkomanka.Tako me je gledala i advokatica.Zamolila sam je da proba naci moju majku i dala joj podatke,dala sam joj i broj mog tadasnjeg decka koji je bio jedno ozenjeno govno ..i od kojeg sam se malo nadala,ali sam mislila da ce mi poslati bar cigare i nesto odece za tih mesec dana u Istrazi pre sudjenja...Mesec ,hm hm?'Nisam znala puno o tim stvarima...Jedino to da je zivo sranje sto sam imala advokata po duznosti i da ce me uskoro spiciti takva kriza da necu znati gde se nalazim...Bojala sam se kao nikad pre u zivotu.Delo su zaveli kao razbojnistvo..zaboravila sam koji clan........

Stizemo u ogromni Centralni zatvor u Bg.Vode me ogromnim sivim hodnicima,jako mi je hladno,i u soku sam.Komandir ide iza mene,dolazimo na zensko odeljenje istraznog dela.Preuzima me komandirica.Ostavljam licne stvari,cigarete,prstenje i nesto novca,zapisuju sve.Ne znam se ponasati naravno.
-Skini se,ruke gore!Nagni se napred! :butthead: -dere se komandirica.Daje mi cebe, tanjir i kasiku.
-Dobro mala zavescemo te sutra sad je kasno.Polazi!-Ide iza mene i govori mi gde da skrenem
-Drzi ruke pravo,uz telo,dlanovi otvoreni!-dere se...

Dolazimo ispred plavih vrata sa kockom koja se otvara.
-Ovo vam je nova objasnite joj raspored,za pola sata gasim svetlo!-
Vrata se zatvoraju,dve devojke me zainteresovano gledaju.
-ja sam Sanja ,ovo je Zejneba-
Sanja jos uvek ima klinacki izgled i ostatke pubertetskih bubuljica,vidi se da je mladja od mene.Zajneb je malena,ciganka,smeska se stidljivo i otkriva dva zlatna zuba,po jedan sa svake strane.Uopste mi ne izgledaju tako opasno,ali jos sam sva izgubljena kao svako ko udje tamo prvi put.
Devojke su ispostavilo se stvarno ok.Pitaju me jesam gladna,jer vecera je odavno prosla,nude mi hleb i eurokrem.Odbijam,stomak mi se svezao u cvor.Mute mi neskafu,nju pijem ,iako bez mleka nisam navikla...to je najmanji problem sad.Pitam za cigarete kazu mi da ce mi ih dati ako sam imala,ali da mi novac mogu samo uplatiti drugi na kantinu,i da ovaj moj mogu videti tek kad izadjem.Brinem se,shvatam da mi niko nista nece poslati..mogu pokusati poslati neko pismo,ali ne znam adrese.Nemam cigarete,ni odecu...
Pocinje da me obuzima uzas,jer uskoro ce me stici takva kriza da necu znati gde se nalazim.Sanja je vec ukapirala o cemu razmisljam iako nista nisam rekla...cutim a one se raspricale.Sanja ima 18 godina,i vec je 2 put bila u maloletnickom,a ovaj put su je sjebali jer je punoletna,sa deckom je u delu.Kaze pomoci ce mi u krizi jer ona to vec prosla.Daju ti nasto tableta kaze..Uglavnom diazepam,nozinan,diklofen..pa i artan ako kukas puno...Ma kakav crni artan mislim ja..i vec se serem u gace na samu pomisao krize tamo..
Zejneb je Makedonska ciganka,nema Srbijansko drzavljanstvo,ni dokumente, pa se boji da je ne isporuce u Makedoniju,jer je i ona bila osudjivana bas dosta puta za sitne kradje..Inace Zejneb je umetnik-dzeparos.Kako sam posle saznala Sanja i njen decko su uradili oruzanu pljacku pumpe.Pare nisu nadjene.Pre toga je radila uglavnom sane i kioske i apoteke,bila je maloletna,ma ovo sad je druga stvar,ozbiljno...Rekle su mi i za raspored...Gasenje svetla u 22h.U 5h ujutru dolazi svez hleb za taj dan(proturaju ga kroz prozor na vratima)Uzimas hleb.U 7h je dorucak,namestanje kreveta,pod konac,a u 9 pola sata vazduha.Zabranjeno je sedeti na krevetu prepodne,a popodne uglavnom te puste posle 15h.Jer u istrazi nemas sta drugo raditi,niti se u sobi mozes okrenuti,u 18 je vecera.Soba nema prozor samo otvor iznad vrata,prozori sa resetkama su na hodniku,uglavnom uvek kipujuci otvoreni.Soba je malecka i zato uvek puna dima..
Gasenje svetla,okrecem se ka zidu,placem ,i molim se bogu kao nikada.Jos uvek sam ubedjena da ce mi sudjenje biti za mesec dana i da ce me nekim cudom posle pustiti..Ali i taj mesec mi izgleda ko godina u ova mala cetiri zida,hladnog cemetnog kaveza...Tesko disem,hladno mi je,zatvor je star i pun vlage,vazduh je tezak i memljiv...Napokon zaspim..

jedva cekam nastavak...

a šta si napravia da si dobia tkav luksuzan smještaj??

Ok, ali sto si zapravo napravila? :-k

Mislim, prema prici, stopirala si za grad, nisi pocinila nikakvo razbojnistvo?

Nije mi jasno.

Vivaldi,ako sad pocnes da crtas ovima da si ustvari zensko i da se to desilo ranije...napustam tvoju ispovjest

ivica wrote:a šta si napravia da si dobia tkav luksuzan smještaj??

presla je van pesackog prelaza...
__________________________________________
__________________________________________

sreco kada nastavljas pricu?

Obecala sam moju sliku evo je..

Pozn'o bih te medj' 1000 zena ...
Sta bi dalje?

...Pocela sam pisati nastavak danas...i nije mi se dalo..Bila sam sama kuci,pa onda vise ne...Nekad je tako lako pisati,ruka ti sama pise ko pisaca masina i pises pises ne primecujes kako vreme i stranice odmicu..A nekad pocnes pisati i naporno ti ,ne da pises nego da se koncentrises i razmisljas o onom sto zelis napisati..

Ovo je za mene zaista jedna teska tema,bolna.Ovo iskustvo pomoglo mi je da spoznam mnoge istine o meni i drugima,da postanem jaca i izdrzljivija,ali i hladnija i okrutnija..Zasto ljudi uvek pricaju o ucenju na tudjim greskama i iskustvima..kad na kraju moramo sve nauciti na spostvenoj kozi,i osetiti licni bol da bi svatili sustinu...
STA IMA TO U LJUDIMA, ZAVIDNO LJUBOMORNO I JEBENO BOLESNO, DA ZABADAJU NOS U TUDJE ZIVOTE, PONASAJU SE KAO DA SU NJIHOVI, DOK ONI KOJI SU ZAISTA NJIHOVI, POLAKO SE GASE TRUNU U LJUBOMORI I ZAVISTI, A ZASTO ? STO NEMAJU MUDA DA STANU PRED OGLEDALO I KAZU SAMI SEBI... TRUDICU SE DA RADIM ONO STO VOLIM I USPJECU U TOME..